Jedna devojčica radosno je gledala kako baka hrani patke na Savi. Kada sam pogledao u reku, zgrozio sam se i posramio

Prošetao sam se do obale Save, da vidim da li reka raste i hoćemo li imati problema sa poplavama. A onda sam ugledao prizor koji me je zgrozio. Tako očigledan problem, koji svako pokušava da ignoriše.

Jedna baka hranila je patke, dok je njena unuka uživala gledajući to iz dečjih kolica.

Preporučujemo

Pogledao sam ka reci, i kao u horor filmu video drugu stranu ove naizgled lepe gradske priče. Mlade ptice plivale su i kljucale u gomili đubreta koje se skuplja na obali reke. Bilo me je sramota, iako nisam u vodu bacio nijedan papirić.

Foto: Mateja Beljan

Imamo tako lepe reke, a dozvoljavamo da se na obali skupljaju kese, flaše, iskorišćeni ulošci, pelene, konzerve. Divimo se prirodom u samom centru grada, a tako nemilosrdno gazimo po njoj.

Slike koje sam napravio nisu ništa neobično, nisu izuzetak. Reklo bi se, ovo uopšte nije vest. I to je ono što je strašno u celoj priči. Mi smo navikli na smeće u prirodi. Gdegod da se pojavi čovek, za njim ostaju otpaci.

Foto: Mateja Beljan

Obično se kaže da reka donosi sve to iz celog svog toka, pa onda gledamo plastični užas koji plovi čak iz Zagreba, Broda, Sremske Mitrovice, Šapca i Obrenovca. Možda je delom tako. U tom slučaju, krivi smo jer ne čistimo obale. Ali, nisu Beograđani nikakve cvećke, jer se najviše đubreta skuplja baš tamo gde su šetališta, prilazi splavovima...

Foto: Mateja Beljan

Pitam se, šta se dogodilo sa nama da smo navikli da živimo okruženi smećem i da žmurimo pred tako strašnom slikom.

Mlade ptice koje ovog proleća počinju svoj život na beogradskim rekama u potrazi za hranom progutaće i neku kesu, metalni opiljak, žvaku... Mnoge će preživeti i navići se na prljavštinu u kojoj su zaplivale. A mi ćemo ih i dalje hraniti i diviti im se praveći se da pokraj njih ne vidimo užas koji smo sami stvorili.

VIDEO: Rajske plaže se guše u tonama plastičnih flaša

(M. Beljan - m.beljan@telegraf.rs)