Od sutra veće kazne za vozače: Za zaustavljanje na šinama, na pešačkom prelazu ili zelenoj površini platićete ovu sumu

Vozače u Beogradu od ponedeljka očekuju veće kazne za kretanje, zaustavljanje i parkiranje na pešačkim prelazima, biciklističkim stazama, šinama i zelenim površinama. Da li je to način da se nesavesni vozači disciplinuju, a problem parkiranja reši?

Pronaći u glavnom gradu slobodno parking mesto često je prava umetnost pa mnogi, ako im to ne pođe za rukom, stanu gde stignu. To im najviše zameraju pešaci i ističu gde im parkiranje najviše smeta.

Preporučujemo

Takvi vozački maniri i do sada su bili kažnjivi. Sada znatno strože. Za zaustavljanje vozila na šinama ili pešačkim prelazima kazna - 25.000 dinara, koja će važiti i za žutu traku. Za javne zelene površine potrebno je odvojiti različite sume novca.

- To su one zelene javne površine koje se nalaze u zoni pešačkih objekata, javnih objekata, reka, priobalja, jezera kao i u zoni drvoreda, odnosno u zoni stambenih i poslovnih objekata - kaže Ranko Šekularac, pomoćnik načelnika beogradske Komunalne policije.

Prema njegovim rečima, zelena površina u zoni trga i pjacete je definitivno zelena površina koja će biti sankcionisna iznosom od 25.000 dinara, dok će zelena površina u nekom interblokovskom prostoru ili prostoru stambenih zgrada biti sankcionisana iznosom od 5.000 dinara.

Velike kazne za zaustavljanje na tramvajskim šinama, Foto: Telegraf

Kazna za ovako parkirano vozilo za fizička lica sada je 25.000 dinara, a da je u pitanju automobil pravnog lica ta kazna bila bi 50.000 dinara. Ako bi automobil odneo pauk, troškova bi bili i veći.

Od visine kazne bitnija je izvesnost da će ona zaista biti plaćena, smatra profesor Saobraćajnog fakulteta. Upućeni tvrde da je važno i da se komunalni policajci drže svog rejona i dodaju da je automobil na kolovozu isključivo u nadležnosti Saobraćajne ali ne i Komunalne policije.

- Ako vi imate malu izvesnost da će kazna biti plaćena ma koliko ona visoka bila, teško da će veliki broj korisnika odustati od tadašnjeg načina ponašanja. Veliki broj vozila koja su nepropisno parkirana su posledica tog povećanja broja vozila, odnosno, verovatno je to i posledica povećanja broja stanovnika u Beogradu za šta Beograd pretpostavljam sa ovom infrastrukturom koju ima nije bio baš potpuno spreman - kaže Vladimir Čuljković, profesor Saobraćajnog fakulteta.

Parkiranjem se mora upravljati, smatraju stručnjaci i ističu da je potrebno problem zaustaviti na nivou na kojem je sada, a onda pristupiti njegovom rešavanju.

(Telegraf.rs/RTS)