Ovi ljudi su osvetlali obraz Srbije: Oni su naši heroji, a Beograd im se odužio "patrljkom" od ulica
Kada čujete za ime Milunke Savić, sigurno će vam se stovriti slika hrabrog borca u Prvom svetskom ratu, koja rame uz rame sa svojim muškim ratnicima, uzdignute glave staje u prvi borbeni red pred neprijateljem.
Ali, ako pokušate da pronađete njenu ulicu, trebaće vam mnogo strpljenja.
Ova moćna žena učestvovala je i u Balkanskim ratovima, ranjavana čak devet puta, dobila je jednu malu ulicu na Voždovcu. U nju se ulazi iz Ljube Vučkovića, a geografski, ova ulica locirana je između Bulevara Peka Dapčevića i Vojvode Stepe, na rubu gde prestaje stambeno naselje, a počinje industrijska zona.
Duga je oko 400 metara, a kada se u njoj nađete, teško da ćete imati osećaj da se nalazite uopšte u gradu, a pogotovo ne u Beogradu...
I u drugim gradovima Srbije, za Milunku Savić uglavnom su rezervisane male i sporedne ulice...
Ona nije jedini zapostavljeni heroj na mapi gradskih ulica. Ovo su junaci čija imena ćete pročitati dok hodate perifernim i skrivenim delovima grada.
SRĐAN ALEKSIĆ
Srbin koji je u Trebinju dao život braneći svog prijatelja Bošnjaka jedan je od retkih heroja rata u bivšoj Jugoslaviji kojeg nijedna strana ne može da ospori. On je i jedan od simbola stradanja u ovom krvavom sukobu.
Njega su kundacima nasmrt pretukli pripadnici Vojske Republike Srpske, koji su kobnog dana legitimisali civile na pijaci u Trebinju i počeli da maltretiraju momka čije ime je otkrilo njegovo muslimansko poreklo.
"Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost" napisao je njegov otac tada u čitulji.
Ime Srđana Aleksića dobila je poslednja ulica u naselju Bežanijska kosa, ona u kojoj se nalazi okretnica autobusa 74 i 75.
MILADIN ZARIĆ
Beograd je oslobođenje nakon Drugog svetskog rata dočekao u ruševinama, ali sa jednim sačuvanim mostom koji i danas koristimo i zove se Stari savski most.
Brodovi i skele bili bi jedini način da se Beograđani prevezu preko reke da hrabri Miladin Zarić nije, posmatrajući Nemce koji miniraju ovaj most neposredno pre povlačenja, odlučio da im osujeti pakleni plan.
Zasluge je pokupio u Balkanskim ratovima, kao i Prvom svetskom ratu, a najpoznatije delo koje je učinio bilo je spasavanje savskog mosta. On se popeo na most iako odavno više nije bio vojnik, već učitelj, goloruki civil. Uhvatio je ašov i presekao detonatorsku žicu koja je već bila zapaljena.
Most, uprkos inicijativi građana nikada nije dobio njegovo ime. To nije učinjeno ni sa jednim prilazom mostu, niti je i jedna ulica u Beogradu ponela ime ovog učitelja heroja.
Ulica sa njegovim imenom, ipak, postoji u Borči.
DRAGUTIN GAVRILOVIĆ
"Junaci! Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!"
Ovaj govor prepoznaće svaki Beograđanin. Od njega prožima jeza, sećanje na užas Velikog rata, ali i dalje dopire snažna poruka da od borbe nikada ne treba da odustanemo.
Major Dragutin Gavrilović dobijao je murale, njegovo ime se često može čuti na događajima i skupovima, kao i u vreme godišnjice bitke za odbranu Beograda 1915. godine.
Malo ko zna da se Dunavski kej na Dorćolu zapravo zove Obala majora Dragutina Gavrilovića. Premda ovo jeste mesto na kojem su pale srpske glave u borbama 1915. godine, kej je ipak daleko od mesta na kojima se Beograđani iz svih delova grada najčešće okupljaju, a ne postoje ni table koje bi adekvatno ukazale na naziv ove obale.
Major Dragutin Gavrilović ima i ulice, ali ne u samom gradu, već u okolnim naseljima: u Borči, Vinči, Vrčinu, Mladenovcu, Lazarevcu, Nemenikućama...
RISTA MARJANOVIĆ
I Rista Marjanović jedan je od heroja ratova iz prve polovine 20. veka, u vremenu kada se prolilo mnogo srpske krvi i kada su iznemogli vojnici prelazili preko Albanije.
Ali, on nije nosio pušku ni bajonet. On je nosio fotoaparat! Zajedno je sa vojnicima prolazio golgotu i rizikovao život, nije ubijao neprijatelje, niti je mogao da spase ranjenike, ali je zato dokumentovao stradanje vojnika kojima je ceo svet mogao da skine kapu.
Biti fotograf u ono vreme nije bilo nimalo lako, u tehničkom smislu. Umesto filma koristio se komplikovan lomljivi materijal, a da bi nastala jedna fotografija trebalo je mnogo truda. Užasni ratni uslovi, glad i nepristupačan teren nisu omeli Marjanovića da napravi na stotine fotografija koje će svedočiti o tome kroz šta su srpski vojnici morali da prođu i kolika je žrtva uložena u veliku pobedu.
U dokumentaciji Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda čuva se 8.542 snimaka u okviru Zbirke foto-negativa Riste Marjanovića. Za događaje koji su vezani za Prvi svetski rat postoji oko 500 snimaka.
Uspeo je da snimi i trijumf u Drugom svetskom ratu.
Ime Riste Marjanovića nosi samo jedna ulica u Srbiji, a to je jedna mala saobraćajnica na Čukarici.
(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Cika Velja
Niko od njih nije ginuo da bi dobio ulicu ili trg..,ginuo je za ubedjenje...pa i da ustanu i vide ovo...ne bi im bilo zao!!!
Podelite komentar
DARKO 100%
Mislim da je to stvar istorije i prosvete da se dela nekih ljudi koji su dali zivot za slobodu ne zaborave ,vi imate i glavne ulice sa velikim imenima a 90 % ljudi i nezna o svom natpisu ulice nista a i nikad ga nije interesovalo , pa zar vi mislite da svi znaju koje bio general Azdanov, Torbuhin ,Archibald Rajs itd.... a pogotovo mladje generacije zato sve te stvari treba postaviti u uzbenike a ne estradne licnosti sto je bilo primera a neznamo kojom su se zaslugom tu nasle
Podelite komentar
Zadnje vreme
Milunka Savić je prava heroina i srpska majka a ne neke pevaljke!
Podelite komentar