Pogodite koja beogradska ulica se nekad zvala Ulica fišeklija i Sokače kod Zlatnog topa! NEMA TEORIJE! A svakoga dana kroz nju prođete! (FOTO)

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Kada je Beograd počeo rapidno da se razvija sredinom XIX veka i da se širi, početni deo jedne čuvene kontinentalne ceste postao je naseljena ulica koja se zvala Sokače kod Zlatnog topa, po čuvenoj kafani u blizini. No, to nije dugo potrajalo, pa je postala Markova ulica.

Preporučujemo

Ni to se nije zadržalo jer je 1872. godine ponela naziv Ulica fišeklija, zbog velikog broja dućana koji su u njoj prodavali barut u fišecima.

Smederevski put postala je 1896. godine, i to joj je verovatno najkratkotrajniji naziv budući da je već iste godine promenjen u Ulicu kralja Aleksandra Obrenovića.

Shvatili ste sada o kojoj ulici govorimo: o Bulevaru kralja Aleksandra, pre toga Bulevaru revolucije, čiji sadašnji naziv mnoge ljude buni pa tako i dalje postoje oni koji su ubeđeni da je u pitanju Aleksandar koji je ubijen u Marseju od strane ustaša i VMRO-a.

Foto: Wikipedia/Assembly of the City of Belgrade

Nije, u pitanju je Aleksandar kojeg smo mi ubili 1903. godine tokom Majskog prevrata; kažemo mi, jer je čitav narod postao saučesnik svojim ponašanjem nakon tog brutalnog zločina (kraljicu Dragu zaverenici su ubili tako što su joj sablju zaboli u vaginu do balčaka, nakon čega su opelješili dvor i predmete prodavali po Zapadnoj Evropi).

Ulica kralja Aleksandra Obrenovića, koja je ime to ponela u jeku vladavine tog čoveka, a to je interesantno, nije promenila svoj naziv nakon promene vladajuće dinastije; kralj Petar I Karađorđević nije to hteo da dozvoli, iako je njegov prethodnik na samom kraju svog kraljevanja zbilja bio jedan od najnepopularnijih vladara naših ikada, iako su crnorukaši bili svemoćni, i iako smo bili istinska ustavna monarhija pa on institucionalno nije mogao da utiče na takvu odluku (ali je mogao vaninstitucionalno).

Promena tog imena njenog izvršena je tek 1947. godine; tada je ta ulica ponela naziv Bulevar oslobođenja, da bi konačno 1952. godine postala Bulevar revolucije. Predratno ime uz dve modifikacije ("ulica" je ostala "bulevar", dok je izbačeno prezime Obrenovića) vraćeno je 1997.

Međutim, možda će našim beogradskim čitaocima biti zanimljivo, a možda će im biti i izvor ponosa zbog postojanja milenijumskog kontinuiteta, da čuju da Bulevar postoji već dve hiljade godina (premda nije jedina ulica u gradu sa takvom tradicijom; mnoge, posebno u starom gradskom jezgru, prate ulice antičkog Singidunuma, recimo trasa Kneza prati skoro u celini trasu Via cardo koji je bio verovatno glavni prilazni put kastrumu na Kališu).

Vukov spomenik. Printksin: Google Maps

Naime, on je bio početna sekcija za Rimsko carstvo ekstremno važnog, 924 kilometra dugog i osam metara širokog puta Via Militaris koji je spajao Singidunum sa Konstantinopoljom, i to preko Viminacijuma (Kostolac), Gracijane (selo Dobra kod Golupca), Naisusa (Niš), Remezijane (Bela Palanka), Serdike (Sofija), Filipopolja (Plovdiv), Adrijanopolja (Jedrene) i Arkadiopolja (Luleburgaz).

Via Militaris — čije arheološke ostatke i dalje možemo videti širom Srbije, čak i u Beogradu — korišćen je i od strane Vizantinaca, potom i od strane Srba i Bugara, i sve vreme tokom srednjeg veka igrao je jako važnu ulogu, posebno pri pokretima vojski, ali se nažalost njegovom održavanju nije poklanjala nikakva pažnja pa je propadao. Iz njega se razvio turski Carigradski drum, okružen gustima šumama iz kojih su vrebali prkosni hajduci.

Tako je Bulevar, kako ga jednostavno zovemo (iako u našem gradu postoji dvadeset bulevara bez greške svi znamo o kom se tačno radi), bio na neki način početna tačka istorije ovog dela sveta, neki bi rekli i sveta u celini. Svi putevi vode u Rim, pa makar i to bio i Novi Rim, ali nekako svi kreću iz Beograda.

(O. Š.)