Pretrčavala sam ulicu i začula tužni glas: "Udeli baki neki dinar, Bog ti pomogao". Zbog njene priče postavljam sebi iznova ista pitanja

Početak radne sedmice obično nas asocira na gužvu i haos, u špicu i gustom saobraćaju retko ko primeti šta se dešava pored, jer su svi u svojim poslovima i obavezama. Tako smo jutros na raskrsnici ulica Jurija Gagarina i Antifašističke borbe naišli na baku iz Obrenovca, koja je samo stajala i čekala nešto ili nekog, a da to skoro niko nije ni primetio. Odlučili smo da saznamo više o njoj i njenoj priči koja ju je dovela tu gde je danas - na ulicu.

- Udeli baki neki dinar, Bog ti pomogao - rekla je tužno i naterala me da zastanem i porazgovaram sa njom.

Preporučujemo

Ova baka je u Beogradu već tri dana, a ono što je strašnije je, da je na ulici više od 3 meseca. Ispričala nam je da prosi jer skuplja novac za operaciju kuka. Za ceo dan na raskrsnici zaradila je samo 200 dinara.

Odmah se otvorila i počla da nam priča o sojim nedaćama i mukama zbog kojih radi to što radi. Ima bolove u kuku, hramlje i, kako kaže, ni sama nije sigurna da li ima tumor ili nešto još gore.

- Ćerka iz Šapca ima svoj život i skoro je krenula da radi, ali i ona živi teško pa nema kako da mi pomogne. Suprug mi je preminuo pre 20 godina, pa se kroz život snalazim sama - rekla nam je baka.

Kako kaže, prima socijalnu pomoć od 5 hiljada dinara, pa se plaši kako će ovu zimu preživeti napolju.

Nikom se nije žalila jer "niko ni ne pita, ljudi okreću glavu na ovakve stvari".

"Udeli baki neki dinar" Foto: Telegraf

Ono što zaradi, to malo potroši na hranu, najjeftinija je pogačica, pa nju kupuje za doručak. Ona zna da prošenjem neće zaraditi mnogo, ali nema drugog izbora.

Na pitanje koliko košta operacija, odmahnula je glavom, kao da ne zna dovoljno ili da ne želi da priča o svojoj bolesti.

Priča kako se od detinjstva muči, majka joj je imala šestoro dece od kojih je ona bila najstarija, pa je morala da čuva mlađe i brine se o njima. Zbog toga se nije ni školovala, pa je nepismena nalazila najgore poslove.

Nije pristala da joj slikamo lice jer, kako kaže, neće da bruka ćerku.

Prolaznici su reagovali različito na njene molbe, neki su samo prolazili u žurbi misleći samo na svoje probleme, drugi bi dobacili nešto usput, čak bi je neko i uvredio, a oni koji bi se zadržali, ostavljali bi joj po 10 ili 20 dinara.

Delovala je kao da je odustala od svega i da se trudi samo da preživi dan. Ako uspe da operiše kuk - biće dobro, ako ne, kaže - "Možda je takva moja sudbina".

Da li je siromaštvo tema na koju ljudi radije okreću glavu i da li je 200 dinara dovoljno da se preživi dan?

(K. S.)