Beograđani su, kažete, otišli kućama. A zašto ste vi ostali u prestonici, kad su i vaši preci sišli sa neke planine i sela u Jatagan malu?

Ne znam da li sam Beograđanin, prema kriterijumima onih koji sebe smatraju rasnim pripadnicima beogradskog plemena, jer umeju da prebroje tri generacije svojih rođaka koji su živeli u prestonici... Jer, kao prvo, iz Batajnice sam, daleko od kruga dvojke, staništa beogradske buržoaske klase, a kao drugo ja sam svega druga generacija.

Svima onima koji ovih dana mrmljaju i pišu zlurade komentare o tome kako je Beograd lep kada je prazan i kako treba svi koji su otišli da ostanu "svojim kućama" mogu da poručim samo da su i oni potomci nekih srpskih seljaka, nadničara i zanatlija koji su grcajući došli u Beograd, u Jatagan malu ili na neko drugo mesto; To su preci koji su se, ako su baš i stigli u prošlom veku, nažalost verovatno morali da se sklanjaju pred Turcima na čaršiji.

Za mene su svi moji prijatelji i svi ljudi sa kojima delim mesto u prevozu, u bioskopu, s kojima se mimoilazim na ulici - Beograđani. Zapravo, najveći Beograđani, mislim: najpoznatiji, najuspešniji, građani koji su potpuno uspeli da proniknu u duh naše prestonicue uopšte nisu bili rođeni u našem gradu: Duško Radović, Momo Kapor, Momčilo Bajagić... A to nisu bili ni neki od čelnika grada koje pamtimo: Zoran Đinđić, Nenad Bogdanović... Najlepša zdanja sagradili su nam ljudi koji su došli u naš grad, školovali se i u njemu odrasli, ili oni koji su prebegli iz Rusije posle Oktobarske revolucije.

Beograđani su i moje kolege koje upravo sede oko mene, a nisu "otišli kući": Lozničanka, Jagodinka, Prištinac, Zaječarac, i još par njih iz predgrađa: Ostružnica, Glogonjski rit... 

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

A one koji sada glume neku aristokratsku elitu još jednom bih podsetio: Srbija je oduvek bila zemlja seljaka i ratnika. Zašto i vi za praznike niste otišli da upoznate neko mesto u svojoj maloj zemlji, čak i ako tamo nemate baku i deku.

Svako ko je odlučio da se doseli u naš grad postao je Beograđanin i ne pada mi napamet da pravim bilo kakvu razliku između druga čija je baka živela na Terazijama i onog ko je nedavno došao iz okoline Gnjilana.

Svako ko dođe donese neki novi duh, ideju ili priču. Njihov akcenat meša se s našim i hteli mi to ili ne, prilagođavamo se jedni drugima.

Mogu da se saglasim sa tim pokondirenim tikvama samo u jednom: Beograd jeste bio lepši kada je bio manji, kada je bio varoš. Ali, samo zato što mi je žao drugih gradova koji izumiru, a sa njima polako postaje pusta i čitava naša zemlja.

Oni koji su već odlučili da dođu, dobrodošli su i da nema njih, ja danas verovatno ne bih imao mnoge drage prijatelje.

Uostalom, Beograd je zbog tih migracija i posao metropola, pa upravo "pridošlicama" ove aristokrate mogu da zahvale što se smatraju "privilegovanim" građanima velegrada, a ne jedne obične balkanse varošice.

(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)