Kako su Nikolići iz Mirijeva i pored rigoroznih provera bili hranitelji maloletnog deteta, a u kući im se dešavao pakao?

Jasmina i Goran, sredovečni par iz Mirijeva imaju odraslu ćerku i sina. Ali, odlučili su se da prisvoje i jedno dete, tačnije, formalno-pravno, da postanu hranitelji.

I oni su u očima socijalnih radnika verovatno izgledali kao jedna idilična porodica, jer, u suprotnom, izgubili bi licencu hranitelja (koja važi inače samo 2 godine), da se učinilo da sa njima nešto nije u redu. Jer, hranitelj nije tako lako postati, a ceo proces socijalizacije deteta u porodici je pod nadzorom Centra za socijalni rad.

Preporučujemo

Pitanje koje muči zdrav razum je: Kako je moglo da im promakne TO?

TO... da u kući postoji jedna prostorija sa prigušenim svetlima, u koju dete ne sme da kroči, a njegova braća, sestre, majka i otac užurbano zalaze da nešto poprave i srede. TO je tajna soba iz koje se čuju neobični ženski krici i vapaji, gde sedam meseci zatočena boravi jedna devojka, a uveče dolaze neki nepoznati ljudi...

Jasmina i Goran bili su hranitelji, pre nego što su zbog organizovanja kupleraja u svom stanu, gde su zarobili devojku od 19 godina, završili u zatvoru. A kao hranitelji uredno su morali da primaju mesečnu nadoknadu i novac za džeparac deteta.

Da li je njihov motiv za hraniteljstvo bio čisto koristoljublje, istinska želja za brižnošću u i porodičnom životu koji sa druge strane krije jezivo naličje ili su namere, možda, bile nečastive?

U Srbiji je oko 5.500 dece smešteno u 4.481 hraniteljsku porodicu, što je čak 90 posto svih onih mališana koji odrastaju sa nesrećnim saznanjem da nemaju roditelje ili da su oni nesposobni, opravdano ili ne, da ih u ovom trenutku podižu...

Cilj je da dete umesto u državnoj ustanovi, gde na raspolaganju ima vaspitače, odrasta u prodičnom okruženju sa muškim i ženskim članom već formirane porodice i njihovom decom, ako ih imaju... Da mu neka privremena "mama" skuva ručak, opere posteljinu, "tata" da mu otkrije neku tajnu zanata, a "brat" ili "sestra" podele priču o prvoj ljubavi.

Foto: MUP Srbije

Jasmina i Goran, kao ni bilo koja druga porodica, ne moraju samo da imaju pristojnu kuću, i 6 metara kvadratnih dečje sobe po svakom štićeniku za kojeg su preuzeli brigu. Nisu dovoljne ni dve posteljine i jedan radni sto. To je samo minimum uslova potrebnih za dete.

Budući hranitelji, koji se smatraju samo privremenim rešenjem za dete koje čeka da se vrati roditeljima ili bude usvojeno od strane staratelja, moraju da prođu program pripreme za hraniteljstvo - nakon čega sledi izveštaj i odluka o podobnosti za obavljanje ovog odgovornog zadatka. Dobijaju potvrdu o bavljenju hraniteljstvom koja važi samo dve godine, za svako dete koje prihvataju sklapaju poseban ugovor, a podršku, pomoć, pa i praćenje radi centar za socijalni rad.

I ne samo što hranitelji moraju da "prođu" intervju u socijalnoj ustanovi, već i pre nego što dete stigne na njihovu adresu socijalni radnici pozvoniće na vrata ukućana. Popričaće sa ostalim članovima porodice, u ovom slučaju sa Kristinom i Miroljubom i, verovatno, doboro odmeriti uslove u kojima će dete biti smešteno. I, bar bi tako bilo logično, socijalnim radnicima vrata će uvek biti otvorena.

Da li je moguće da su Jasmina i Goran svojim nastupom i stavom, svojom "prezentacijom" kuće i u intervjuu uspeli da obmanu socijalne radnike? Ako i jesu, kako je to mogao da učini Miroljub, koji je tek postao punoletan, a u trenutku hapšenja dobro je znao čime se bave njegovi mama i tata i u kakav "porodični biznis" se i sam upliće.

Foto: Profimedia

Da li je moguće da skrivena odaja, sa devojkom koja zarobljena živi u njoj 7 meseci nije nijednom privukla pažnju socijalnoj službi?

Na kraju, ispašta dete. Mislilo je da je dobilo ono što svako ko je u domu za nezbrinute žarko želi - krevet, sto, brigu, iskreni smeh posle porodične večere, trenutke mira, ali i majčinski zagrljaj kada poteku suze. A onda se sve srušilo, ona i on pali su sa lisicama na rukama. Iz tajne sobe je izvedena nepoznata devojka. Nema više ni brata ni sestre. Sve nestaje i nepoznati ljudi vraćaju ga u Dom.

Da li će ovi isti socijalni radnici, jedina poznata lica koja je dete moralo da viđa u kući dok njegovi hranitelji nisu "pali", uspeti ili uopšte pokušati da mu objasne zašto je policija razbucala čitavu porodicu i da će za njega naći neku novu čiku i tetu koji će da ga čuvaju, hrane i uče?

UŽAS U ŠIDU

Ovo, nažalost, nije prvi slučaj da se ispostavi da u hraniteljskoj porodici postoji strogo čuvana tajna koju sistem ne uspeva da razotkrije. Možda je dete u Mirijevu i bilo pošteđeno ove tajne, sve dok se nije desilo hapšenje.

Ali zato je jedna devojčica u Šidu godinama trpela pravi pakao. Tačnije, šest godina, koliko ju je hranitelj seksualno zlostavljao. A za to vreme morao je da prođe minimum tri provere. Izgleda da je svaki put uspeo da sakrije mračnu tajnu i ućutka štićenicu sve dok nije dovoljno stasala da shvati da ono što joj se dešava ne dolazi od očinske ljubavi.

Kako je tada ispričala radnicima Centra za socijalni rad, devojčica je sve vreme ćutala iz straha za svoju budućnost i život u neizvesnosti, bez doma i porodice.

KO ĆE DA SE ODUŽI DRAGANU?

Dragan Kostić morao je da napusti svoju porodicu, gde je trpeo nasilje u vremenu kada je morao da provede onaj najlepši deo detinjstva, dok još nije postao ni đak prvak.

Socijalni radnici tada su uradili ono što su morali - da oduzmu nesposobnim roditeljima decu i Dragan je izmešten u hraniteljsku porodicu. Ali, umesto da tu nađe spokoj, pakao se nastavio.

Četiri godine trpeo je, kaže, fizičko i psihičko zlostavljanje.

- Iz prve hraniteljske porodice sam pobegao. Ne sigurno jer mi je bilo lepo, bilo mi je ružno. Iz škole su me, zatim, smestili u prihvatilište - kazao je Dragan u emisiji "Život priča" TV Prve.

VIDEO: U ruke ovog očuha stigao je najdivniji i najvredniji poklon

(Mateja Beljan)