Beograd dobija čudesnu zgradu, baš tamo gde godinama gledamo raspadnute zidove (FOTO) (VIDEO)

Žive fasade koje se menjaju sa svakim godišnjim dobom uskoro bi mogle da "niknu" na Zelenom vencu i potpuno osveže centar grada. Prva energetski efikasna zgrada sa zelenim fasadama u Srbiji naći se na mestu nikada završene zgrade Beobanke, a u pogledu koji će se pružati sa nje moći će da uživaju svi posetioci prvog javnog vidikovca u užem centru.

TREĆA ZGRADA DVORSKOG KOMPLEKSA: Zašto su komunisti 1957. srušili prelepi Maršalat u Pionirskom parku? (FOTO)

Preporučujemo

U ovom zelenom soliteru ekologija će biti na prvom mestu - pored vidikoca naći će se i eko restoran.

Terase će biti najlepše u gradu Foto: Promo

Posebno zanimljiv biće apart-hotel - princip izdavanja stanova po ugledu na hotele, u kojima ljudi ne odsedaju, već žive, ali mogu da se "odjave" kad god žele.  U podnožju zgrade nalazi će se garaža sa 514 parking mesta, parkingom za bicikle i punjačima za električna vozila.

Bivša zgrad Beobanke trenutno čak i nema fasadu Foto: Telegraf

Idejno rešenje ovog objekta predstavio je arhitektonski tim „Stattwerk d.o.o“.

- Inspiracija je proistekla je iz analize Zelenog venca, koji je jedan od najprometnijih i, samim tim, i najzagađenijih delova grada. Smanjenje zagađenja i buke pomoću zelenih fasada i kraće zadržavanje vozila na ulici, čemu će doprineti garaža, poboljšaće kvalitet života u centralnoj gradskoj zoni – ističu članovi tima.

Taksisti su nam upropastili ovaj dan: Imaju li pravo da na 18 sati blokiraju ceo grad? (FOTO) (VIDEO)

Oaza u centru grada Foto: Promo

Prvi soliter sa zelenim fasadama u Srbiji, imaće ukupnu površinu veću od 30.000 m², a zelene fasade će zauzeti 2737 m². Pored vertikalnih zelenih fasadnih sistema, na spoljašnjim delovima objekta nalaziće se dodatno zelenilo u vidu saksijskih biljaka, a krovovi površine 2631 m² takođe će biti zeleni.

Unutrašnjost objekta će, isto tako, biti oplemenjena brojnim biljkama.

Prilaz iz Knjeginje Ljubice Foto: Promo

Samo oblikovanje zgrade je osmišljeno tako da optimizuje potrošnju energije. Konzole predviđene idejnim rešenjem prave mikroklimatsku barijeru između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora zgrade i ujedno kontrolišu upad sunčevog zračenja u letnjem i zimskom periodu. Projekat predviđa korišćenje fotonaponskih ćelija, vetrogenetatora, geotermalne energije, kao i razmenu toplote u okviru kanalizacionih sistema i upotrebu piezoelektričnih podova.

Zgrada noću Foto: Promo

(Telegraf.rs)