"Danas je dovoljno imati malo iskustva na kosilici za travu": Urnebesni video snimak koji pokazuje "kako nastaje" i šta sve trpi jedan vozač GSP
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Sara
Ovaj čovek se inače žali na sve živo. Ako mu toliko smetaju putnici i sve što posao vozača gradskog autobusa nosi sa sobom, niko mu ne brani da za iste pare rinta kod nekog privatnika vozeći kamion, gde će biti sam samcat. Ali, to normalno ne dolazi u obzir. Državna firma je ipak državna firma, sa plaćenim prekovremenim radom i plaćenim praznicima. Lepo meni prijatelj u GSP-u kaže: "Svaki posao je težak. Mnogo mi je bolje da ovde radim za 40 i kusur hiljada u državnoj firmi koja ipak mnogo više poštuje zaposlene nego privatnici, da viđam svoje prijatelje i roditelje svaki dan, da imam plaćene praznike, da mogu i da se ispričam sa nekim putnikom, nego da budem sam samcat u nekom kamionu sa neljudskim uslovima, ili da vozim međunarodne linije opet kod nekog privatnika i da ne znam kad sam kući."
DeniBg
Dobar je :))