Burna istorija zgrade na Terazijama 34: Od kraljeve rezidencije, preko mesta proglašenja ujedinjenja SHS, do restorana i bioskopa

Zdanje na Terazijama broj 34, koje sada slovi za Kuću kuture, bilo je pozornica proglašenja ujedinjenja i stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine. Palata, poznata dugo i kao Krsmanovićeva kuća, sagređena je krajem 19. veka, 1885. godine. 

Njena ulična fasada u kasičnom je stilu, ali je fasada s dvorišne strane bogato dekorisana, a dvorište s polukružnim stepenicama moguće je videti iz prolaza koji povezuje Terazije sa Balkanskom ulicom. 

Preporučujemo

Zdanje je nastalo prema projektu čuvenog arhitekte Jovana Ilkića, a građeno je za trgovca Marka O. Markovica. Kuću su 1898. godine kupila braća Krsmanović, a trgovac Aleksa Krsmanović ostavio je državi kao zadužbinu.

Jedno vreme bila je rezidencija Aleksandra Karađorđevića, Foto: Wikipedia/DIREKTOR

Od 1918. do 1922. u njoj je boravio regent Aleksandar I Karađorđević, koji je tu bio dok su se izvodili radovi na kraljevskom dvoru oštećenom u bombardovanju i koji je kao regent vladao umesto bolesnog kralja Petra.

Kuća je tako postala zvanična kraljevska rezidencija, te je bila i pozornica istorijskog događaja - proglašenja ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembra 1918. Regent se kasnije iselio, a palata je preuređena u čuveni restoran "Kleridž". Vlasnici restorana su suteren i baštu izdavali u zakup, a u maju 1930. je u jednoj sali otvoren bioskop "Adrija".

Krsmanovićeva kuća, Foto: Wikimedia/Mickey Mystique

Reklamiran kao elitni prestonički bioskop, na otvaranju je premijerno ponudio film "Kroz buru i oganj", koji opisuje stradanje i junaštvo naroda u Prvom svetskom ratu i koji je zatim prikazivan bez prekida 33 dana. Bioskop je potrajao godinu dana, da bi se potom iselio, a 1935. predlagano je da se zdanje zaštiti kao spomenik kulture.

Od 1934. godine do Drugog svetskog rata u ovom zdanju bio je smešten Savez sokola Kraljevine Jugoslavije. Sokol je bila organizacija čiji koja je prmovisala moralno i fizicko vaspitanje jugoslovenskih državljana, a starešina Sokolskog saveza bio je naslednik Petar Karadordević.

Tabla na ulazu, Foto: Wikimedia/Goldfinger

Drugi svetski rat promenio je namenu zdanja, pa se za vreme nemačke okupacije u nju uselila kantina za osoblje nemačke Uprave grada.

Nakon rata, u zgradu se useljavaju Protokol Saveznog sekretarijata za inostrane poslove Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije i Diplomatski klub, zbog čega je i nazvana Zgradom protokola.

Jedna od najlepših kuća u Beogradu, Foto: Wikimedia/Mickey Mystique

U Registar spomenika kulture upisana je 1964. godine, a najveća restauracija na tom zdanju obavljena je 1987, kad je prostor adaptiran za Klub privrednika i banku. Donedavno je ovo zdanje bilo "Kuća kulture" Fakulteta za medije i komunikacije, prostor namenjen mladim umetnicima i kulturnim dešavanjima, a sada je tu jedan restoran, kao i nekoliko različitih firmi.

(Telegraf.rs/)