"Pobednik" se seli u Smederevo na "operaciju" kod vajara. Vraća se za 6 meseci i više neće biti kriv

Spomenik Pobednik u novembru mesecu seli se u Smederevo - ali samo privremeno, u atelje vajara dr Zorana Kuzmanovića, koji će tri do četiri meseca raditi na njegovoj obnovi. 

Ovoj "operaciji" prethodiće radovi na temelju postamenta, a koji će početi već sutra, jer je još od trenutka postavljanja 1928. spomenik počeo da se naginje. Postaviće se 8 šipova i sa građevinske strane taj poduhvat neće biti komplikovan.

Preporučujemo

Tako će, posle 91 godine, Kalemegdan po prvi put nakratko ostati bez svog najvećeg simbola, a stub na kojem stoji spomenik će biti sakriven skelom.

Foto: Mateja Beljan

Ono što će se dešavati u ateljeu u Smederevu biće zaista prava "operacija". Vajar dr Zoran Kuzmanović moraće da otvori spomenik i potpuno rekonstruiše njegovu unutrašnjost, noseću gvozdenu konstrukciju koja je vremenom propala i čitav spomenik dovela u opasnost da, pri nekoj ozbiljnijoj oluji u budućnosti, sam od sebe padne sa svog postolja.

- Prvo se radi detaljan uvid u sam spomenik, analiza strukture bronze na više mesta, otvaranje spomenika, zamena unutrašnje konstrukcije, zatvaranje skulpture, sanacija i zamena delova koji su oštećeni - kazao je Kuzmanović na današnjoj konferenciji za novinare u zgradi Zavoda za zaštitu spomenika kulture na Kalemegdanu.

Vajar Zoran Kuzmanović, Foto: Mateja Beljan

Za tu, noseću, unutrašnju konstrukciju, koristiće se kvalitetnija legura gvožđa od one koja je bila dostupna u vreme podizanja spomenika, a koja je usled vlage vremenom potpuno propala.

I na samoj bronzanoj skulpturi pojavile su se pukotine, posebno izražene u podnožju, tačnije stopalima Pobednika, koje su debele i po nekoliko milimetara.

Oštećenja na spoju postamenta i skulpture, Foto: Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda

- Najveći izazov na ovom poslu je upravo otvaranje spomenika. To je rešavanje svojevrsnog statičkog problema, spomenik koji je na stubu mora da bude čvrst da izdrži jake udare vetra - kazao je vajar Kuzmanović.

Foto: Mateja Beljan

Projekat obnove je radio Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda u saradnji sa Građevinskim fakultetom, koji je radio projekat sanacije temelja. Novac za obnovu, 26 miliona dinara, obezbedio je grad Beograd.

- Tri godine smo marljivo radili na ovom projektu. Posle javne nabavke dobili smo izvođača radova, firmu "Koto". Rok za završetak radova je 6 meseci, ali nećemo ništa raditi na uštrb kvaliteta, jer postoje radovi koji ne mogu da se rade zimi - kazala je Olivera Vučković, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda.

Arhitekta Nevenka Novaković, Foto: Mateja Beljan

Arhitekta Nevenka Novaković, koja je zadužena za projekat obnove, kazala je da je dinamika radova poznata. Pripremni radovi počinju sutra, a prvi ozbiljniji radovi na kopanju temelja 2. septembra.

- Projektom je predviđeno da se prvo izvode radovi na statičkoj sanaciji. Radiće se skidanje ploča oko samog spomenika, postavljanje šipova i naglavne grede. Tek kada se završe ti radovi, za oko 2 meseca podiže se skela i demontira se skulptura - objasnila je.

Foto: Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda

Radovi na samoj skulpturi u ateljeu trajaće 3 do 4 meseca.

ISTORIJAT: BILO JE POLEMIKA, PREMIŠLJANJA I SKLANJANJA SKULPTURE

Pobednik, premda se čini da je podignut na idealnom mestu i da predstavlja univerzalnu vrednost svojom jednostavnošću, zapravo, ima burnu istoriju.

Bilo je mnogo bure i kritika, sklanjanja sa strane, promena ideja i mišljenja, a činjenica da je na njoj prikazan potpuno nag muškarac, na prirodan način i bez ikakvog nacionalnog obeležja samo je deo onoga što je Pobedniku zamerano. 

Foto: Profimedia

O njegovoj istoriji govorila je Bojana Ibrajter Gazibara, istoričarka umetnosti iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Kada govorimo o autorstvu, većini je poznato da je samu skulpturu izradio Ivan Meštrović, ali važno je spomenuti i autora postamenta, grandioznog kamenog stuba u dorskom stilu, koji će takođe biti obnovljen - njega je osmislio Petar Bajalović, naš čuveni arhitekta.

Istorijat spomenika datira iz 1911. kada je odlučeno da se uradi jedna ozbiljna rekonstrukcija Terazija.

Foto: Mateja Beljan

- Nakon 1912. i 1913. došlo se na ideju da se kao centralni motiv postavi fontana u slavu pobede Srba nad Turcima, odnosno oslobođenja nakon 5 vekova ropstva. Bazu bi činili lavovi, a u sredini bi se izdizao masivni stub sa 5 prstenova, koji su predstavljali 5 vekova ropstva pod Turcima. Na stubu bi bili reljefi koji bi predstavljali borbe, a na vrhu pobednik, mitski junak oslobodilačkih ratova - priča Ibrajter Gazibara.

Statuu je izvajao Ivan Meštrović u školi "Kralj Petar Prvi", a zbog njegove veličine morao je da se skine krov.

Počeo je Veliki rat, a Meštrović kao austrijski državljanin napušta Beograd.

Bojana Ibrajter Gazibara, Foto: Mateja Beljan

- Klima se posle 1918. promenila, država je bila siromašnija, a borbe protiv Turaka su nakon Velikog rata pale u drugi plan - priča istoričarka umetnosti.

Nastao je spor između Meštrovića i opštine beogradske, a na kraju ona je ipak otkupila skulpturu i bronzane lavove. Sve do 1927. Ponednik je stajao sa strane i, konačno, odlučeno je da se postavi na Terazije.

Javnost se pobunila, ne samo zato što je figura Pobednika naga, već on ni po čemu nije ličio na sprskog ratnika, već više na nekog antičkog junaka.

Kompromis je bio da se skulptura postavi na Kalemegdanu, na visokom postamentu da se što manje vidi.

Tada je i Kalemegdan odbio novi izgled, izgrađeno je Veliko stepenište i spomenik se i te kako lepo uklopio u novi ambijent.

NAGINJANJE 

Spomenik je zbog svoje težine i podloge na kojoj je postavljen odmah počeo da se naginje. Radovi na smirivanju tih pomeranja rađeni su 1996. godine, ali oni ovaj proces, ipak, nisu zaustavili, pa su se mikropomeranja nastavila.

Na spomeniku postoje i rupe od metaka, Foto: Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda

Spomenik je čipćen, ali nikada nije rekonstruisan. Tako se na samoj skulpturi mogu videti pukotine, oštećenja koja je nanelo vreme, ali čak i ratne rane - rupe od metaka i gelera.

(Mateja Beljan)