U ovim mestima ljudi masovno po ceni garsonjere na Vračaru kupuju trosobne stanove, i to na korak od Beograda

Mir, tišina, kvadrati i blizina Beograda - sve ovo mnogi Beogađani hoće, pa i dobijaju, čim se odvaže da iskorače iz administrativnih granica prestonice. Poslednjih godina tržište nekretnina je u porastu kako u Staroj Pazovi, tako i na Kosmaju, Grockoj, pa sve do Aranđelovca, gde za po ceni jedne vračarske garsonjere može da se pazari i trosoban stan.

Oko 48.000 evra košta 62 kvadrata u centru Stare Pazove, nov i odmah useljiv. Za iste pare u Novoj Pazovi - trosoban stan sa sve predviđenim parkingom i video nadzorom. Istina, ove cene mogu se naći i u Mirijevu, Borči, Sremčici, ali baš su staropazovska naselja poslednjih godina na meti kupaca, otkrivaju lokalni posrednici u prodaji nepokretnosti.

Preporučujemo

Stara Pazova Foto: starapazova.eu

- Za mnogo prihvatljivije cene od onih koje u Beogradu i Novom Sadu možete dobiti više kvadrata u Staroj i Novoj Pazovi. Istovremeno, ova dva velika grada su vam na svega 30-40 minuta vožnje kolima. Nama je i slogan "Veći komfor za manje pare na samo 30 kilometara od Beograda". Dešava se da Beograđani prodaju svoj mali stan u prestonici, ovde kupe skoro duplo veći, a još im i novca ostane  - kaže za Telegraf.rs Srđan Jović, direktor i vlasnik preduzeća Konsalting.

Mir provincije naročito pada za oko porodicama sa malom decom i mladim bračnim parovima.

- Cela opština Stara Pazova je bezbednije mesto za odrastanje dece od većih gradova, a opet je privredno jaka i pruža mogućnosti zaposlenja. Ljudi koji kupuju nekrentine uglavnom rade u ovdašnjim firmama u kojima imaju dobra primanja - dodaje on.

Stanovi popularniji od kuća Foto: Pixabay

No, iako mogućnosti za kuću sa dvorištem, a samim tim i više kvadrata - ima, među kupcima su popularniji stanovi i to u novogradnji.

- Novogradnja jeste skuplja, ali ima brojne prednosti. Ono što Beograđane privlači da se presele ovde je i činjenica da su troškovi života povoljniji. Mi nemamo "Infostan", a kada se, recimo za stan od 50 kvadrata, svi računi saberu - struja, grejanje, održavanje zgrade, čistoća, voda  -  mesečni izdatak bude oko 10.000 dinara - ističe Jović.

KOSMAJ - HIT MESTO UMETNIKA I BOGATAŠA

Osim Nove Pazove, interesantni za život su i naselja Belegiš, Banovci, Surduk, koja pružaju i užitak Dunava i zelenilo prirode, a do Beograda žitelje vodi autoput, kaže Nedeljko Malinović iz "Legat nekretnina".

Popularni i Belegiš, Surduk, Banovci Foto: Wikipedia

Ono što Beograđane sprečava da, poput stanovnika brojnih metropola, porodično žive u predgrađu, dok u centar zalaze samo posla, jesu nedovoljno razvijeni putevi koji otežavaju mogućnost da se u jednom mestu živi, a u drugom radi.

Stoga na periferiji Beograđani i dalje uglavnom kupuju vikendice, objašnjava Malinović.

- Krečedin, Beška, Kosmaj, Avala - ljudi tu pazare kuće uglavnom radi odmora. Iako se retko dešava da ovde zapravo počnu i da žive, ima primera veoma uspešnih i imućnih ljudi koji rade u centru prestonice, a kuće su podigli na Kosmaju, odakle se svakog dana voze na posao. Drugi primer bi bilo selo Babe, gde je  napravljena čitava umetnička kolonija - kaže Malinović i dodaje da je Kosmaj naročito tražen.

Kosmaj privlači mirom i prelepom prirodom Foto: Wikipedia/Luminosite1312

Po njegovim procenama, čak i kada se novi putevi izgrade, poput Beograd-Čačak, nevelike su šanse da najseverniji delovi te saobraćajnice postanu nova hit mesta za tržište nekretnina.

- Tu ima dosta močvarnog zemljišta, a i naši ljudi pomalo beže iz ravnice. Više su im atraktivni Šumadija, Avala, Grocka, predeo ka Aranđelovcu. Ako idu u ravnicu, idu u Delibatsku peščaru ili Devojački bunar, gde takođe postoje formirana vikend naselja - dodaje on.

Kosmaj biraju imućni i kreativni Foto: Wikipedia/CrniBombarder!!!

Vikendice na Kosmaju od oko 40-ak kvadrata mogu se naći za 18.000 evra pa naviše, dok prostrane kuće od preko 100 kvadrata kvadrata koštaju od 48.000 do 63.000 evra. Cene se uglavnom kreću oko 30.000 evra.

VIDEO: Državni posao zamenili su neobičnim zanimanjem na selu

(D. Savanović/d.savanovic@telegraf.rs)