Tuča kod beogradske osnovne škole: Dečaku (14) povređena glava, odvezen u Urgentni

 ≫ 

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika mima
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • ivan

    12. oktobar 2017 | 16:28

    ZAKONO DRUŠTVENOJ BRIZI O DECIJOJ ZASTITI JA NE MOGU DA PROMENIM DRUSTVO, ALI KAO POJEDINAC MOGU DA POKUSAM DA PROMENIM TEBE I DA TI UKAZEM NA PROPUSTE KOJI SE KASNIJE NECE MOCI ISPRAVITI ODVOJI 10 MINUTA SVOG VREMENA, PROCITAJ, PODELI, NEKOM CES USMERITI NA PRAVI PUT Zakon koji je zamisljen da se deca zastite od spoljasnjeg uticaja drustva, zakon koji samo u naslovu nosi svoju odgovornost ka deci. Kad smo bili klinci , ziveli smo u nekom boljem, mirnijem I smirenijem vremenu gde je vremena bilo bas za sve, za ucenje I igru, za koskanje I prve ljubavi.Isli smo jedni kod drugih, druzili se po stanovima I parkovima, tukli I samarali, ljubili I svadjali.Umesto pistolja puske su nam bile opalo granje, nozeve smo koristili da podelimo jabuke koje smo krali s ograde od komsije Jove.Jos uvek se secam njegovih nezrelih kajsija, od kojih me je stomak boleo nedelju dana…idealna prilika da se propusti pismeni iz matematike.Sto se tice droge nismo znali nista , a kad nesto ne znas onda te to I ne interesuje. Nismo imali 15 tv ekrana, nije bilo interneta, novine o drogi nisu pisale , zato smo bili zasticeni. Danasnje drustvo cini sve da nam na razne nacine prezentuje sve I svasta, cini da nam sve bude dostupno.Kad ovo kazem stavljam se u polozaj I razmisljanje danasnje dece, jer ako ti drustvo nudi informaciju o ubistvima, drogi, oruzju, nasilnickom ponasanju, samo razmisljanje ce te I navesti da razmisljas o tim temama…..a u stvari tako sve pocinje…. Kao klinac , ali I dan danas, zivim u kuci sa dvoristem, tako receno, bastom. U ocima deteta, to dvoriste cini neki tvoj tajni svet za igru.Nisu bile ogromne ograde, ne nisu postojale kao danas, nije bilo nikoga da ti nesto ukrade.preko noci smo ostavljali igracke, stvarali na zemlji svoje svetove I gradove.Za svaku losu ocenu dobijao sam samara, tukli su me kajisevima I prutevima od zive ograde.Nasmejali bi ste se , kad sagledam u proslost kao odrastao covek , izvadio sam svu zivu ogradu, ali sam ostavio jednu zilu, par prutica jer I ja imam dete, I znam da je bas ta ziva ograda najefikasnija mera za usmeravanje detetovog razmisljanja.Sada da me pitate, jel bolelo dok su me tukli, reko bi jeste, a da li je imalo efekta , opet bi rekao da jeste.Danasnji zakon nas stiti od tih batina ali nas ne stiti od batina koje dobijamo od drustva, ne stiti nas od droge koja je dostupna ispred Osnovnih skola I vrtica. Ne stiti nas od bahatih vozaca koji kose decu na pesakim prelazima, ne stiti nas od batina koje dobijamo na ulici a posle niko ne odgovara. Zakone treba napisati tako da sluze drustvu, da pomognu I kazne, da nam pokazu pravi put. Da se ja pitam, vratio bi vaspitne mere u kuci I skoli, ali ja se nazalost ne pitam.Imate decu , kazite nesto , jer samo svojim misljenjem ih mozete zastiti, zato jer ih vi najbolje poznajete. Moj razredni staresina je bila zena, profesorka iz matematike.Zvala se Milka Kerkez I bila je jedna od onih profesora koja je na zlom glasu kod dece zbog svoje izuzetne strogosti.Kakva strogost, ta zena je bila majka, uciteljica, nastavnica, izuzetan pedagog, pa ponekad I dobar psiholog. Znala je da nas izgrdi, ali I da pomazi po glavi.Retko kad bi se nasmejala, ali kad to ucini, taj smesak je bio istinski mio.Znala je ona I da povuce za usi, za kosu , naravno sve u doglednim merama.Pao je tu I poneki samar, ali taj samar je bio onako cisto vaspitni, nije boleo, alit e je terao da se zapitas.Hvala vam razredna sto ste nas , vase djake, isterali na pravi put.Vise nismo deca, postali smo ljudi, ponosni na vas I vase kolege. Secam se da sam joj jednom priliom rekao da zelim da upisem Ugostiteljsku skolu.Rekla mi je da za tu skolu matematiku moram dobro da spremim, ali da ce pomoci.Necete verovati, drzala nam je dopunske nastave za upis u srednju skolu.Zavrsih ja I srednju skolu, bas tu koju sam zeleo I koju sam gore naveo.Jednog dana zazvoni fiksni telefon, kad sa druge strane moja razredna.Pita kako sam I dal sam zavrsio srednju skolu.Trebala joj je pomoc oko organizacije svadbe, ne secam se dal je udavala sina ili zenila cerku.Naravno da sam prihvatio, pa ona je meni prvi put ukazala poverenje , meni balavom djaku, za tako bitan dogadjaj u njenom zivotu.Ne mogu da vam opisem kako sam se osecao.Prvi put sam ja taj koji je usmeravao svoju razrednu kako treba da se nesto odradi.Samo je klimala glavom I smejala se istim onim majcinskim osmehom koji bi kad tad I nama pokazala na casu.Sve je imalo svog smisla, njena borba za nas da nas istera na pravi put, grdnja, upornost.Nismo imali zakone , imali smo jedni druge, maksimalno se trudili da svako pronadje svoje mesto u drustvu.Delili smo flasu koka kole, hleb sekli na pola , filovali ga sa majonezom I najjeftinijom salamom.Delili smo jednu cigaru, pili iz iste case, bili smo deo zajednice, deo drustva, a sta smo danas? Danas se drzimo zakona I radimo kako nam zakon kaze.A da li je taj zakon dobar, da li ima posledica, jel ga neko testirao pre donosenja.Svaki lek pre upotrebe treba da se testira na nezeljene efekte.Mi u nasim zakonima imamo vise nezeljenih efekata nego efektnih dejstava. Ovako bih mogao da pisem u nedogled.Puno je lepih secanja iza mene, ali to nije sustina ove price.Moja secanja su neko drugo lepse vreme koje je nazalost iza nas.Danasnje vreme je dzungla , sa zakonima gde bezakonje ima prodju, gde ja vise nisam dete vec sam roditelj svome detetu. Odem u skolu na roditeljski sastanak I saznam sledece cinjenice: - Skoro sva deca su odlicni djaci - Vecina od njih su sve zaboravila sto su naucili - Tuca ima ali svi imaju primerno vladanje - Nastavnici I ucitelji daju vece ocene jer roditelji vode politiku - Roditelji su bolji pedagozi za tudju decu nego za svoju - Sva deca su jako bistro I pametna ali ih lose uce Ima li ovo ikakvog smisla.Pustite ljude da rade svoj posao.Dali smo im decu da ih nauce, da ih vaspitaju , da ih upute na pravi put, isto kako su to radili I nasi nastavnici I profesori.U moje vreme u jednoj generaciji bilo je 15 odlicnih djaka od njih 150. A od tih 15 samo njih troje su bili Vukovci sa svim peticama.Bilo je I ponavljaca, da da……. Nema nista lose u tome ako djak ponavlja peti razred svojom zaslugom.Danas u skoli ne postoji dobar uspeh a o ponavljanju I da ne govorim.Sta se desilo, deca su zaista toliko pametnija, ili ucitelji I profesori ne smeju realno da ocenjuju.Ti ljudi su zavrsili skole, pustimo ih da rade po svom oprobanom program, zar nama koji smo se skolovali po njemu nesto fali ? postali smo ljudi, a sta ce nasa deca postati??? Danasnjem drustvu je svako drugi kriv , niko ne prihvata sopstvenu krivicu.Drzimo se prava I zakona, novina I televizije.Zaboravili smo na kucno vaspitanje, ne druzimo se, ne ispijamo kafe jedni sa drugima.Kuckamo telefone I ocekujemo da nam drustvo servira bolje skolstvo.Ne to se nece desiti, Grimove bajke su pisane u nekom lepsem I proslom vremenu, danas ih niko nece pisati.Krenite od sebe, od kucnog vaspitanja, zapitajte se? Da li dovoljno vremena provodite sa svojom detetom? Radite li sa njim zajedno domace zadatke, mozda placate nastavnike jer nemate vremena za svoje dete , imate puno posla, morate da se vucete po kafanama do kasnih sati?!Vodite li dete na fudbal, balet, folklore mozda u bioskop.Sad je sigurno drugo vreme, nemate vremena za to.Dete sedi pored racunara, cak ni televizor ne gleda, tipka po telefonu jer nema VAS kraj sebe da ga usmerite.Tako je I posle su deca kriva.Zaboravili smo sta u nasim srcima znaci RODITELJSKI NADZOR.Jeste li ikada uklopili svoje poslovne obaveze sa porodicom? Ja jesam, I opet cu ako mi se ukaze prilika.Odradicu posao I necu spavati sa svojim saradnicima nego sa svojom porodicom.Umesto da setam sa poslovnim saradnicima setanju sa svojim detetom, rucati sa njim u restoranu ili kupati se u bazenu.Znate li kakav osecaj dete ima kad ga vodite sa sobom?Ne zelim vam reci, saznajte to sami. Ne zaboravite da smo mi roditelji samo svoje dece, a nastavnici I profesori po skolama su roditelji kako svojoj tako I nasoj deci.Secam se trenutka kad je direktor govorio kako mu nije sve jedno kad djake salje na rekreativnu nastavu.Dal ce sve biti u redu, da li ce hrana biti zdrastveno ispravna, dal ce nekome procureti nosic… Deca jos nisu ni krenula a on razmislja o mogucim problemima.Znate li kako su se deca provela na rekreativnoj?Znate sigurno, bas onako kako ste se I vi proveli dok ste se skolovali.Imali su jedno drugo,delili slatkise I uzine, bezbrizno se igrali jer nije bilo roditelja koji su klasificirali decu ko sa kim moze da se druzi.Nastavnici I profesori su pedagozi I psiholozi pa I roditelji.Njih je vreme I radon iskustvo naucilo kako treba da se ophode sa decom.Pustimo ljude da rade svoj posao jer I sami ne zelimo da se neko mesa dok mi radimo nas posao.Pomozimo im, da zajedno uskladimo mere da decu izvedemo pred pravi put. Malo malo, pa citam u stampi kako su nastavnici krivi zbog samara, direktori zbog pasa lutalica, prete im tuzbama! Zar smo toliko maloumni da dozvolimo da nas stampa void da razmisljamo kako oni pisu.Samar je oduvek bio vaspitna mera.Zar je iko tuzio roditelja od nekog detete ako je to dete vasem udarilo samar?Zasto bi direktor skole bio kriv zbog pasa lutalica? Pa covek ne moze nista da uradi.Pas nije kriv sto ga je gazda izbacio na ulicu.Pas ima veca prava nego sam direktor.Nadlezni ne reaguju, zakoni se ne postuju, a treba da se postuju kad neko treba da se kazni.Pa kaznite prvo vlasnika psa, pa onda ustanovu koja je nadlezna da zivotinje zbrine, dali ste im tolika prava a oni se ne drze protokola,pa mozda nemaju dovoljno ljudstva…Kad bolje razmislim, nisu oni roditelji sto pisu peticiju da sacuvaju direktora jedne skole blesavi I zbunjeni…..shvatili su da je sve to farsa da bi se na njegovo mesto dosao neko drugi.Opet politika iznad prava coveka ali u skladu sa zakonom.Svaki zakon ima rupu, zato je I pisan da se ta rupa moze iskoristiti u odredjene svrhe I da sve bude u skladu sa zakonom.Zakon kazni direktora, jer roditelji potegnu svoje veze,dete ne dobije vaspitnu meru, a kad dodje do droge I kriminala tad bude kasno za vaspitne mere I opet je drustvo krivo?....Ne, ne, ne , krivi smo sami jer nismo dozvolili da se problem iskoreni na vreme , jer smo terali pravdu I gledali svoje interese! Skoro sam prolazio pored naj prometnije raskrsnice u kraju.Pogledam kad ono auto udario neko dete, tako kazu prolaznici,pretrcavalo ulicu na crveno svetlo.Zapitah se zasto?Gde je zurilo?Mozda se malo duze zadrzalo u skoli posle casova pa zuri kuci da ne zakasni?I tako razmisljajuci, pogledam I vidim direktora skole u koju I moje dete ide, sav usplahiren,drhti, suza iz oka samo sto mu ne potekne…covek sav raspamecen trazi informaciju o SVOME detetu jer je to dete ucenik njegove skole.Sta ce direktor na mestu nesrece, a stvorio se tu pre roditelja deteta.Jer mu je mozda to u opisu posla, ne nije… Videvsi njega shvatim da je skola u koju sam ja isao kao klinac I gde danas ide moje dete I dalje ustanova sa visoko obrazovnim I roditeljsko strucnim osobljem…Drago mi je zbog toga, jer se ja kao roditelj osecam sigurno da svoje dete saljem u pravu ustanovu. Volite svoju decu, ukazite im poverenje, odvojite vreme za njih.Nije ceo zivot posao, odvojite vreme za druzenja,kao nekad…….kucne kafice, price u parku….ne mozemo promeniti ovo drustvo,ali bar mozemo da pokusamo, krenite od sebe…Promenimo svoje navike I dajmo koji minut vise generaciji koja dolazi…deca to zeljno iscekuju, I zaista im fali roditeljsko prisustvo u njihovom odrastanju.Ne zaboravite da ako juce niste stigli da odvojite vreme za svoje dete , sutra nije juce, vec je novi dan.Deca brzo rastu , zato ne dozvolite da vi NE budete deo njihovog detinjstva.

  • mima

    27. septembar 2017 | 23:22

    @srki nisu se tukli pesnicama vec su se gadjali ciglama.Ako je vama to normalno onda u redu

  • Srki

    27. septembar 2017 | 20:47

    Tuca je bilo i u moje i u vreme moje pokojne babe...pravite senzaciju od najobiocije tuce osmaka pesnicama

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA