Otišli smo do ulaza slavnih u Beogradu da vidimo kako izgleda danas: Užurbano prolazimo pored, a ne znamo ko je sve tu živeo (FOTO)

Pre tačno 4 godine posetili smo naizgled običnu beogradsku zgradu iza koje se krija zanimljiva priča. Danas, zgrada broj 40 u Ulici Ranka Tajsića ne izgleda ništa drugačije, betonirane stepenice, stari zeleni gelender i prazni ulaz.

Na ovoj adresi živeli su: Stevan Dukić, akademski vajar i član ULUS-a, glumac Dragan Ocokoljić, balerina Irena Kiš i čak tri književnika - Dragomir Brajković, Milovan Danojlić i Dobrica Erić.

Preporučujemo

Ulaz slavnih na Voždovcu Foto: Telegraf

Dobrica Erić je rođen 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži. Svoju prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a do danas više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica… Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka, a dosta ih je prevedeno na svetske jezike. Pesme su mu ušle u čitanke, antologije i školske lektire, a za mnoge su kompozitori napisali muziku.

On je i dalje verni stanar zgrade u ulici Ranka Tajsića 40. Njegovi ukućani nisu želeli da ga slikamo ili intervjuišemo jer je već u poodmaklim godinama i kako kažu, vezan je za krevet. Naveli su da žele da ga pamtimo iz boljih dana i mi ih razumemo i poštujemo to.

Na tom mestu je i dobro poznata šahovska tabla, gde je možda neko od njih dokazivao svoja šahovska umeća, pored velikog talenta za pisanje i glumu.

Šahovska tabla u parku čuva uspomene Foto: Telegraf

Što se tiče ostalih stanara, naša reporterka je nekoliko puta zvonila na interfon, međutim niko nije otvarao.

Kako danas izgleda ulaz slavnih Foto: Telegraf

Posle nekog vremena na prozor je izašao ljubazni deka koji nam je otkrio ko je došao na ideju spomen ploče koja i dalje stoji na ulazu u zgradu. Prolaznika nije bilo mnogo, a dečak koji je užurbano prolazio promumljao je kroz bradu da ne zna o čemu se radi.

Ploča koja je hvala svim komšijama na koje su ponosni Foto: Telegraf

Spomen ploču podigao je Petar Lazić, lično je poznavao nekoliko pomenutih pisaca i glumaca, pa je došao na ideju da svi oni, svojim radom i umećem, ako ništa više, dobiju barem jedno takvo priznanje jer ga zaslužuju.

Ploču je doneo čak iz Bijeljine, bušio rupe, a u ideji i ostvarenju cilja pomogla mu je supruga.

- Živimo u vremenu gde se pravi ljudi i prave stvari ne vrednuju dovoljno, ne tražim nikakva priznanja, već na ovo gledam kao na lični dug, čovek čoveku - rekao je za Lazić za Telegraf.

(Kristina Stojanović)