Nikada se više neće čuti zvuk sirene sa Glavne železničke stanice: Uz pesmu "A sad adio" otišao je poslednji voz za Bar. Ovo je kraj jedne ere (VIDEO)

 ≫ 

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Neko tamo sa strane ko voli stanicu
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Dragan

    17. jun 2018 | 08:41

    Autobusta i železnička stanica je ruglo Beograda,naj ruzniji deo grada

  • Aleksija

    17. jun 2018 | 02:18

    To su bre peroni mog detinjstva! 80tih sam odlazila na more u Makarsku vozom do Kardeljeva sa tih perona. Ovih dana sam cesto prolazila kroz Zeleznicku stanicu Bg i srecna sam sto je vreme za moje perone stalo. Isto je sve od osamdesetih do danas.Sad jos da je ne diraju zbog izgradnje tzv BW i sve bas ovako kako je ode u istoriju i bude muzej .

  • Marija

    16. jun 2018 | 21:42

    Nisam svetski putnik.Bila sam početkom maja u Barseloni. Prijateljica se penzionisala u inostranstvu, odlučila da živi u Španiji, kupila tamo stan i naravno platila mi put da je posetim. Stan je kupila u zgradi sagrađenoj 1604-te godine. Unutra može renovirati, ali spolja sve mora biti originalno, čak i drvena stolarija. A mi? Šta mi čuvamo? Tako sam tužna gledajući ovo!

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA