Pola Srbije hoće da ih ruši, a druga polovina da ih krpi: Sa ovim objektima ne znamo šta da radimo, a dok tražimo rešenje, oni propadaju (FOTO)

Za jedne ovi objekti su građevinski poduhvati, simboli jedne ere koje se sa ponosom sećamo. Za druge, to su ruine koje svojim izgledom ruže grad i kojih jednom za svagda treba da se rastosiljamo.

Mnogi objekti koje smo nasledili u 20. veku podelili su Beograđane. Ali, ni ta podela možda nije toliko crno-bela: tu se mešaju emocije, nostalgija, potreba za kulturom sećanja, ali i želja za obnovom i modernizacijom grada.

Preporučujemo

Zgrada Generalštaba

Masivne kaskadne zgrade Generalštaba, koje poput monumentalne kapije otvaraju prolaz ka Slaviji ili Savskom trgu u Nemanjinoj ulici, možda su i najbolji primer ove podeljenosti Beograđana. Naravno, niko ne bi razmišljao o njihovom rušenju da se to već, zapravo, nije i desilo, bar polovično.

Foto-ilustracija: Tanjug/Danilo Peternek

Na ovu zgradu tri puta su padale bombe 1999. godine, a rušenje je nedavno nastavljeno i iz bezbednosnih razloga, da se ostati konstrukcije ne bi obrušili.

Danas, ova zgrada pravo je ruglo u strogom centru grada, potpuna suprotnost onome što je zamislio Nikola Dobrović.

Građena je od 1955. do 1965. godine, a robusni zidovi satkani od belog bračkog i crvenkastog kosjerićkog kamena više od tri decenije skrivale su život vojne administracije, pukovnika, generala, čuvali stroge tajne i planove za odbranu zemlje.

Možda bi ova monumentalna građevina odavno otišla u zaborav da nije kao spomenik kulture zaštićena 2005. godine, što je zakomplikovalo i njenu obnovu. Investitori nisu baš bili radi da je obnove u istom stilu, jer takva građevina baš i ne bi bila atraktivna za neki komercijalni projekat.

Ostala je samo nada da će je obnoviti država i u nju smestiti administraciju.

Stari savski most

Kad preko starog, zelenog mosta prođe tramvaj, sve počinje da se trese i bruji kao da će svakog trenutka da se raspadne. Ali stabilan je, ponosno bi rekli svi koji poznaju njegovu istoriju - Nemci su ga postavili kao privremeno rešenje, od miniranja ga je spasao učitelj Miladin Zarić i evo ga, dan danas je tu i služi da se preko njega pređe peške, tramvaje, autobusom, automobilom.

I sve to u samo dve kolovozne trake i jednoj pešačkoj stazi.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Kada se pokvari tramvaj, ne daj bože, svi vozači automobila su ga "ugasili", i to doslovno. Nema dalje. Kada se otvori neka veća rupa, cepaju se gume.

Stoga se mnogi slažu da je vreme da se most proširi, a namera gradskih vlasti je da se čitav most izmesti i  na njegovom mestu sagradi novi. 

Ova tema, međutim, podelila je javnost: jedni bi da se rastosiljaju slabe saobraćajne tačke u gradu, a drugi da sačuvaju sećanje na jedini sačuvan most u gradu nakon povlačenja Nemaca.

Zgrada pošte na Savskom trgu

Dok smo čekali vozove, često smo se zagledali u zeleni digitalni sat na neuglednoj zgradi pošte u Savskoj ulici. Svojom arhitekturom ona kao da se ne uklapa u ambijent otvorenog trga, a nadvisuje i monumentalnu zgradu stare Železničke stanice.

Foto: Telegraf

Ali... to nije obična socrealistička zgrada koja je, poput uljeza izrasla u centru grada, da bi se zadovoljile potrebeb rzog razvoja grada.

To je nekada bila prava kitnjasta lepotica, palata koja je teško oštećena tokom Drugog svetskog rata, a nakon njega do neprepoznatljivosti promenila izgled. Stara je čak 90 godina.

Foto: gradnja.rs

Ima nade da ova zgrada vrati stari ili dobije poptpuno novi izgled. Ta mogućnost predviđena je novim urbanističko-arhitektonskim konkursom za područje Savskog trga i skvera na uglu Karađorđeve i Travničke ulice, a namena bi verovatno bila komercijalna.

Staklenac na Trgu republike

Moderna zgrada sa staklenom fasadom bila je pravo osveženje za Trg republike 1989. godine kada je podignuta.

Ali... da je to rešenje bilo samo nužno zlo i da ovakvom tržnom centru nije mesto na glavnom gradskom trgu, znale su i vlasti, pa su izdale samo privremenu dozvolu. Cilj je bio da se uklone metalni kiosci koji su ružili taj deo grada, a onda su krenuli ratovi, sankcije.

Foto: A.Nalbantjan

Staklenac je vremenom prestao da briljira, premda su lokali i danas u njemu traženi.

Tokom poslednje decenije često se pričalo o njegovom rušenju, a on će, po svemu sudeći, dočekati svoj 30. rođendan.

Na ovom prostoru pričalo se da će nići gradska galerija ili opera.

Možda mnogima ne bi smetalo da ova zgrada opstane i u budućnosti, većina ipak može da se saglasi da se Staklenac baš i ne uklapa u ambijent trga, čija rekonstrukcija je uveliko u toku.

Zgrada Beka

Dorćol, oslonjen na nekadašnji industrijski kompleks uz Dunav, malo po malo prerasta u luksuzni deo grada.

Printskrin: Google Street View

Tako je i čuvena fabrika Beko otišla u istoriju, a ovom mega-kompleksu smeši se komercijalna namena. No, nikakvi radovi još nisu počeli, a impozantna zgrada i dalje dominira naspram Beogradske tvrđave.

Takve zgrade retko se grade, tu bi čitav jedan univerzitet mogao da se smesti, komentarisao je jedan Beograđanin. Umesto rušenja, ova zgrada mogla bi da se obnovi, a mnogi su radije za takvu ideju i zbog same činjenice da bi futuristički kompleks remetio pogled na Kalemegdan.

Ni svetski proslavljena arhitekta Zaha Hadid nije doživela da se njen projekat za izgradnju luksuznog hotela realizuje na ovoj lokaciji.

Primera ima po celoj Srbiji

Foto: Printskrin Facebook/Jasmina Lazic Ex Pesic

Nedavno se u Jagodini podigla prašina kada je na red došlo rušenje starog bioskopa, koji mnogima budi sećanja na neka stara lepa vremena. Premda nikada nije dobio upotrebnu dozvolu, ovaj bioskop je bio ponos grada i svojom akustičnom salom predstavljao jedinstveni objekat.

Ni samo rušenje objekta nije dobro prošlo, jer su delovi ove građevine počeli nekontrolisano da padaju na trotoar, a Jagodinci su samo pukom srećom izbegli tragediju.

Da li biste vi "rušili" ili "krpili" ove građevine? Ostavite nam odgovore u komentarima.

VIDEO: Laboratorija za decu ili kuća strave i užasa

(M. Beljan)