Pad beogradskog Univerziteta na Šangajskoj listi bio je očekivan, bivši rektor objašnjava i zašto
Vest da je Univerzitet u Beogradu pao za više od sto mesta na Šangajskoj listi za 2019. godinu, iznenadila je javnost, ali ne i profesore.
Univerzitet je prošle godine bio 302., dok se ove nalazi između 401. i 500. mesta, a taj pad je, kako tvrdi struka - očekivan.
To je prvo izjavila rektorka beogradskog Univerziteta prof. dr Ivanka Popović, a zatim i profesor ETF-a i bivši rektor Branko Kovačević. Kako on objašnjava za naš portal, desilo se ono što se, recimo, događa i u sportu.
- Kad se u sportu promeni tim, ne možete očekivati da odmah ostvaruje dobre rezultate. Tako je i na Univerzitetu u Beogradu došlo do smene generacija. Oni koji su bili nosioci naučne aktivnosti i zahvaljujući kojima smo ostvarivali visok plasman na Šangajskoj listi, otišli su u penziju. Nasledili su ih mladi ljudi kojima treba vremena da postignu takve rezultate - navodi prof. dr Kovačević za Telegraf.rs.
Ipak, kako ističe, i ovo je veoma dobar rezultat, pa se pad neće odraziti negativno na Univerzitet.
- Ovo je jako dobar rezultat, isti kao 2012. godine. Od 25.000 univerziteta, ušli smo u dva odsto najboljih. Hrvati su, na primer, odavno ispali sa liste i nikako ne uspevaju da se vrate - kaže naš sagovornik.
Bez obzira na to, država bi ovo trebalo da shvati kao upozorenje da nam obrazovanje i nauka vape za više ulaganja.
- Sve dok ne budemo imali posebno Ministarstvo za nauku i visoko obrazovanje, koje će imati nezavisno finansiranje, ne možemo da očekujemo veliki napredak - zaključuje na kraju profesor Kovačević.
Harvard je 17. put uzastopce osvanuo ispred svih, baš kao 2003, kada je Šangajska lista obznanjena. Na drugom mestu je ove godine Univerzitet Stenford, a na trećem Kembridž. Među prvih deset univerziteta osam je iz SAD, a dva iz Velike Britanije.
Šangajska lista, koju svake godine objavljuje univerzitet Ciao Tong iz Šangaja, jedna je od najuticajnijih lista koja rangira najbolje univerzitete u svetu. To je neformalna lista, ali je stvar prestiža naći se na njoj jer obuhvata samo dva odsto svetskih univerziteta.
Kriterijumi po kojima se obavlja rangiranje su broj dobitnika Nobelovih nagrada, broj naučnih radova objavljenih u časopisima Science i Nature, kao i citiranost istraživača.
(M. Leskovac)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Zorana
I naš Neša ima doktorat, samo da počne da objavljuje naučne radove.
Podelite komentar
Djox
Propali....onako napredno skroz!
Podelite komentar
Nina
Nikako da pocnu da objavljuju naucne radove gospoda akademici, da opravdaju zvanje akademika...
Podelite komentar