Voda se prvi put povukla u Rimskom bunaru i otkrila imena zarobljenika koji su mučeni i ubijani u ponoru Kalemegdana (FOTO)
Samo nekoliko koraka od Pobednika na Kalemegdanu, iza masivnih vrata, kriju se takve misterije od kojih možete samo da se naježite. Pitanja koja 3 veka čekaju na odgovore. Potpisi osuđenika koji su ovde mučeni, kao dokaz da su tu skončali na najgori način. Ostala su samo imena uklesana na zidu i godina u kojoj su skončali.
Rimski bunar izgrađen je u periodu od 1717. do 1731. godine, a i danas je najveća misterija Beograda. Dno ovog bunara, koje ide i 60 metara ispod zemlje, niže je od dna reke Save. Upravo tu ljudi su vekovima držani u zarobljeništvu i mučeni do ludila, sve dok ne bi počeli da jedu jedni druge.
Čak je i Hičkok za ovo mesto rekao da mu je prava "poslastica".
Dok se spuštate stepenicama, koje kao DNK spirala obavijaju bunar, gledate u zidove koji su prekriveni stalaktitima. Ispod njih se naziru potpisi, kao mogući dokaz o lokaciji zatvorskih ćelija i života koji su svirepo završeni.
Na jednom "grafitu" čak piše "STOJAN I MILOJE, OSUĐENICI, 1871".
Najsvirepiji događaj zbio se 1494. godine. Oko 37 ugarskih zaverenika planiralo je da preda Beograd bez borbe sa Turcima. Međutim, ugarski vojvoda Pavle čuo je za zaveru. Naredio je da 37 Ugara kanapima spuste na dno velikog silosa koji se nalazio na mestu današnjeg bunara.
Kad im se um pomračio od gladi, bačeni su im noževi tako da su bukvalno proždirali jedan drugog.
Po nekim drugim potpisima, na kojima se uklesan i kukasti krst, jasno je da je tokom Drugog svetskog rata Rimski bunar i Nemcima privukao veliku pažnju. Oni su, naime, spuštali obučene gnjurce na dno bunara.
Nikada se nije saznalo šta su tražili, ali se veruje da je zlato Kraljevine bio njihov cilj. Kakva god istina bila, činjenica je da se gnjurci nikada nisu vratili iz bunara.
Za ovo mesto vezuje se i priča o izvesnom Beograđaninu koji je hteo da se oslobodi svoje ljubavnice, pa ju je gurnuo u duboki ambis Rimskog bunara. Iako su je ronioci tražili, telo nestale žene je tek nakon deset dana isplivalo.
Priču je iskoristio režiser Dušan Makavejev za film "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT". Vremenom je postavljena zaštitna rešetka da se nešto slično ne bi dogodilo.
Makavejev nije jedini koji je lokalitet Rimskog bunara iskoristio za svoj filmsko ostvarenje. Domaći film "Lavirint" Miroslava Lekića realizovan je upravo na ovom mestu.
(J. S)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
SuverenaAnonimka
Подземни ходници су били силоси у пре-хришћанским временима и имали су функцију чувања хране за цео род. Мајке/ жене су увек имале право на надзор залиха, док патријалхарни систем, римски систем, није надвладао и претворио ове силосе у тачке моћи - ко је имао храну, постао је газда над животом.
Podelite komentar
Rbin
Cekaj pa Pobednik je Hrvatski spomenik.Pa to je Mestrovic izradio.Onda FK Partizan Hrvatski klub.Kod nas su glavne stvari Hrvatske.Jesu li zapravo i Srbi Hrvati??
Podelite komentar
ana sch
Grci mi se i i glava i telo ..dok ovo citam..Eto zbog cega cemo patiti zbog ovakvih dugova i nikad necemo imato mir dok se zrtvama ne poklonimo i odamo pocast.A pocinioci ce vecno biti muceni..Gospode pomiluj nas i spasi za sve greske sto ucinismo..Boze nas milostivi molimo ti se i preklinjemo spasi nas ..
Podelite komentar