U požaru u Karađorđevoj izgorela je kuća dece upravitelja dvora kneza Mihaila (FOTO)

U požaru koji je u petak uveče izbio u Karađorđevoj ulici, vatra je zahvatila staro zdanje koje je projektovao poznati arhitekta Konstantin Jovanović. Izgoreli su skoro svi zapaljivi elementi stolarije, krovne i međuspratne konstrukcije, pa se cela zgrada urušila.

Prolaznici, ali i ljudi koji žive u blizini malo znaju o aktuelnom vlasniku, a još manje o istorijatu ove skromne jednospratne kuće.

Preporučujemo

Na prvi pogled, niko ne bi pogodio da je reč o jednom arhitektonskom delu, Konstantin Jovanović, u kojoj je najduže živela njegova sestra Katarina.

Konstantin i Katarina Jovanović; Foto: Arhiva

Konstantin, Katarina i njihov mlađi brat Jovan bili su deca našeg poznatog umetnika-romantičara i prvog litografa Anastasa Jovanovića, koji je svojevremeno bio i Upravitelja Dvora, za vreme vladavine kneza Mihaila.

Dok je živeo u Beču, 1849. godine rodio mu se sin Konstantin, koji se školovao na politehnici u Cirihu, gde je diplomirao 1870. godine. Ubrzo posle toga dobija značajne poslove u Bugarskoj i Rumuniji, što ga naposletku preporučuje i za najznačajnija ostvarenja u Srbiji, pre svega u Beogradu.

Katarinina kapitalna ostvarenja bili su prevodi Njegoševih dela Gorski vijenac i Luča mikrokozma na nemačkom jeziku.

Atanas Jovanović; Foto: Arhiva

Prva zgrada koju je projektovao bila je za advokata i porodičnog prijatelja Marka Stojanovića, a zatim i kapitalno delo, Palatu Privilegovane Narodne Banke Kraljevine Srbije iz 1889. godine. Kao vrsni akademičar, gotovo sve svoje zgrade projektovao je u duhu neorenesansa, a pored monumentalnih zdanja iz sebe je ostavio jako puno crteža i beležaka na temu arhitekture, što se može videti u publikaciji koju je izdao Muzej grada Beograda, čiji je autor istoričar umetnosti Danijela Vanušić.

Pored arhitekture, Konstantin Jovanović se bavio i dobrotvornim radom, a kako se početkom 20. veka trajno preselio u Beograd, sve više se družio sa svojom (polu)sestrom Katarinom, sa kojom je zajedničkim snagama pomagao svoje sunarodnike i o svom trošku radili su na promociji nacionalne kulturne baštine.

Konstantin i Katarina Jovanović; Foto: Arhiva

Katarina se školovala u Beču, gde je završila filologiju i postala jedan od naših najpoznatijih poznavaoca srpskog i nemačkog jezika. Pored poslova prevođenja, bavila se i istorijom književnosti, publicistikom, filozofijom, novinarstvom, a uz brata Konstantina i humanitarnim radom.

Nakon smrti oca Anastasa 1889. godine, Katarina se trajno preselila u Beograd, gde je živela u jednoj od porodičnih kuća, upravo u Karađorđevoj broj 7. To je bila veoma skromna kuća, sa prizemljem sa dućanom i spratom sa stambenom jedinicom, koju je takođe krajem 19. veka projektovao njen brat Konstantin. Odlika svih porodičnih kuća porodice Jovanović, koje je projektovao Konstantin, bila je da su bile veoma jednostavne, sa tek ponekim detaljima dekoracije u duhu akademizma, što dosta govori o njihovoj skromnosti, iako su bili jedna od imućnijih beogradskih porodica.

SUNOVRAT ZDANJA

Nakon izbijanja Prvog svetskog rata, Katarina sa bratom odlazi u Cirih, gde ostaje do svoje smrti 1954. godine. Kuća u kojoj je živela bila je napuštena nakon Drugog svetskog rata. U nju su se potom bespravno uselili stanari, koji su izvodili radove u potkrovlju i neadekvatno dogradili dve badže na krovu, dok su prizemlje koristili u komercijalni svrhe.

Kuća Jovanovića u Karađorđevoj; Foto: Arhiva

U poslednjoj deceniji, pretpostavlja se da je kuća bila vraćena naslednicima, što je uslovilo iseljavanje bespravnih stanara i njeno zatvaranje.

Međutim, u kuću se bespravno uselilo nekoliko porodica, a odnedavno je prodata drugom privatnom vlasniku (nisu poznati detalji restitucije i dalje prodaje, zato što je imovina porodice Jovanović imala zakonite naslednike, decu Jovana Jovanovića, koji je živeo u švajcarskom gradu Sent Galenu), koji je imao investitorske planove za ovaj objekat.

(Telegraf.rs/Marko Stojanović - Gradnja.rs)