Spomenik Stefanu Nemanji posvađao mnoge: Ne sviđa im se što je ogroman, a "u stranim zemljama se samo pored takvih slikaju" (FOTO)
Savski trg trebalo bi da bude rekontruisan do narednog februara, kada će se na njemu i naći gorostani spomenik velikom županu
Može li se svetu ikako udovoljiti, pitanje je koji mnogi Beogađani postavljaju otkako je konačno rešenje za izgled Savskog trga objavljeno javnosti. Dve struje prepiru se na društvenim mrežama - jedna koja smatra da je spomenik velikom županu Stefanu Nemanji "skrnavljenje" i "preveliki", i druga koja podseća "za spomenik patrijarhu Pavlu žalili ste se što nije monumentalan".
Savski trg trebalo bi da bude rekontruisan do narednog februara, kada će se na njemu i naći gorostani spomenik Stefanu Nemanji. No, otkako je prošle nedelje pobedničko rešenje arhitektonsko-urbanističkom konkursa za plato ispred stare zgrade Železničke stanice obznanjeno javnosti, uglavnom se čuju negativni komentari. Sudeći po društvenim mrežama, mnogima smeta činjenica da će spomenik stajati pomalo skrajnut u odnosu na ostatak trga.
Ovo je poslednja u nizu kritika koje se upućuju planu za Savski trg. Druge su da će se centar nasilno izmestiti iz svog istorijskog dela, da će Beograd izgledati kao Skoplje, da spomenik nije u duhu glavnog grada, te da izgled bronzanog velikaša nema mnogo veze sa izgledom istorijske ličnosti koju predstavlja.
Arhitekta da se odluči da li trgom dominira spomenik Stefanu Nemanji ili stanica. https://t.co/J50fNDXTjG— Nikola Mojovic (@NMojovic) May 21, 2019
Iskreno, meni ovaj park izgleda super, spomenik je toliko em odvratan sam po sebi, em se ne uklapa nikako https://t.co/Vo9NV2Dayb— Nemanja (@Kokanidjatekero) May 22, 2019
Ali na čemu stoji Stefan Nemanja? Haloo, šta je ono i iskreno ni malo ne liči na njega i da li si mogli da ga realnije naprave, znate postoje freske sa njegovim likom??— Dnevni spavač (@Dnevnispavac) May 21, 2019
Ipak, na svaki od negativnih komentara na mrežama dolazi i onaj sa pitanjem: "da li će se ikada pojaviti nešto čime će svi biti zadovoljni?".
- Beograd, prestonica Srbije, nema spomenik osnivaču naše države. Smeta vam što će spomenik biti duplo veći do Pobednika? Pa zar ne treba da bude što veći, to je naš Stefan Nemanja?
- Kada odete u Budimpšetu, svi jurite da se slikate na Trgu heroja, gde imate 15+ takvih statua. Ovaj spomenik neće samo nas podsećati na slavnu istoriju, već će i druge učiti o njoj. To je i za turiste koji dolaze kod nas, koji će kada vide spomenik čuti od vodiča o Stefanu Nemanji, naučiće nešto o lozi Nemanjića, o njihovim zadužbinama na Kosovu. Stalno se žalimo kako svet ne shvata zašto nam je Kosovo toliko bitno. Evo jednog načina da im utuvimo to u glavu.
- A kako treba da izgleda spomenik kojim će svi biti zadovoljni? Za onaj patrijarhu Pavlu žalili ste se da je previše "moderan, mali i oskudan", ovaj je sada previše "visok i kičast". Smetalo vam je što patrijarh "ni na čemu ne sedi", sada vam smeta ono na čemu Stefan Nemanja stoji? Svetu se stvarno ne može udovoljiti.
POZICIJA SPOMENIKA SKRAJNUTA TAKVA ZBOG METROA, ULAZA I BINE
Glavna razlika u odnosu na prvobitni plan za Savski trg koja je kritičarima pala u oči jeste necentralna pozicija spomenika. Zbog toga, kako pišu, deluje kao da se ne uklapa u ambijent.
Dok potral Beobuild piše da će spomenik biti pomeren ispred desnog krila objekta, kako se ne bi našao na trasi planirane metro linije, iz Grada imaju drugo objašnjenje.
- Necentralna pozicija spomenika Stefanu Nemanji je takva kako se ne bih markirao ulaz u staničnu zgradu koja je spomenik kulture - rekli su za Telegraf.rs iz službe Marka Stojičića, glavnog gradskog urbaniste.
Sudeći po fotografijama, pozicija spomenika takođe će olakšati da se, po potrebi, ispred zgrade stare Glavne železničke stanice postavi bina.
Iz Grada Beograda, koji je naručilac konkursa, tvrde da je pobedničko rešenje pažljivo izabrano.
- Sprovodilac konkursa je Udruženje arhitekata Srbije. Žiri je brojao pet članova i dva izvestioca, a održano je ukupno pet sastanaka. Žiri je prilikom razmatranja radova imao u vidu značaj konkursa i činjenicu da je predmetno područje važan deo nasleđenog urbanog tkiva, koje treba da doživi razvoj i transformaciju, ali uz pažljivo očuvanje postojećih vrednosti istorijskih slojeva koji čine njegovu autentičnost.
- Uređenje Savskog trga simbolizuje silazak Beograda na priobalje i povezuje postojeće gradsko tkivo sa novim urbanim tkivom u Savskom amfiteatru - kazali su iz službe glavnom urbaniste.
Na pitanje kako komentarišu ocene javnosti da izgled spomenika ne odgovara istorijskom Stefanu Nemanji, iz Grada kažu da je Aleksandar Rukavišnjikov, u čijem se ateljeu izgrađuje spomenik, "upoznat sa svim istorijskim podacima".
- Ruski vajar je autor sklupture i svakako je upoznat sa svim istorijskim podacima vezanim za period u kojem je živeo Stefan Nemanja. Ruski i srpski narod dele veliki deo istorije, stoga je autor na ovaj način odao omaž Stefanu Nemanji - kažu iz Stojičićeve službe i dodaju da će delovi spomenika pristići u Beograd u narednim nedeljama, a da postavljanje počinje u letnjim mesecima.
SPOMENIK SE SELIO TRI PUTA
Podsetimo, spomeniku koji je trenutno u izradi više puta je menjana lokacija. On je najpre trebalo da bude u parku Manjež, no Odbor za podizanje spomenika odlučio je početkom 2016. godine da se obeležje osnivaču srpske srednjovekovne države postavi na uglu Kneza Miloša i Nemanjine, tj. na mestu Generalštaba.
Odbor je tvrdio da je simbolika tog mesta bitna, jer bi statua velikog župana bila okrenuta ka zgradi Vlade Srbije. Onaj ko je državu osnovao, gledaće u one koji je vode. Jedna od ideja o kojoj se spekulisalo bila je da se muzej Nemanjića, koji je kasnije prerastao u muzej srpskog srednjeg veka, nalazi u na mestu zgrade Generalštaba, čijem se rušenju u tom trenu pristupalo.
No samo nekoliko meseci nakon što su odbornici Skupštine grada Beograda usvojili ovu odluku, pojavila se ideja da bronzana statua ugleda svetlost dana na Savskom trgu, tj. da se spomenik Stefanu Nemanje nalazi na dnu ulice koja po njemu nosi ime. Istovremeno, u staroj zgradi Železničke stanice bio bi otvoren muzej.
Ta treća odluka usvojena je 2017. godine, kada se još očekivalo da će rekonstrukcija Savskog trga biti gotova do kraja 2018. godine. Kako su tada najavljivali gradski čelnici, statua je trebao da bude otkrivena početkom 2019. godine, čime bi se obeležilo 800 godinа od sticаnjа аutokefаlnosti Srpske prаvoslаvne crkve.
Po poslednjim prognozama, ceo Savski trg, za koji je rešenje izradio španski studio “Fenwick Iribarren Architects”, a urbanistički projekat beogradska CeSTRA, mogao bi da bude gotov do Sretenja 2020. godine, kada će i spomenik ugledati svetlo dana.
Spomenik će,prema poslednjim podacima, biti visok 28 metara, s tim što bi na samu statuu otišlo oko 15 metara, dok će ostalo biti postolje.
(D.D.S.)
Video: Konferencija za medije povodom filma "Volja sinovljeva
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Branka
Postolje i jeste problem i ružno.
Podelite komentar
Koki
Jel ovaj arhitekta zrikav ? Gde na ovom mestu spomenik molim vas pored ovolikog lepog parka. Užasss razrokost je urođena mana promenite arhitektu molim vas. Užasno je zaklonio izgled prelepe zgrade. Ma nemam više šta da napišem. Smenite čoveka na vreme !
Podelite komentar
miško
Civilizovani narodi su odavno podigli spomenike kome je trebalo i kome su zahvalni... Neiživljeni, zaostali, zakasneli kroz istoriju i civilizaciju, podižu ih danas....
Podelite komentar