Kako je jedna zaboravljena dvorska čekaonica postala nova "glavna" železnička stanica u Beogradu (FOTO) (VIDEO)

Od 1. jula ove godine nova "glavna" železnička stanica u Beogradu postaće Topčider. To će biti privremeno, dok se u potpunosti ne osposobi stajalište "Beograd Centar", a voz za Bar već nekoliko dana polazi odavde. Iako su mišljenja povodom prve odluke podeljena, mi vam donosimo priču koja stoji iza ove stanice, a koja je samo uvod u njenu zanimljivu istoriju.

Nekada poluzaboravljena, skrivena u zelenilu, gotovo da je ostala nepoznata mlađim Beograđanima. Dugo nije bilo stanične gužve, izletnika, radnika, đaka, službenika, kraljevskih porodica, visokih gostiju, predsednika, svite... Samo su vozovi nastavili da prolaze pored nje.

Preporučujemo

Nikada se više neće čuti zvuk sirene sa Glavne železničke stanice: Uz pesmu "A sad adio" otišao je poslednji voz za Bar. Ovo je kraj jedne ere (VIDEO)

Prvobitni izgled stanice "Topčider" s kraja 19. veka Foto: Železnički muzej

U njenoj čekaonici specijalne vozove čekali su Obrenovići, koje su posle majskog prevrata 1903. zamenili Karađorđevići, a posle Drugog svetskog rata crveni tepih na peronu prostiran je za Josipa Broza.

Hoćete vozom na put? Ovo je jedini plan svih polazaka iz Beograda do 30. juna (DETALJNA MAPA)

Nekadašnja stanica u Topčideru s početka 20. veka Foto: Železnički muzej

Ipak, ostala je jedna od najlepših i najneobičnijih železničkih staničnih zgrada u Srbiji. Stanica „Topčider“ u hladu prastarih platana, koji su posađeni još u doba kneza Miloša Obrenovića da ograde njegov konak u Topčideru, oduvek je bila prva "glavna" rezervna stanica posle Železničke stranice "Beograd" na Savskom trgu. Ali, i uvek druga stanica na pruzi Beograd-Niš. A sve se to dogodilo davne 1884. godine, u vreme kralja Milana Obrenovića, kada je u saobraćaj puštena prva srpska pruga Beograd-Niš.

Zgrade stanice u Topčideru srušena je između dva svetska rata (zgrada u prvom planu levo) i do nje dvorska čekaonica, sadašnja stanica Foto: Železnički muzej

Vreme je prolazilo, dinastije su se smenjivale, a naša, u zelenilu skrivena stanica nastavila je da živi. Ubrzo, 1914. godine, topčiderska stanica je dobila još jedan kolosek, čime je povećana propusna moć pruge. Kada je počeo Prvi svetski rat, zbog svog strateškog položaja, a usled čestih bombardovanja sa druge strane Save onemogućen je rad železničke stanice „Beograd“, pa je ulogu glavne stanice delimično preuzela topčiderska stanica.

VIDEO: "Železničku stanicu treba srušiti"?!?!? - podeljena mišljenja građana o sudbini zgrade

Tokom žestokog bombardovanja Beograda, 6. oktobra 1915. godine, bombom je pogođena i stanica „Topčider“. U sklopu radova na rekonstrukciji stanice tridesetih godina 20. veka izgrađena je, uz samu stanicu „Topčider“ i dvorska čekaonica - zgrada koja danas predstavlja staničnu zgradu.

Kralj Aleksandar I i kraljica Marija Karađorđević izlaze iz voza na stanici u Topčideru Foto: Muzej istorije Jugoslavije

Razlog za gradnju dvorske čekaonice na ovom mestu leži u činjenici da je 1929. godine, izgrađen Beli dvor, rezidencija Karađorđevića. Stanica „Topčider“ dobija na ugledu - postaje „kraljevska“ stanica, pa je primala ugledne putnike, kralja, kraljicu, zvaničnike i visoke goste.

Voz sa kovčegom s ubijenim kraljem Aleksandrom I 1934. stigao je u Topčider (pre toga stao je na stanici u Mladenovcu, na fotografiji) Foto: Porodični arhiv Karađorđevića

Kralj Aleksandar je na svoje poslednje putovanje 1934. godine pošao vozom i to baš sa železničke stanice Topčider. Vozom je putovao do Kosovske Mitrovice, a zatim automobilom preko Cetinja, gde je posetio svoju rodnu kuću. Iz luke Zelenika je razaračem "Dubrovnik" Jugoslavenske kraljevske mornarice isplovio za Francusku. Devet dana kasnije, na ovu stanicu je prispeo voz sa njegovim posmrtnim ostacima. Odavde je i 1941. godine u izgnanstvo pošao i knez Pavle sa porodicom.

Doček kneza Pavle i mladog kraljevića Petra II Karađorđevića u Topčideru Foto: Muzej istorije Jugoslavije

Tokom Drugog svetskog rata, stanična zgrada u Topčideru je ponovo pogođena i srušena. Po završetku rata, odustaje se od ideje da se stanična zgrada obnovi, pa ulogu putničke zgrade pruzima nekadašnja dvorska čekaonica. Enterijer je izmenjen i prilagođen putničkom saobraćaju. Prvobitna stanična zgrada tako nije očuvana.

Stanica "Topčider", 1960. Foto: Železnički muzej

Međutim, stanica „Topčider“ ne gubi na značaju. Kako je garaža dvorskog voza postala Garaža Specijalnog voza, poznatog kao „Plavi voz“, topčiderska stanica postaje polazna i dolazna stanica za brojna putovanja Josipa Broza Tita. Ovde su se u voz ukrcavali i Džimi Karter, Čaušesku i Moamer Gadafi, kao i drugi mnogobrojni državnici koji su bili gosti Josipa Broza.

Tito vrši smotru garde u Topčideru Foto: Muzej istorije Jugoslavije

Ispraćaj Moamera el Gadafija na stanici Topčider, 1973. godine Foto: Muzej Istorije Jugoslavije

Prema usmenom predanju koje naši železničari i dalje rado prepričavaju, Tito je imao običaj da, krišom od svog obezbeđenja, dođe u stanični bife i popije koju sa radnicima. Usledio bi brzi dolazak obezbeđenja i navodna Titova ljutnja. Poznato je da su železničari „Topčidera“ i Garaže imali posebnu odgovornost, budući da su bili odgovorni za početak i kraj putovanja predsednika Republike.

Nedaleko od stanice propadaju tri parne lokomotive koje su vukle Titov voz iz Topčidera Foto: Milena Đorđević

Stanica (pre renoviranja) danas čeka neke nove putnike i priče Foto: Wikimedia.org

Krajem devedesetih izvršeni su radovi na fasadi. Pri tavanici, još su vidljivi reljefi sa grbom Kraljevine Jugoslavije - sećanje na neke stare dane. Pokraj ulaza, stoji prvi srpski formacijski časovnik iz 1888. godine. Još uvek radi i pokazuje tačno vreme. Među železničarima kola legenda da je ovaj časovnik dar Drage Mašin kralju Aleksandru Obrenoviću.

VIDEO: Pogledajte film o nastanku stanice "Topčider"

(Telegraf.rs)