Gde za Prvi maj: Ovo su najbolje lokacije u Beogradu i okolini (FOTO)

 ≫ 
  • 5

Gde ćete ove godine da rasprostrete ćebe i raspalite roštilj? Muzika iz kola bi, ipak, mogla da izostane, a ako baš ne možete bez toga, "odvrnite", šta da se radi...

Problem je, samo, što će i ovo biti jedan od onih kišnih Praznika rada, pa morate imati i "plan B".

Prošlogodišnje uživanje, Foto: Tanjug/Tanja Valic

Možda i ne mora baš uvek 1. maj da se proslavlja ležanjem na travi i okretanjem roštilja... Mi smo izdvojili za vas pet vrsta odmora koje možete sebi da priuštite u Beogradu ili bližoj okolini, sa po pet konkretnih predloga.

Dakle 5x5=25 mogućnosti.

To, naravno, ne isključuje onaj tradicionalni roštilj-livada uranak, ali podrazumeva i još neke opcije...

Jedna od solucija su gradske šume i planine Beograda, ustaljena mesta za prvomajski provod, kao i mesta uz reku: Ade i ostrva.

Međutim, postoje i brojne prirodne lepote do kojih možete doći za manje od sat vremena vožnje, ali i znamenita mesta i gradovi koje vredi posetiti.

A - GRADSKE ŠUME

Prirodne lepote Beograda najjeftinija su destinacija za prvomajski uranak. Do svih lokacija možete doći i gradskim prevozom, samo je put do Kosmaja nešto komplikovaniji.

1. KOŠUTNJAK

Košutnjak je omiljeno izletište Beograđana još otkad je prestalo da bude dorsko lovište. Sa nadmorskom visinom od oko 250 metara i 521 biljnom vrstom, od čega su 48 pod zaštitom, ovo je prava prirodna oaza i srcu grada.

Strogi prirodni rezervat „Šuma hrasta lužnjaka i graba kod Hajdučke česme u Košutnjaku“. Foto: Wikimedia Commons/Bubamara25

Tu su i neki istorijski važni spomenici i lokacije poput Hajdučke česme, koja je u prošlosti bila vezana za đurđevdanske, a potom prvomajske uranke.

Možete obići i mesto pogibije kneza Mihaila Obrenovića (29. maja 1868. on je ubijen iz zasede u popodnevnoj šetnji). Gvozdena ograda na ovom mestu označava mesto pogibije.

Postoji i dovoljno prostora za rekreaciju, poput trim staze i planinarskih staza. Nezaobilazna je i ski-staza sa koje se pruža prelepi pogled na grad.

2. ZVEZDARSKA ŠUMA

Ova šuma takođe obiluje prirodnim bogatstvom. Ima 136 biljnih vrsta, ali i 9 retkih i ugroženih vrsta drveća, poput belog jasena, bele topole, mleča i poljskog bresta.

Zvezdarska šuma. Foto: Wikimedia Commons/Danuberiverchild

Možete zateći i neke vodozemce i gmizavce: šarenog daždevnjaka, zelenu krastavu žabu, zelembaća.

U Zvezdarskoj šumi postoji i 48 vrsta ptica.

U gradu su još i Miljakovačka i Bajfordova šuma.

3. MILJAKOVAČKA ŠUMA

Ova šuma bukvalno se stapa sa naseljem MIljakovac, a na njenom obodu nalazi se i čuveni manastir Rakovica.

Uređene i lepe staze, brojne biljne i životinjske vrste, kao i poznati Miljakovački izvor ovu šumu svrstavaju u top 5 beogradskih zelenih oaza.

4. BAJFORDOVA ŠUMA

Ova mala, ali lepa šuma pravi je beg od voždovačke vreve.

Nekada zvana Banjička šuma, ona je nedavno ponela naziv Timotija Bajforda, Britanca koji je svoje srce poklonio Srbiji, gde je ostao do kraja života režirajući neke od omiljenih serijala za decu.

On je često šetao ovm šumom i u njoj uživao osluškukući ptice.

5. ŠUMA UZ OBALU DUNAVA - CRVENKA

Šume ima i uz obalu Dunava, a gotovo magično izgleda šumski pojas koji se pruža između borčanskog naselja Crvenka i Pupinovog mosta.

Između Dunava i nasipa kojim možete hodati, nalaze se stajaće vodene površine, gde možete, ako imate sreće, zateći i srne koje dolaze da se okrepe.

Foto: Mateja Beljan

Stara stabla izrasla na podvodnom tlu ponekad izgledaju i nadrealno, a mir i tišina koji se osećaju na svega kilometar-dva vazdušne linije od grada su neprocenljivi.

B - ŠUME I IZLETIŠTA NA ŠIROJ TERITORIJI GRADA

Do ovih prirodnih lepota možete uglavnom doći i gradskim prevozom, ali je poželjno da ipak krenete svojim kolima, kako biste bolje organizovali vreme i videli više.

1. LIPOVIČKA ŠUMA

Ovo je jedna od najvećih šuma u južnom delu Beograda, kojom se ponose žitelji Sremčice, Meljaka, Barajeva.

Ona nam pruža onaj kratkotrajni okrepljujući hlad tokom dugog putovanja Ibarskom magistralom.

Ova šuma, koja obiluje izvorima i proplancima sa lepim vidikovcima, zapravo i nije turistički posećena, pa stoga imate priliku i da je istražujete i okušate se u orijentingu.

2. BOJČINSKA ŠUMA

Ova šuma nešto je dalje od grada, kod Progara u Surčinu (dokle vozi autobus 605), ali je i nešto drugačija od onih na koje smo navikli - to je močvarna šuma koju je još kralj Aleksandar 1934. godine koristio kao lovište. 

Tu je 1941. podignut partizanski ustanak u ovom delu Srema. U šumi se u tom ratnom periodu krio i narod koji je bežao od Nemaca i ustaša.

Još se može naići na neku od baza koje su bile skrivene pod zemljom.

Foto: Privatna arhiva

Šuma obiluje biljnim vrstama, ali i pticama (108 vrsta), dok gljiva ima čak 165 vrsta.

Može se sresti i divljač: zečevi, srndaći, pa i divlje svinje.

3. AVALA

Najbliža beogradska planina sa svojih 506 metara nadmorske visine, 70 posto šumske površine i kulturno-istorijskim nasleđem jedno je od najboljih mesta za porodičnu proslavu Praznika rada.

Do vrha Avale vikendom i u danima praznika vozi linija 400, ali ni od njenog podnožja na Kragujevačkom putu nije toliko teško pešice preći do vrha.

Ne morate ni da koristite planinarske staze, postoji fino uređeno stepenište koje vodi do TV tornja.

Foto: Marko Jovanović

U ovom prirodnom dobru ima čak 600 biljnih vrsta, a još knjaz Miloš je 1859. godine naredio da se Avala zagradi i tako zaštiti, spasi od propadanja.

Na vrh planine nalazi se čuveni Spomenik neznanom junaku, remek delo arhitekte Ivana Meštrovića, a na nešto nižoj koti i Avalski toranj.

U okolini tornja nalaze se crkva brvnara, etno prodavnica, teretana na otvorenom, sportski tereni, igralište za decu, Muzej emisione tehnike.

Spomenik neznanom junaku na Avali, remek-delo Ivana Meštrovića. Foto: Wikipedia/Ujambor

Ako želite, možete i popiti kafu na zemlji ili na 119. metru tornja.

Osim toga, na Avali se nalazi spomenik Vasi Čarapiču i spomenik poginuloj ruskoj vojnoj delegaciji.

4. KOSMAJ

Malo dalje od grada, na razmeđu opština Sopot i Mladenovac nalazi se Kosmaj. Planina viša od Avale (626 metara), ali i znatno manje posećena.

Spomenik na Kosmaju, Foto: Mateja Beljan

Do nje najlakše možete doći lokalnim autobusom iz Mladenovca. Svakako, najzaniljiviji je spomenik Kosmajskom partizanskom odredu, a sam vrh planine je nedostupan, jer se na njemu nalazi vojni objekat.

Međutim, u podnožju planine, kod sela Nemenikuće, nalazi se i predivan srednjovekovni kompleks Kasteljan.

Nekada je tu bio manastirski kompleks sa crkvom, konakom i trpezarijom. Crkva je podignuta još u 14. veku, potom ostali objekti, da bi u 17. velu Kasteljan bio uništen.

Kasteljan, Foto: Mateja Beljan

Petnaesti vek je, inače, vreme naglog uspona tek stvorene despotovine Srbije, a novoizgrađeni objekat sa prepravljenom crkvom služio je despotu Stefanu kao letnji dvor.

Kasteljan, Foto: Mateja Beljan

Inače, do ovog lokaliteta možete doći seoskim putem, ali od vrha Kosmaja do tog puta postoji i predivna šumska staza.

5. ZABRAN

Ako ste ljubitelji Save, možete da skoknete i do njenog priobalja u Obrenovcu.

Autobuska liniija 860 je redovna, a možete se uputiti i svojim automobilima.

Zabran je ponos Obrenovčana i nalazi se neposredno uz ušće Kolubare u Savu.

Postoje drvene klupice, natkriveni stolovi, plaža, igralište za decu i ugostiteljski objekti.

C - IZLETIŠTA OKO BEOGRADA

Postoje i brojna lepa izletišta koja se nalaze malo dalje od grada, pa je do njih najbolje ići svojim automobilima.

1. OBEDSKA BARA

Obedska bara nije samo bara i močvara, to je i prelepa šuma, priroda udaljena od većih gradova, carstvo ptica, ali i mesto gde možete videti i neke od prvih srpskih kulturnih dobara u Vojvodini.

Još u 19. veku bila je poznata kao pravi raj za ptice. Mrtvaje, bare, okani, močvare - sve to ostatak je meandra starog korita Save, koji je danas pun života.

Foto: Privatna arhiva

Možete hodati stoletnim mešovitim šumama hrasta lužnjaka, a postoje i po nekoliko kilometara duge staze sa osmatračnicama za ptice, nadstrešnicama, stolovima i klupama.

Barama možete i zaploviti u katamaranu.

Foto: Mateja Beljan

Ako posetite okolna naselja Obrež, Ogar i Kupinovo možete videti i ostatke srednovekovne tvrđave i stare pravoslavne crkve, kao i najstariju srpsku kuću u Sremu.

2. CARSKA BARA

Specijalni rezervat prirode Stari Begej - Carska bara smešten je na svega dva kilometra od Zrenjaninskog puta. 

Ovde je još austrougarski prestolonaslenik Ferdinand, kasnije ubijen u Sarajevu, lovio, pa je stoga ona dobila ime Carska bara.

Osim bare tu se nalazi i mrtvaja (nekadašnji tok) reke Begej, kojim možete i zaploviti.

Foto: Mateja Beljan

U ovoj bari ima preko 200 vrsta ptica, među kojima su i ugrožene čaplje, kormorani, gnjurci, patke...

Možete videti i beli i žuti lokvanj, kao i močvarnu orhideju.

3. STARI SLANKAMEN

Na tromeđi Srema, Banata i Bačke nalazi se Stari Slankamen, a ako se popnete na staru tvrđavu možete da vidite jasno razgraničenje ove tri regije severne Srbije: Baš na tom mestu Tisa se uliva u Dunav.

Do Slankamena, ako nemate automobil, možete lako doći i "Lastom".

Foto: Mateja Beljan

U istorijskom smislu ovo mesto je važno zbog Slankamenačke bitke 1691. godine, kojom je okončan veliki austrijsko-turski rat. U njemu je učestvovao i veliki broj Srba, pa se na jednom spomeniku posvećenom ovom događaju mogu videti i stihovi Jovana Jovanovića Zmaja na nemačkom jeziku.

Na arheološkom lokalitetu Gradina su i ostaci iz praistorije, a na temeljima rimskog Akuminkuma sagrađena je srednjovekovna tvrđava.

Foto: Mateja Beljan

Ipak, najlepši je pogled na Dunav i mirno nanizane slankamenačke kuće uz njegovu obalu, kao i impresivni lesni profil čije se litice pod pravim uglom seku do obale.

U Slankamenu se nalazi i izvor lekovite mineralne vode, slane i tople.

4. DELIBLATSKA PEŠČARA

Ova jedinstvena prirodna dragocenost Banata nastala je još tokom ledenog doba, a potom je košava od peska oblikovala dine, pa se nadmorska vidina kreće od 70 do 200 metara.

Tu postoji čak 900 vrsta biljaka, a neke su jedinstvene poput banatskog božura.

Možete naići i na pustinjske mrave, mravljeg lava ili slepo kuče.

Ovo je i međunarosno značajno stanište ptica.

Postoji SRC Čardak, na 7 kilometara od mesta Deliblato koje ima restoran, paviljone za spavanje, tereme, a okružen je stazama sa vidikovcima, dužine od 3,5 do 15 kilometara.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Posebno su interesantna Zagajička brda, ali potrebno je da dobro poznatejete put do njih (dolazi se od sela Šušara).

5. BUKULJA

Jedna od najbližih beogradskih planina uzdiže se iznad Aranđelovca.

Foto: Mateja Beljan

Njena najviša tačka je na 696 metara, a do vrha vode obeležene pešačke staze iz parka u Aranđelovcu.

Međutim, posebno je interesantan toranj, vidikovac, sa vrhom od oko 660 metara, sa kojeg se vidi skoro cela Šumadija, planine: Rudnik, Suvobor, Maljen, Ovčar, Kablar, Kosmaj, Avala, Gružanske planine, ali i Pomoravlje.

Foto: Mateja Beljan

Postoje dva akumulaciona jezera i brojni izvori i potoci.

D - OKOLNI GRADOVI

Kada ste se poslenji put prošetali Pančevom, a tu nam je, odmah preko Dunava. Ili otišli do Smedereva, Titela, Aranđelovca...

1. PANČEVO

Ovaj miran i drugi po veličini grad u Banatu može se, da se Pančevci ne uvrede, smatrati i 18. beogradskom opštinom, bar kada je reč o blizini i dnevnom putovanju ljudi.

Međutim, dok Pančevci redovno dolaze u Beograd na posao, fakultet, u provod, Beograđani i ne svraćaju tako često u Pančevo.

Foto: Mateja Beljan

A ima šta da se vidi...

Predivan Tamiški kej, uz koji je smeštena i stara, impresivna industrijska zona gde se nalazi i stara Vajferova pivara, pa sve do dva skrivena svetionika na obali Dunava do kojih i nije tako lako doći.

U gradu se nalazi i velelepna Narodna bašta iz 1829. godine sa brojnim stazama, igralištima, spravama za rekreaciju i sa mnogo cveća.

Neke veoma impresivne građevine, poput crkava pripadnikaraznih veroispovesti možete obići u ovom gradu.

2. SREMSKI KARLOVCI

Možda nisu grad, ali gradić - definitivno.

Ovaj centar srpske duhovnosti, ali ipak multikulturno mestašce, vremenom je dobilo šarm koji se može uporediti sa najlepšim mestima Zapadne Evrope - gomila vinarija, poneki neobičan muzej - poput Muzeja šibica, ili pčelarstva i spomen-kuće podunavskih Nemaca pružaju mogućnost za istraživanje i šetnju ulicama ovog starog sremskog gradića.

Foto: Mateja Beljan

Ipak, najlepši je centar grada, sa zgradom Magistrata, Sabornim hramom, Patrijaršijskim dvorom, gimnazijim u Bogoslovijom, kao i Bogoslovskim seminarom.

Iskoristite priliku  i da pronađete put do vidikovca s Krstom, da sva ova prelepa zdanja pogledate i iz malo drugačijeg ugla.

3. SMEDEREVO

Smederevo - grad nadomak Beograda sa burnom i bogatom istorijom obično smao zaobilazimo kada auto-putem idemo ka jugu zemlje.

A ovaj grad bio je čak i prestoni u 15. veku - Kada posle smrti Stefana Lazarevića despot Đurđe Branković nije mogao da ostane u Beogradu, jer su ga preuzeli Mađari, sagradio je novu prestonicu.

Foto: Mateja Beljan

Nažalost, ovaj lepi stari grad pretrpeo je strašna razaranja u 20. veku. Rušen je tokom 1. svetskog rata, a velika eksplozija municije u 2. svetskom ratu urušila je srednjovekovne kule. I tu nije bio kraj nesreći, već su na tvrđavu padale i bombe saveznika u 2. svetskom ratu.

Osim toga, u Smederevu možete posetiti muzej, a možete i pogledati neka značajna zdanja: zgradu gimnazije, starog okružnog načelstva i opštinskog doma.

Malo dalje od centra je i vila "Zlatni breg", koja je bila letnjikovac Obrenovića.

4. KOVAČICA

Ovo mesto najpoznatije je po tradiciji naivne umetnosti i brojnim galerijama i umetnicima koji su u njoj ponikli.

Ali, osim toga, to je i jedno prelepo banatsko mesto koje nazivaju i "Vojvodina u malom" zbog brojnih nacionalnih manjina koje u njoj žive.

Ono što je zanimljivo je i okolina Kovačice, gde gotovo svako selo ima neki muzej.

Posetite rodno mesto Mihajla Pupina u Idvoru i muzejski kompleks posvećen ovom velikom naučniku, Muzej memorije Uzdina, Slovački etno muzej...

Za ljubiteleje lova i ribolova ru se nalaze i brojna jezera, kao i reka Tamiš.

Inače, 2. maja se u selu Crepaja organizuje Crepajački fijaker koji okuplja fijakeriste iz cele severne Srbije.

5. TITEL

Ako želite da osetite čari pravog, autentičnog banatskog mesta, koje je toliko skriveno od glavnih puteva da lagano vodi neki svoj, stari način života, definitivno treba da odete u Titel.

Foto: Mateja Beljan

Mesto kao mesto nije veliko, ali odmah iznad naselja uzdiže se Titelski breg. Ako malo prošetate, ostaćete bez daha. S jedne strane provalija i pogled na Tisu, a s druge rodna polja.

Na Titelskom bregu stanuje 140 vrsta ptica, 630 vrsta biljaka, a možete sresti i divljač.

Foto: Mateja Beljan

Najzanimljiviji su različiti erozivni oblici: lesne piramide, viseće doline, probalije, surduci...

Sa druge strane, tu je i obala Tise, koja pruža neprocenjive trenutke mira i uživanja, posebo za ljubitelje ribolova.

E - ADE I LEPOTE BEGRADSKIH REKA

Željni ste avanture, a sve ove pobrojane šume i gradići su vam ipak daleko. Pa, tu su prirodne lepote Beograda na obalama Save i Dunava. Do nekih lokacija moguće je doći samo čamcima.

1. VELIKO RATNO OSTRVO

Foto: Milena Đorđević

Osim plaže Lido, ova prostrana zelena oaza krije stazice i kanale u kojima caruje priroda. Dakle, ako se odlučite na šetnju, ponašajte se kao oprezni gosti.

2. ADA CIGANLIJA

Foto: Milena Đorđević

Nema greške, na Adi ciganliji imate sve - od terena do zelenila, pa čak i mogućnosti da se sunčate (mada će to 1. maja biti malo teže).

3. ADA MEĐICA

Foto: Mateja Beljan

Premda je gotovo potpuno izgrađena vikendicama i sojenicama, ovo je jedna neverovatna oaza mira naspram bloka 70.

Ako i niste vlasnici neke od vikendica, nije zabranjeno da se prošetate, a u nekom trenutku možda ćete malo i da zagazite u nečiji vrt. Sve je dobro, dok ne bacate smeće i ne uništavate prirodu.

4. ADA HUJA

Kej na Adi huji omiljeno je izletište Palilulaca, ali - svi ste dobrodošli.

5. BELA STENA

Printskrin: Youtube/RTV

Jedna od najlepših dunavskih plaža na ostrvu nedaleko od Višnjice, koje je obraslo šumom i predstavlja pravu divljinu, idealno je mesto za avanturiste i one koji zaista žele da makar na jedan danzaborave na asfalt i buku.

(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)

Video: Ogromne gužve na granici sa Hrvatskom: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Dobro nam je

    30. april 2019 | 10:06

    Upravo onoliko koliko smo zaslužili... Stičem utisak da većina nema pojma šta je i zašto se obeležava 1.maj. Nama je, Bogu hvala, dobro, dobra radna vremena, dobre plate, poštuju se prava radnika, i većina ima pos'o. Obzirom da je sve ovde uredjeno, samo nam fali proplanak gde ćemo roštilj raspaliti... SUPER!

  • 534

    30. april 2019 | 10:50

    Za 1 Maj kao sav normalan svet. Protesti ulicama grada za bolje uslove radnicima. A vi ste mislili gde ići na prežderavanje? 1 maj je praznik rada a ne roštiljada koju po pravilu organizuju oni koji sekunde staža nemaju i za sobom ostave tone djubreta.

  • BASA

    30. april 2019 | 11:05

    Sve je to lepo sto ste nam savetovali kuda za " praznik Rada " ali sve zavisi od materijalnih mogucnosti , praznici su se naredjali svi jedan do drugog i na kraju zavrsavamo sa Djurdjev danom " ! I jos promenljivo vreme ! Svima zelimo Srecne praznike ! Ziveli !

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA