Karikatura "Pobednika" kojoj se Beograd smejao pre 90 godina: Seks, laži i skulpture bez gaća — na srpski način (FOTO)

Karikatura iz 1927. godine na kojoj Pobednika za ruku ka Gornjem gradu vodi ondašnji gradonačelnik Beograda g. Kosta Kumanudi. Foto: "Vreme", 25. 09. 1927. godine, br. 2070/unilib.rs

Deluje pomalo nestvarno da je — u zemlji u kojoj se danas u televizijskim rijalitijima najnormalnije "vodi ljubav" pred kamerama — pre stotinak godina bio veliki problem i čak izbio golemi skandal zato što Pobednik, ta veličanstvena skulptura Ivana Meštrovića naručena od strane Beogradske opštine još pre Prvog svetskog rata, nije nosio na sebi gaćice.

Preporučujemo

Dame su, naime, bile šokirane činjenicom da gradski oci ozbiljno razmišljaju da nasred Terazija postave ovu statuu, da svojim "ponosom" sablažnjava mlade i nedužne devojke čije oči ne smeju videti muški polni organ pre braka (a i tad je pitanje smeju li videti i opipati, ili je pak bolje da se sve odigrava u mrklom mraku). Bilo je to ne samo konzervativno stajalište, već i zaostalo, antiumetničko, koje je pokazivalo da je Beograd — uprkos svom kosmopolitskom karakteru kojem je barem stremio — ipak u tom međuratnom periodu bio i vrlo licemeran.

No, evo šta je ondašnji dnevnik "Vreme" na svojoj 5. strani od 23. septembra 1927. godine pisao. Pod naslovom: "Pitanje g. Meštrovićevog 'Pobednika' najzad je rešeno", i podnaslovom: "'Pobednik' će se podići na grebenu beogradskog Grada, na utoci Save u Dunav", stiže do nas tekst vesti sledeće sadržine, koji prenosimo u celosti:

Foto: Arhiva

"Pitanje g. Meštrovićevog 'Pobednika', koje je pre nekoliko meseci bilo diglo kod nas veliku prašinu i izazvalo beskrajne polemike, najzad je rešeno.

Beogradska Opština bila je već otpočela sa radovima, da ga postavi na Terazijama. Iskopan je temelj za veliki pijedestal i podignute su skele. Ali, na skelama se stalo.

I dugo vremena dizale su se gole skele na Terazijama. Polemika je prestala, pošto su obe strane iscrple i svoje snage i strpljenje čitalaca. A publika, prolazeći pored napuštenih skela, pitala se: šta će biti sa 'Pobednikom'?

Za sve to vreme 'Pobednik' je i dalje čekao bolje dane u šupi na Senjaku. Njegov tvorac g. Meštrović pokazao se u celom sporu potpuno pasivan, a Opština je čekala umirenje duhova.

Foto: helivideo.rs/Dragan Trifunović

I kad je 'Pobednik' zajedno sa skelama već počeo da pada u zaborav (svako čudo za tri dana!), opštinska uprava rešila je njegovu sudbinu jednom srednjom linijom.

Po rešenju opštinske uprave 'Pobednik' neće vređati stid našeg nežnog pola na sred Terazija, ali će ipak svojom džinovskom i impozantnom pojavom ulepšavati prestonicu. On će biti postavljen na grebenu beogradskog Grada, na utoci Save u Dunav. Tamo okrenut oslobođenoj teritoriji bivše Austro-Ugarske, 'Pobednik' će stajati kao vesnik slobode.

Kada stranac bude dolazio u Beograd vodom, imaće utisak sličan onome koji daje veličanstvena američka statua Slobode, koja se pojavljuje iz talasa na ulazu u njujoršku luku, dižući u ruci zapaljenu luč.

A mesto, gde je trebalo da se podigne 'Pobednik' na Terazijama, za sada će ostati bez spomenika, čekajući možda koji drugi Meštrovićev rad".

Foto: A. Nalbantjan

Eto, tako su novine pre devedesetak godina objavile odluku sa kojom su se generacije Beograđana nakon toga rađale, da im danas bude smešno i neobično kad čuju da taj simbol prestonice nije oduvek bio tu gde se nalazi, i da je oko njega ikada postojao spor i problem.

A sa tom odlukom u vezi je i karikatura koja je na naslovnici tog istog "Vremena" osvanula dva dana kasnije, karikatura koju možete videti na samom početku ovog teksta.

Na njoj je prikazan ondašnji gradonačelnik Beograda gospodin dr. Kosta Kumanudi (1874-1962), kako za ruku vodi Pobednika ka Kališu i kaže mu: "Znaš, Pobedniče, ovde ti je i vazduh čistiji i izgled lepši". Kao i da njega samog ubeđuje u ispravnost ove odluke, kao da ga moli da se ne ljuti zbog ćudljivosti Beograđana, kao da mu kaže: "Pobedniče, ništa lično, volimo mi tebe".

(O. Š.)