Nekada prljavi deo belog grada postaje novi simbol prestonice. Jedan natpis i magični prolaz su najzaslužniji za to (FOTO) (VIDEO)

Beogradska Železnička stanica i njen okoliš kriju mnoge zanimljive priče. Neke lepe, neke ružne, ali svakako veoma intrigantne i vredne pažnje. Telegraf.rs je tragom priče da će Savski trg postati novi centar Beograda 21. veka, sa modernim građevinama, novim spomenikom Stefanu Nemanji i renoviranim zgradama otišao u Savamalu da vidi kako to sve izgleda sada.

Kada oni spremaju hranu, traži se tanjir više: Tri Dalmatinca stižu u Beograd. Sa sobom nose najegzotičniji ukus ikad (FOTO)

Preporučujemo

Kišni dan nije obećavao ništa drugo nego još jedan teren kada se vratimo kućama mokri "kao crkveni miševi", a zapravo se sve okrenulo za 180 stepeni!

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

Dobro poznati prizori - dobro poznati park, uvek zakrčena Savska ulica, pregršt automobila koji žure svojim putem, užurbani ljudi koji vuku kofere...

Kad smo kod parka... U narodu popularno nazvan "picin park" iliti leglo prostitucije i omiljeno prebivalište "dama lakog morala", prostor ispred Ekonomskog fakulteta, nije oduvek imao tu namenu. Zapravo, prvi pisani tragovi o prostituciji u Beogradu potiču iz 19. veka. "Crveni fenjeri" najpre su se upalili u neposrednom susedstvu prestonog grada – u Zemunu u Ribarskoj ulici.

Kada su se preselili u Beograd, zasvetleli su na Dorćolu u Vidinskoj i u Ulici Cara Dušana, a zatim i u drugim varoškim kvartovima – bordela je najviše bilo u Savamali.

Zanimljivo je da je današnja "Manakova kuća" bila jedna od prvih beogradskih harema i poznato leglo kurtizana. Iz policijskih izveštaja o racijama tog doba, vidi se da je prostitutki bilo i na Vračaru i u Terazijskom kvartu.

Foto: Telegraf

Tek tada je park ispred Ekonomskog fakulteta zaživeo naširoko poznatim, pretežno "noćnim" životom. Oni koji su hteli da prođu jeftinije, "prodavačice ljubavi" tražili su gde i danas - ispod Zelenog Venca i blizu pomenutog parka. I tako ostade do danas. Doduše, mi ih zaista nismo sreli. Možda zato što ih nismo tražili.

Sumorni deo grada, još sivlji kad pada kiša obojila je prepoznatljiva žuta zgrade Železničke stanice. Unutra tek po koji putnik namernik. Stanje, dobro poznato: radi se kako i koliko je moguće, zgrada je u lošem stanju, stari vagoni koje je pregazilo vreme, uglavnom prazni koloseci... I poneki putnik namernik.

Foto: Telegraf

Na šalterima ne preterano nasmejane radnice, mada nismo ni očekivali da će nas dočekati raširenih ruku... Table koje bi trebalo da pokazuju red vožnje - ne rade. Nismo se usudili da testiramo njihovo strpljenje i pitamo gde možemo da saznamo kada kreće ili stiže sledeći voz... za bilo gde.

I već smo obavili sve što je trebalo, kada je počelo da pada "kao kofom neko da poliva". Zatekli smo se na pola puta između ulaza u stanicu, do automobila koji nas je čekao. Tada smo videli natpis - "Stanica 1884".

Foto: Telegraf

Uleteli smo unutra i doživeli magiju svih čula.

Predivan hodnik, lepo uređen, moderan, ne preterano popunjen nepotrebnim detaljima vodio nas je do info pulta, gde smo zatekli nasmejanu devojku koja nam je, videvši da smo zbunjeni prizorom, ljubazno objasnila da je to sada elitni restoran, i pozvala da uđemo da se ugrejemo i odmorimo.

Hrana restorana "Stanica 1884" orijentisana je ka receptima tradicionalne srpske kuhinje. Meni je sastavio šef kuhinje Konstantin Katafaj, a specifična je po autentičnim ukusima srpske nacionalne kuhinje, doduše donekle modifikovane, unapređene i servirane na najsavremeniji način.

Foto: Telegraf

Pored vrhunske hrane, tu je i bogata ponuda dezerata, sačinjena od veštih ruku šefa poslastičarnice Marka Trpkovića. Njegovi slatkiši su pravi praznik za nepce, a pravljeni su isključivo od domaćih namirnica.

Što se večernjeg progama tiče, on je takođe prilagođen atmosferi koja vlada u restoranu. Pojedinim danima se možete opustiti uz veče tamburaša, ili uz starogradsku, kafansku muziku.

A, kada smo sve završili, usput i sasvim slučajno smo čuli da je restoran spojen sa pabom "Rob Roy", koji se nalazi sa druge strane zgrade, a do njega se može doći hodnikom kroz restoran, ili kroz crveni vagon sa druge strane zgrade... Pošli smo da vidimo o čemu se tu radi... Ali, o tome neki drugi put.

(Telegraf.rs)