Noj Miki, koji je pobedio poplave u Umčarima, igra uz muziku i budi gazdu sa prozora: On je gazda dvorišta i omiljeni ljubimac u selu (VIDEO)

Pas ili mačka, eventualno ribica i papagaj - to su ljubimci u Srbiji. Ali, kad prođete pored dvorišta u Umčarima i iz njega vam mahne noj, kao da poziva u goste, e tu čovek bude iznenađen. Najblaže rečeno.

Preporučujemo

Naravno da smo zastali i pozvonili na kapiju. Očigledno naviknut na zbunjene posetioce, iz kuće izlazi simpatični Libijac Nuri i pozdravlja nas na čistom srpskom. Da li može čudnije od ovoga?

Uhvatili smo malog bandita na delu: Rakunica Živka pokušala da otključa kavez lopovskim prstićima u zoo vrtu i da pobegne (FOTO)

Baš poput pravog kućnog ljubimca, beba noj (visoka preko 1.80 cm) prati nas u stopu i maše krilima. Od njenog vlasnika, Nurija, saznajemo da je star dve i po godine, zove se Miki i obožava ljude.

Star je samo 2 i po godine/ Foto: Telegraf

Dopuštam noju da nas odvede u svoj omiljeni deo dvorišta, koji je srećom u debeloj hladovini. Imam osećaj kao da se družim s detetom. Izdiže glavu visoko, a njegov vlasnik objašnjava da mi pokazuje rane iz skorašnje borbe sa psom koji ga je napao. Približavam se da ga pomazim, a Miki klima glavom u znak odobravanja.

U jednom trenutku trči po dvorištu kao pas, u drugom se umiljava kao mačka, u trećem stoji u mestu zamišljeno, kao čovek.

Obožava da se igra sa ljudima/ Foto: Telegraf

- Pati, povređen je. Kad je veseo, moj sin mu pusti muziku, pa njih dvojica igraju zajedno po dvorištu - kaže Nuri, ponovo pokazujući na Mikijevu ranu od ujeda psa.

Privlače ga sjajne stvari, pa primećujem da sve vreme merka sat našem Zokiju iz ekipe. Bilo je samo pitanje trenutka kad će ga kljucnuti. Sekund Zokijeve nepažnje i uspeo je.

Miki kljuca sat/ Foto: Telegraf

Nuriju ne treba budilnik. Miki zna ispod kog prozora je krevet njegovog gazde i svako jutro u isto vreme udara kljunom po staklu, dok se Libijac ne probudi. Potom sledi njihovo druženje i doručak.

- Miki jede travu, klipove kukuruza, a poslastica su mu ruže. Njih obožava, zato ih i nemam više u dvorištu - priča Nuri.

Kako su Umčare krajem juna pogodile teške poplave, Miki je na vrhu dvorišta napravio sebi novo gnezdo, na uzvišenju dvorišta. Još se nije opustio od nepogode koju je preživeo. U dvorištu, pored Nurija i njegove porodice, ima i svoje prijatelje: šarplaninca i kozu.

Mikijev omiljeni deo dvorišta/ Foto: Telegraf

Kada ga je Nuri doveo u Srbiju, imao je i brata i sestru, ali njih dvoje nisu preživeli. Mada je delovalo kao da je Miki najslabija beba od njih troje, jedini je preživeo. Sada ima dve i po godine, a životni vek jednog noja je 20.

On je gazda dvorišta svaki put kad Nuri nije kod kuće. A kada je porodica prisutna, obožava da trči preko trave sa unucima našeg domaćina. Nekad ih čak nosi na leđima.

Rastužili smo ga kad smo krenuli, toliko da je stao na kapiju kako ne bismo izašli. I baš poput deteta, sklonio se tek kad smo mu obećali da ćemo se vratiti i doneti mu ruže.

Ispratio nas je kad smo kretali, kao pravi domaćin/ Foto: Telegraf

(J. Stakić/j.stakic@telegraf.rs)