URBANI KINEZ U BEOGRADU: Popijem tri rakije i poludim!

Juan Žen (32) u Beogradu živi već više od pet godina i za to vreme obišao je svaki kutak grada, pa mu na poznavanju srpske prestonice mogu pozavideti i rođeni Beograđani.

Poznat je u većini beogradskih klubova kao redovan gost. Odmara na Kalemegdanu, dok u vožnji bicikla uživa na Adi Ciganliji. Jednom rečju - ovaj momak prestonicu diše punim plućima!

U Beograd je došao prateći svoju tetku, čija porodica živi u Srbiji više od jedne decenije, kao mlađe dete u porodici, za koje je po kineskom zakonu obavezno platiti "porez".

- Studirao sam engleski jezik u Kini, ali sam studije naputio nakon dve godine. Želeo sam da vidim svet, upoznam nove kulture, običaje, narode, a život u Beogradu je dosta obećavao. U početku se nisam mnogo kretao, radio sam u kineskom centru u Bloku 70 i učio srpski od ljudi koji su dolazili u radnju - kaže Juan, pa nastavlja:

- U krugu Kineza koji su duže živeli ovde počeo sam da upoznajem grad. Ljudi su uglavnom bili jako fini i ljubazni, dolazili su da se slikaju sa mnom, častili me pićem, pokušavali da me napiju. Tada sam i prvi put probao srpsku rakiju i od tada je to moje omiljeno piće. Popijem dve-tri rakije i mogu da se zabavljam celu noć - šaljivo će Juan.

- Iako je u potpunosti različita od kineske, srpska kuhinja je vrlo ukusna - dodaje ovaj Kinez, i napominje da u restoranima uvek naručuje čorbu, a dalji izbor prepušta srpskim prijateljima. Šta god da izaberu, uvek je ukusno, kaže Juan.

Odrastao je u gradu Venzhou, na istočnoj obali Kine, u kojem živi tri miliona stanovnika. Cela njegova porodica bavi se prodajom cipela i sva obuća koju poseduje dolazi iz radnje Ženovih. Porodicu posećuje jednom godišnje.

- Nedostaju mi i porodica i prijatelji, ali ja volim Beograd. Nebo nigde nije tako plavo kao iznad Beograda, a obišao sam i Niš i Novi Sad. Mislim da je generalno priroda Srbije jako lepa. Ipak, najviše volim izlaske i noćni život, klubove kao što su "Plastik", "Tjub", "Fri stajler". Bio sam i na "Egzitu", atmosfera je fenomenalna. Ako bih morao da izdvojim tri najbolje stvari u gradu, to su klubovi, sport i prelepe devojke - priča naš sagovornik.

Ipak, Juan tvrdi da bi se jedino Kineskinjom oženio, mada se i to možda promeni.

- Vrlo je teško za jednog Kineza da osvoji srce Srpkinje, valjda zato što su kulture dosta drugačije. Ali devojke su uvek prijateljski raspoložene, ostavljaju mi broj telefona ili priđu da me poljube. Još nisam izašao ni sa jednom, mada imam prijatelje koji su ovde zasnovali porodice. Deca iz tih brakova su prelepa - odgovara Juan na pitanje kako to da se do sada nije zaljubio u neku Beograđanku.

Kineske porodice uglavnom rade u kineskom tržnom centru na Novom Beogradu, gde i  Juan prodaje, kako kaže, stvari "na sitno". Tokom dana, dok roditelji rade, decu čuvaju srpske porodice, a ona koja su rođena ovde nose srpska imena.

- U kineskom centru stalno čujem da roditelji dozivaju decu srpskim imenima Dragana, Marija... Sva deca jako dobro govore jezik, ali kada treba da krenu u školu, roditelji ih vraćaju nazad u Kinu. Tamo je jako simpatično jer teško izgovaraju srpska imena. Obrazovanje u Kini je mnogo zahtevnije, u školi su po ceo dan i roditeljima je to veoma bitno - otkriva Juan.

Kina je doskora bila vrlo tradicionalna, ali se polako menjaju stvari. Zakonska granica dozvoljena za brak je 22 godina za devojke, a za muškarce 24, i to je nekada bilo ograničavajuće. Danas, Kineza ima širom sveta i kada se vrate u svoju zemlju donose nove običaje i navike.

- Moji najbolji prijatelji su u Italiji i Francuskoj. Tamo su se dobro uklopili, ali svi razmišljamo ekonomski - ako posao dobro ide ostajemo da živimo u toj zemlji. Ako bih napusti Srbiju, vratio bih se jedino u Kinu – kaže Juan.

Kinezi u Srbiji slabo se druže sa srpskim porodicama, a ako prijateljstava i ima, uglavnom su nastala zbog posla. Za Juana to ne važi, prijateljstva stvara veoma lako i s ljudima koje voli.

- Primetio sam da su prijateljstva među Srbima prilično površna, čini se da pucaju preko noći. Mi Kinezi kada se družimo kao braća smo i prijateljstva traju ceo život - kaže Juan.

Jedino što bi menjao je to što ga često zovu Ćin, ćin. Iako ne zna šta znači dozivanje: "Hej, Kinez, hej ćin, ćin", i te kako je iritirajuće, a pošto ni mi nismo znali da li je ovaj izraz za srpskog Kineza pohvalan ili pogrdan, zamolio nas je da otkrijemo značenje neobičnog nadimka.

Pomozite!

(Lj. Vučetić)