Ako je Stambol kapija ispod Trga Republike, biće zaštićena: Vesić o radovima u centru grada
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Ranko R. Spalević
Дероко нам је оставио решење за Стамбол капију Постајемо народ без сећања и памћења. Подлежемо општој амнезији, докле ће свака владајућа политичка елита заснивати историју од сопственог устоличења“ Шта би у ситуацији када је Трг Републике у ранама учинио непоновљиви Александар Дероко, који је много тога подарио Београду и Отаџбини? Александар Дероко у незаобилазној књизи „Мангуплуци око Калимегдана“ остави нам запис о Стамбол капији који може бити лековит за наше душе, али и поучан за најновије ораче миленијумског Белог Града: “Видин –капија је била доле код доцније Бајлонове пијаце, а Стамбол –капија између данашњих зграда позоришта и Народног музеја. Пре неку годину када је коцкаста дрвена калдрма , која је била ту на тргу, замењивана асфалтом, те била дубље копано да се постави солиднија бетонска подлога за тешке тролејбусе,м онда су ту нађени темељи те Стамбол – капије али су затим , на жалост, узатрпани и заборављени, а требало је, (а то свакако треба ипак једнога дана и накнадно учинити) у данашњем асфалту ставити уграђену силуету од материјала друге боје, како би се јасно истицао обрис старе капије (тако су у Кијеву на пр. истакли место огромне једне прастаре цркве на сред данашњег трга)“. Овај запис је оставштина за будућност. Радити без журбе. Вратити Београду историјску вертикалу градитељства и живљења, јер, време је да се наказе попут доградње Народног позоришта, бивше зграде „Југодрва“, Стакленца... не понове. Нисам архитекта, урбаниоста, ровокопач, нити сам стручњак општег смера, али сам искрено поносни грађанин Београда. Београд је осећање. Дероко даде могуће решења. Вратите се, урбнанисти, вредностима, визији и знању оних који су нам овај лепи град оставили на чување, развијање и улепшавање на цивилизацијским основама. Пратите Дерокове идеје које још увек трају опредмећене не само у Београду. Будимо достојни потомци да бисмо били упамћени као разумни преци, да будемо лепо сећање и трајање, као што је Дероково и његове сјајне градитељске генерације.
Aco
Zaboravilo smo da su iza te kapije mučeni i ubijani srpski rodoljubi.Ona je i srušena zato da nas ne podseća na ta zverstva.
Baki
A šta ćemo sa baznim logorom Flavijeve IV legije pronađenim ispod šina na kraju K.M.ulice? Otkopani i ponovo zakopani...