Bez kultne pesme "Svilen konac" nema nijednog slavlja, a sigurno ne znate šta je sve čovek koji ju je stvorio uradio za Beograd (FOTO) (VIDEO)

U septembru 2016. godine u parku na uglu ulice Borislava Pekića i Makenzijeve otkrivena je tabla poznatog muzičara i dirigenta, osnivača Narodnog orkestra Radio Beograda Vlastimira Pavlovića Carevca.

Preporučujemo

Cenjeni muzičar Vlastimir Pavlović rođen je 1895. godine u selu Carevac, po kome je i dobio nadimak. Postavio je standarde u vrednovanju narodne muzike i bio je simbol izvorne interpretacije narodnog melosa. Osnovao je i rukovodio Narodnim orkestrom Radio Beograda sve do svoje smrti. Bio je pedagog, učitelj mnogih pevača i svirača. Violinu je svirao punih pet decenija. Zahvaljujući njegovom predanom radu na očuvanju srpske muzičke baštine, sačuvane su mnoge narodne melodije, čiji je on bio najverniji tumač. Komponovao je mnoge poznate melodije, od kojih je napoznatija "Svilen konac".

Ovde su se školovali ljudi koji su svoj život stavili na oltar otadžbine, a sada će tu biti najvažniji i najveći beogradski muzej (FOTO) (VIDEO)

Diplomirao je 1923. na Pravnom fakultetu u Beogradu i uspešno se neko vreme bavio advokaturom. Međutim, ljubav prema muzici bila jača, pa je u martu 1929. godine prelomio i zasvirao narodnu muziku sa svojim orkestrom na talasima Radio Beograda.

Printskrin: Programski arhiv TV Beograd

Pratili su ga muzičari amateri, po zanimanju arhitekte, lekari, sudije, inženjeri... Prvi studio nalazio se na vrhu zgrade Akademije nauka u Knez Mihailovoj ulici gde je i Carevčev orkestar počeo svoju dugu karijeru u Radio Beogradu.

Za nastupe je birao najbolje pevače, koji su usvojili osećajno izvođenje i pravilno naglašavanje reči. Čim bi primetio da neki muzičar radi hladno, kako je govorio "bez srca", opominjao bi ga šalom da bi isto zvučao na svadbama i sahranama.

Nastupao je sa velikim pevačima: Vuletom Jevtićem, Danicom Obrenić, Miletom Bogdanovićem, Dobrivojem Vidosavljevićem, Miodragom Popovićem, Anđelijom Milić, Ksenijom Cicvarić, Savetom Sudar, Vasilijom Radojčić i mnogim drugima.

Prelaskom Radio Beograda u zgradu Zanatskog doma 1948. godine počinje nova era Radio Beograda. Studio 8 je postao dom narodne muzike.

Do 1954. godine kada je nabavljena oprema za snimanje trajnih ili arhivskih snimaka Radio Beograda celokupni muzički program se izvodio uživo.

Ovom trasom svakodnevno prolazite, a sigurno niste primetili najstariji hrast u centru Beograda i prvu samoposlugu na Balkanu (FOTO) (VIDEO)

Osim posla na radiju i dirigovanja horom društva "Abrašević", posvetio se izučavanju muzičke baštine: težio je da to blago sačuva, pročisti i unapredi. Brinuo je o melodiji, ritmu, tekstu, ukrasima, naglasku, o svakoj pojedinosti koja doprinosi savršenstvu. U prvi plan stavljao je gudače, klarinet i flautu, dok je harmonici davao ulogu pratnje.

Printskrin: Programski arhiv TV Beograd

Govorio je da pevač peva pesmu a da su muzičari tu da je ukrase. Pevače je učio da pevaju kako govore.

Čuveno "Žikino kolo napisao je za Žiku Tutundžića, ugostitelja iz Velikog Gradišta i kao poklon za slavu Svetog Arhanđela odsvirao je uživo na radiju. Ostao je vezan za rodni kraj, gde su ga veličanstveno dočekivali i privatno i na koncertima.

U oblačenju je sledio lična pravila, obeležena željom za slobodom: nije voleo da nosi kravate ni leptir-mašne, zbog čega su mu u svečanim prilikama gledali kroz prste.

Neposredan i opušten, sa društvom se sastajao u kafanama "Pod lipom", "Tri grozda" (Šumatovac), "Zora" ili "Orašac", gde je naručivao "belo vino i pikolo sifon". U piću je ostajao umeren, a pažnju usmeravao na razgovor.

Tokom celog Drugog svetskog rata je bio zatočen u logorima na Banjici i Dahau.

Spomen tabla poznatog muzičara i dirigenta, osnivača Narodnog orkestra Radio Beograda Vlastimira Pavlovića-Carevca, otkrivena je 30.septembra 2016. godine.

Printskrin: Telegraf

- Vlastimir Pavlović Carevac dao je veliki doprinos razvoju našeg društva i naše kulture. Mi smo na teritoriji opštine Vračar postavili 10 ovakvih tabli ljudima koji su značajni za razvoj našeg grada. To su: Aleksandru-Aci Popoviću, dramskom piscu; Jeleni Šantić, mirovnoj aktivistkinji i balerini; Vojislavu-Vokiju Kostiću, kompozitoru; dr Mihailu Đuriću, profesoru Pravnog fakulteta; Ljubomiru Miciću, osnivaču pokreta zenitizam i časopisa Zenit; Slobodanu Cici Petroviću, glumcu; Miroslavu Beloviću, režiseru i piscu, kao i njegovoj supruzi glumici Maji Dimitrijević; Milici Jakovljević, Mir – Jam, književnici i novinarki; Bogdanu Bogdanoviću, arhitekti, profesoru Beogradskog univerziteta i gradonačelniku Beograda - počeo je priču gradski menadžer Goran Vesić.

Nedavno je na Savskom vencu postavljena spomen tabla našem legendarnom glumcu, Miodragu Petroviću Čkalji. Takođe, postavljena je i spomen ploča ruskom arhitekti Nikolaju Krasnovu, kao i ruskom ansamblu "Aleksandrov", u parku koji takođe nosi naziv park "Aleksandrov".

Foto: Promo

- Na taj način želimo da oživimo kulturu sećanja da naprosto neke mlađe generacije kada prolaze pored ovakvih mesta znaju da je tu živeo neko važan, da saznaju nešto o tim ljudima i da sačuvamo sećanje na njih. Beograd je pun mesta gde su živeli važni ljudi koji su puno uradili u svojim sferama da naše društvo bude ovakvo kakvo jeste - rekao je gradski menadžer Goran Vesić za Telegraf.rs.

Vlastimir Pavlović Carevac iznenada je preminuo 10. januara 1965. godine od zapaljenja pluća. Na večni počinak ispratilo ga je dvadeset hiljada poštovalaca i orkestar od deset violina uz zvuke "Marša na Drinu".

Od 1995. godine u Velikom Gradištu održava se festival "Carevčevi dani" i štampa časopis "Carevčeva lira".

(Telegraf.rs)