Devojka je imala vrtoglavice, nije mogla da stoji u beogradskom autobusu: Njena majka je zamolila da joj neko ustane i onda je nastao haos

Mi starije gospodje moramo da shvatimo da mladje zene imaju vise obaveza a manje vremena za sebe i svoje zdravlje i za odmor. Moramo da se setimo kako je nama bilo tesko da stojimo u autobusu jad naidju bolni dani u mesecu. Moramo da se setimo da posle celodnevnih predavanja nekome moze i da padne secer. Moramo da poatujemo i tudje pravo na slabost. Starost ne nosi po sebi samo privilegije, vec i odgovornost da svojim ponasanjem uticemo na lepo vaspitanje mladih.

Draga devojko.U Beogradu ima malo pravih Beogradjana.Uglavnom su to ljudi iz unutrasnjosti,siromasni,bez vaspitanja i saznanja ljudskih vrednosti.Gaze po zivim ljudima da dodju do cilja,NAROCITO ZENE.I naravno takve lazu,manipulisu itd.Misle da foliras bolest jer verovatno su i same lazljivice.Iz iskustva...tebi pozdrav i sve naj,naj..i nemoj davati znacaj takvim "gospodjama sa ispucalim petama"😉😉

U Beogradu je uvek ludnica po prevozima,saobracaj uvek u haosu...prevoz nikad ne znas kad ce naici.Ponekad dodje par buseva odjednom a nekad cekas vise od pola sata.Problem je sto ih nema dovoljno i zato se stvaraju guzve.Automobili posebno prave guzvu i moze se primetiti kolona i videti da je u skoro svakom autu po jedna osoba..A autobusi krcati..tamo niko nikog nebi povezao i ako su u stom pravcu.Sve u svemu grad vrlo neprijatan za svakodnevni zivot i nepraktican.

Eeee, secam se kad sam usla u bus, trudna u osmom mesecu. Ustaje mi zena da sednem, a na sledecoj stanici ulazi cicica i pravo stapom na mene da ustanem i da glumim da sam trudna da bih sela. Onda je neko rekao da imam veliki stomak, na sta je gospodin odgovorio da sam stavila jastuk i da se pretvaram. Naravno da me niko nije branio i izasla sam u suzama. Grozan osecaj.

Kako se to sa intenzivne nege ide pravo u gradski autobus?

Nažalost niko nikoga nežali svako ima svoje probleme. Tako sam ja jednoj baki pomogla kada je pala sa bicikle ni hvala nije rekla nego me u čudu gledala osećala sam se tako neprijatno...

Kakvi smo mi to ljudi,bas smo nisko pali...

Samo da babe sednu.Muka mi je od njih,

To je taj Beograd..i beogradjani kulturni..fini.. To se nikad ne bi desilo u bilo kom gradu u unutrasnjosti...

Naše nevaspitanje , negoduju ljudi i kada je to potrebno i kada nije. Ružna neka navika,takvi smo ako ne mogu da ti pomognem daj da ti odmognem.

Istina je da je nas narid izgubio osecaj za druge. Skoro svi su uzasno sebicni. Imam 67 godina i mogu reci da sam svega 2-3 puta dozivela da mi neko ponudi mesto.Posebno mi smeta sto svi mladi, po ulasku u autobus, trče da sto pre zauzmu mesto i uzmu mobilni tel.u ruke. I to nije ono najgore vec to sto svako od njih sedne(na duplo sediste),obavezno spolja, odnosno do sredine a ono sediste do prozora ostavljaju nama od 70 god.da se provlačimo.Vecina ne moze tako da se izvije i laksa im je da stoje.

Primer svima treba biti milostivi Samarjanin. Sve sto zelimo da nama ljudi cine to cinimo i mi drugima. A ako drugima nanosimo nepravdu i cinimo im zlo onda se nemojmo cuditi kad nas na nekoj krivini saceka Kosmicka pravda koja sve vidi . . . .

Ja idem sa suprugom ona ne vidi invalid je neki put nece da ustanu sta cemo svatko je u nekim svojim mislima i ne ljutimo se

Svugde u svetu su ljudi postali Zveri. Taj Virus jako dobro uspeva kod nas. Valjda ce I taj 3 Svetski rat vec jednom da krene ili taj meteorit da nas zvizne, ili bilo sta, samo pod Hitno treba nesto da se desi. Inace cemo uhedati, gristi, rezati jedni na druge.

Skoro 30 godina analiziramo ko su nam neprijatelji i ko nas i zašto ne voli(čitaj mrzi),a dovoljno je samo nešto ovako,oslušneš,okreneš se oko sebe i shvatiš-sve to je tu ,oko nas i ,nažalost u nama samima.Čemu vere,verovanja,kada se pored svake crkve 3 puta prekrstiš,kada postiš,ideš u crkvu ako ne voliš drugog čoveka i ne pomogneš mu-a možeš...može li se stvarno mirne duše moliti za sebe i svoje kada ti je teško...ja ne mogi.

Ja sam Srbin i volim nas narod ali smo stvarno postali dno dna.

Evo danas sam se onesvestio u Métro u Lausann kod sta Nice Urs bezbroj ljudi je odmah ako ili da mi pomoc et i posto je métro krenuo iz élu su me na drugi sta ici à to je kod bolnice, dosao sam pro svesti i jedna dama je ostali jedan trenutak samnom i stalno me je pitali dali moze uciniti nesto za mène, te lepe reci su mi mnogo znaci le, Manon ne koliko minuta osecao sam se malo bolje i met Rom se vratio u stan. Kada provitamine kako su pojedini kod nas dodje mi da urlam , zivim u nasi da su to samo pojedini.

LJUDI SU POSTALI NELJUDI. 😢 😢 😢