Potvrđeno: Beograd je lider na Balkanu, potukao Zagreb u 2018. godini, a slične izglede ima i sledeće

Beograd ima bolje fiskalne parametre i izglede od Zagreba, prema najnovijoj uporednoj analizi kreditnog rejtinga dva grada za 2018. i 2019. godinu, koju je objavila agencija Mudis.

Poreski prihodi Beograda značajno rastu, dok su daleko promenljiviji za Zagreb, navodi se u izveštaju objavljenom na zvaničnom sajtu agencije.

Preporučujemo

- Gradovi Zagreb (Ba2 stabilan) i Beograd (Ba3 stabilan) poboljšaće svoj fiskalne rezultate u 2018. i 2019. godini, kako ekonomski rast u Hrvatskoj i Srbiji bude podsticao poreske prihode, iako će ovi prihodi biti daleko promenljiviji za Zagreb, uz pozitivan kreditni rejting - piše u izveštaju.

Ta rejting agencija ističe, takođe, da Beograd ima znatno bolju likvidnost i daleko manji ukupan neto direktni i indirektni dug nego glavni grad Hrvatske.

- Mesečne gotovinske rezerve Beogada pokrivaju 2,7 puta servisiranje duga koji treba da dospe na naplatu u narednih 12 meseci, dok raspoloživa gotovinska sredstva Zagreba pokrivaju oko 26 odsto rashoda po osnovu servisiranja duga u istom periodu - konstatuje Mudis.

Foto: Marko Jovanović

Agencija dodaje da se direktni teret duga Beograda konstatno smanjuje u poslednje četiri godine, nakon vrhunca od 87 procenata u 2014, i da će se verovatno stabilizovati na nivou između 45 i 50 odsto projektovanih operativnih prihoda do 2019, budući da grad planira novo zaduživanje radi delimičnog finansiranja kapitalne potrošnje u istom periodu.

Direktni dug Beograda, precizira se u analizi, čine bankarski krediti Evropske investicione banke (25,9 milijardi dinara), Evropske banke za obnovu i razvoj (12,7 milijardi dinara) i Unikredit banke (milijardu dinara).

Mada direktni dug Zagreba iznosi 21 odsto projektovanih operativnih prihoda u 2018. godini, Mudis napominje da je indirektna izloženost hrvatske prestonice prema poveriocima, zbog dugova preduzeća koja su u vlasništvu grada, daleko viša nego kod Beograda i da dostiže čak 87 odsto projektovanih prihoda.

- Kada se u obzir uzme indirektna izloženost prema poveriocima gradskog komunalnog preduzeće koje je stoprocentno u vlasništvu grada, kao i preduzeća za javni prevoz, dug Zagreba je znatno viši od neto direktnog i indirektnog duga Beograda (NDID) - piše u izveštaju.

Zagrebački NDID u 2018. godini je projektovan na 87 odsto operativnih prihoda, dok indirektne obaveze Beograda, po osnovu kredita njegovog preduzeća za javni prevoz, iznose oko 15 posto ukupnog duga grada, tako da se ukupan NDID procenjuje na oko 50 odsto očekivanih operativnih prihoda u 2018. godini, zaključuje Mudis.

Foto: Profimedia

U analizi se, takođe, procenjuje da će hrvatska privreda verovatno porasti za 2,7 odsto ove i za 2,4 procentra iduće godine, dok će rast srpske privrede, po Mudisu, u 2018. godini verovatno biti 3,5 posto, a u narednoj godini 3,3 odsto.

Rast nacionalnih ekonomija, kako se dodaje, uticaće na povećanje ukupnih poreskih prihoda Zagreba za 9,0 odsto, a Beograda za 10 procenata, u tom periodu.

- Oba grada takođe će generisati zdrave bruto operativne bilanse, povećati svoj kapacitet za samofinansiranje i ograničiti akumulaciju dugova. Međutim, kreditni profili oba grada su ograničeni pritiscima koji proizilaze iz njihovih komunalnih preduzeća i preduzeća za javni prevoz, koja ne mogu sebe da izdržavaju - piše u analizi.

Prema mišljenju Mudisa, Zagreb će imati veću kapitalnu potrošnju nego Beograd, s obzirom na to da će "posebno imati koristi od finansiranja Evropske unije, što će mu omogućiti da poveća troškova za infrastrukturne projekte, bez dodatnog pritiska na budžet".

- Potencijalno povećanje kapitalnih troškova može dovesti samo do blagog rasta zagrebačkog duga, imajući u vidu institucionalna ograničenja i konzervativan pristup grada prema zaduživanju. Očekuje se da koeficijent direktnog duga prema operativnim prihodima do 2019. godine neće premašiti 25 odsto - piše u analizi.

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić ocenio je da je uporedna analiza renomirane agencije Mudis po kojoj je "Beograd ispred Zagreba po mnogim fiskalnim parametrima" potvrda da se u našem gradu već petu godinu vodi dobra fiskalna politika.

On je za Tanjug kazao i da je to potvrda da je Beograd ne samo izašao iz problema u kojima se nalazio 2013. godine već i da napreduje.

- Uporedna analiza fiskalnih paramatara i izgleda Beograda i Zagreba rađen na osnovu analize kreditnog rejtinga dva grada za 2018. i 2019. godinu, pokazuje da, iako su kreditni rejtinzi slični i stabilni, da Beograd znatno bolju likvidnost, daleko manji ukupan neto direktni i indirektni dug nego Zagreb i stabilniji rast poreskih prihoda -rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, "agencija je konstatovala da se direktni teret duga Beograda konstatno smanjuje u poslednje četiri godine, nakon vrhunca od 87 procenata u 2014. nekoliko meseci pošto je smenjen Dragan Đilas".

Zamenik gradonačelnika je napomenuo da je "agencija Mudis procenila da će hrvatska privreda verovatno porasti za 2,7 odsto ove i za 2,4 procentra iduće godine, dok će rast srpske privrede, po Mudisu, u 2018. godini verovatno biti 3,5 posto, a u narednoj godini 3,3 odsto".

Prema njegovim rečima, "rast srpskog bruto domaćeg proizvoda će biti ove godine izgledno do 4,5 odsto što je više nego što Mudis procenjuje".

Vesić je istakao da je posebno značajno da je agencija Mudis procenila da će povećanje poreskih prihoda Beograda u narednoj godini biti 10 odsto što je više nego što mi planirali budžetom koji je juče usvojila Skupština grada Beograda".

- Povećanje poreskih prihoda rezutat je rasta srpske ekonomije, veće zaposlenosti, rasta plata, porasta investicija i činjenice da već drugu godinu Grad Beograd izdaje građevinske dozvole za preko milion kvadrata - naglasio je Vesić.

- Za nas koji smo deo tima Srpske napredne stranke koji već petu godinu vidi Beograd ovo je veliko priznanje, dokaz da radimo dobar posao i da je naš grad na pravom putu - rekao je Vesić.

VIDEO: Količina novogodišnjeg osvetljenja u Beogradu i budžet izdvojen za ukrašavanje grada došli su i do stranih medija. Šta vi mislite?

(Telegraf.rs)