Bebi vrt, najtužnije mesto... mali spomenici, anđeli i igračke: Ovde počivaju bebe kojima sudbina nije dala da dobiju imena, ovde su sahranjene sve nade (FOTO)

Sva groblja su sumorna. Mesta tuge, bola i suza prolivenih za najbližima. Posebno na ovakav siv, zimski dan. Dok hladan vetar probija do kostiju, na golim granama breza čuči tek poneka vrana, koja zlosutno zagrakće. Kažu da vrane najavljuju smrt. Ali, ovde je smrt svud okolo. Dokle pogled seže su grobovi.

U malenom delu groblja, koji po nazivu, kao da ne pripada tu, prisustvo smrti se najjače oseća. Bebi vrt. Tu su oni koji nisu ni imali priliku da naprave prve korake. Prva asocijacija nije smrt ili groblje, već pri pomenu Bebi vrta, pomislite na neko mesto, livadu možda, gde se bebironi igraju, puze, pokušavaju da ustanu, istražuju svet ogrejani suncem. Tu su bezbedni, uvek siti i nasmejani. Nema odraslih koji ih zaboravljaju, nema patnje ni bolesti. Nije to neki sumorni kutak groblja gde se sahranjuju kremirani ostaci mrtvorođenih.

Preporučujemo

Ovde se rasipaju kremirani ostaci beba, Foto: Milena Đorđević

Lešće, jedno od većih grobalja u Beogradu, izabrano je kao jedino mesto u glavnom gradu gde je večni počinak mrtvorođenim bebama. Bebama koje roditelji nisu hteli/mogli da sahrane. Nedavno otkriće pokrenulo je čitavu lavinu pitanja. Trinaest leševa beba u zamrzivaču bolnice u Kraljevu. Znaju li se majke? Jesu li svi mrtvorođeni? Da li ih je neko tražio? Da li su ih se mrtvih, roditelji odrekli? I zašto negde ne počivaju u miru? Dokle ćemo se prepirati oko nadležnosti i izgovora da nemamo novca?

Bebe... U zamrzivaču... Tri godine...

Automobilčić za jednog dečaka, Foto: Milena Đorđević

Bebi vrt je zajednička grobnica dece koja nisu imala vremena ni da dobiju ime. Bezimene dece zvanično. Nezvanično, neki roditelji imali su ime za dete koje su očekivali i uklesali su ga u kamen, sa prezimenom. Neki, možda, od stida, nisu čak ni to. Vasilije, Vuk, Bogdan, Helena, Igor, Neda, blizanci... Neki među njima su poživeli nekoliko dana, neki i do nekoliko meseci. Zašto su se roditelji odlučili da ih sahrane u zajedničku grobnicu, znaju samo oni. Možda je bol bila prevelika, možda nisu mogli da shvate zašto nisu dobili priliku da upoznaju to malo biće, a toliko su ga iščekivali, možda... Možda...

I umesto da se pitamo "kako je neko mogao" i "zašto nije", bolje umesto toga da verujemo da to niko ne treba da doživi i da niko ne zna kako je to dok ne doživi.

Mnoge ploče su samo položene u vrtu, Foto: Milena Đorđević

Pored mini spomenika, na kojima su najčešće uklesani ime i prezime i brojke, ima i ploča sa stihovima. Plastično cveće u staklenim posudama, sveće lampioni, poneka igračka i veliki broj figurica anđela. Malih, belih, sa krilima.

Na sredini vrta je jedna ogoljena ruža i zajednički spomenik na kom piše "Sećanje na one kojima sudbina nije dala da dobiju svoja imena". Podno vrta roditelji su ostavili kućice za sveće. Neke je besni vetar oborio i otvorio im vratanca.

Roditelji su vrt "zasuli" obeležjima, Foto: Milena Đorđević

U samom vrtu neko je upalio sveću koja je zapalila i rastinje, pa je nagoreo i jedan ljubičasti plišani meda.

Pored jednog spomenika ostavljene bombone i mini igračkice kao iz "kinder" jaja, na jednoj daščici sedi keramički anđeo, oko vrata mu tanka crvena narukvica, a oko jednog krila okačeni izduvani plavi baloni. Pored njega malene školjkice. Malo dalje dva autića.

Najviše je figurica anđela, Foto: Milena Đorđević

U slučajevima mrtvorođenih beba, roditelji imaju mogućnost da ih sahrane sami, ukoliko to žele. U suprotnom, oni potpisuju odluku da ne žele sami da ih sahranjuju i u tom slučaju poziva se JKP "Pogrebne usluge" - odnosno "Kapela" koja preuzima leš čim se završe sve procedure.

Mesto u centru vrta na kom je velika pečurka, crvena sa belim tufnama, označava mesto gde je, u zemlji, posuda u koju se polaže prah kremiranih beba.

"Nadamo se da te ništa više ne boli...", Foto: Milena Đorđević

Sva ova obeležja su postavljena u prethodne dve, tri godine. A to, prema rečima upravnika groblja "Lešće" Luke Miščevića, nije ni zabranjeno ni dozvoljeno. Valjda roditelji vide jedni od drugih, pa donose.

A on nema srca da sve to ukloni ili zabrani.

Sećanje... Foto: Milena Đorđević

Vrt postoji od 2003. godine. Godišnje se između 100 i 110 mrtvorođenih beba kremira na Lešću i njihov pepeo završi u Bebi vrtu sećanja. Uglavnom je reč o bebama iz Beograda. Na Novom groblju postoji sličan vrt, ali za odrasle.

Prema rečima upravnika Miščevića, razmišlja se o rekonstrukciji Bebi vrta. Ideja je da on više liči upravo na Vrt sećanja.

Mnoga obeležja izgledaju kao replike "pravih" spomenika, Foto: Milena Đorđević

Jako retko se dešava, objašnjava Miščević, da neko od roditelja dođe na sahranu. Valjda im je, veli, jako teško. Objašnjavaju nam na Lešću da 99 posto mrtvorođenih ili novorođenčadi koja su kratko poživela, ide na kremaciju. Ostalih jedan posto se preda roditeljima u urnama koje oni sahranjuju u porodičnim grobnicama. Bezimena deca uglavnom idu u Bebi vrt. Sve te bebe nisu bezimene jer se ne zna ko su im roditelji, već što nisu poživele dovoljno dugo da budu upisane u knjige ili krštene. Svako malo telo koje na Lešće stigne iz kapele u Deligradskoj ulici ima sve podatke, kao i bilo koji drugi preminuli.

Kako je na jednom forumu napisala majka čije je čedo u Bebi vrtu, "Duša me zabolela što nisam uzela svoje dete i sahranila ga kako dolikuje. Moj muž je smatrao da je tako najbolje za mene, jer da smo uzeli bebu i sahranili je u mestu u kom živimo, ne bih izlazila sa groblja, ovako mi je groblje malo dalje, ali opet idem jednom u dve nedelje", napisala je ta majka.

Nagoreli zeka, Foto: Milena Đorđević

Druga majka je napisala: "Ne razumem roditelje koji dolaze tamo, nažalost nikad nikog nisam videla, ali svi ostave samo cveće, lutke, papiriće i odu. Ono što je uvenulo i one sveće lampioni koji su izgoreli niko neće da baci i da skloni. Nikad nisam otišla, a da nisam pobacala sve što je suvo i uvenulo, počupala malo trave i uradila nešto da to malo lepše izgleda, a ne da bude obična ruina. Zasadili smo i jednu tuju prošle godine, pitali smo upravnika i on nam je dozvolio, sada kada je bilo godinu dana uradili smo i spomen ploču i napisali - Anđele mali, večna je bol u duši, mama i tata. Beba nije stigla da dobije ni ime, tako da ništa drugo nisam ni mogla napisati, a stihove da pišem po nadgrobnim pločama mi je malo bezveze".

Bebi vrt na Lešću, Foto: Milena Đorđević

Bebi vrt. Najtužnije mesto na svetu. Mesto gde su sahranjene nade i snevanja o trupkanju malih nožica po kući. Ne dajte da vam ta grozna slika ostane u glavi. Mali spomenici i anđeli, sveće i igračke...

Mesto toga pomislite na neko mesto, livadu možda... Gde se bebironi igraju... Neki hodaju, neki puze ili trče. I jedno drugo dozivaju po imenu...

VIDEO: Bilo je stravično: Evo kako su pronašli mrtve bebe u bolnici u Kraljevu

(J. Vučić/j.vucic@telegraf.rs)