Otišla sam od kuće i lutala 3 dana po gradu: Ispovest studentkinje iz Novog Sada

Tragom priče o Jeleni Lazarević, studentkinji koja je bila nestala na 3 dana, redakciji portala Telegraf.rs javila se devojka koja je slično nešto uradila pre koju godinu. Kako nam je rekla Sonja P., jako je besna što je studentkinja stavljena na stub srama i sama se setila svog "nestanka", koji je poželela da podeli sa našim čitaocima, a u sklopu ispovesti, koje svakog dana objavljujemo na portalu.

Preporučujemo

Šta je prijatelj rekao o Jeleni: Opisao ju je najdivnijim rečima, dok je cela Srbija tražila

Ispovest Sonje P. iz Novog Sada (prezime ne objavljujemo jer nas je tako zamolila):

"Nigde na društvenim mrežama nema nijednog pozitivnog komentara koji bi pružio podršku Jeleni Lazarević, studentkinji Ekonomskog fakulteta, koja 3 dana nije bila u svojoj kući. Na stranu to što mislim da je trebalo da se javi makar roditeljima, ali ne treba suditi, jer niko ne zna zbog čega ljudi rade to što rade.

Srbija je jedna malograđanska sredina, u kojoj svako odmah napada, ne čita tekst do kraja, a već zna šta je unutra, nikad ne menja navike i, naravno, samo osuđuje, osuđuje, osuđuje.

Jelenu mogu da razumem, jer se slično nešto desilo meni. Upisala sam psihologiju u Beogradu, iako sam iz Novog Sada, jer smo tu imali prazan stan, htela sam da se malo osamostalim i tako dalje... Bila sam odličan student, međutim, isuviše lepo vaspitana i nekako, šta znam, baš sam bila pravo dete u telu devojke. I odlično sam učila, ali sam se u jednom momentu osećala pomalo umorno i nespremno da dalje nastavim borbu.

U stvari, kao da sam postala previše knjiški moljac, van ovog sveta i realnosti. Kao da sam previše od sebe očekivala, želela sam da budem savršena, ali sam počela da gubim na težini i to niko nije primetio.

Jurcala sam, učila sam, radila sam i jednostavno, što bi naš narod rekao - zamal' sam se sobalila.

I jednog dana posle predavanja šetala sam se ulicama Beograda tek tako, besciljno, i na kraju pozvala drugaricu i sedela kod nje ceo taj dan i prespavala sam kod nje.

Sutradan sam se čula s tetkom, pa sam prespavala kod nje. Prekosutra sam se ceo dan šetala i na kraju sam mrtva umorna stigla u stan - ali sve je nekako bilo isto.

Tad sam odlučila da moram da napunim baterije, da vidim šta želim, da definišem cilj.

Istog momenta sam od drugarice iznajmila kuću na Staroj planini i zaputila se tamo. Ostala sam 2 meseca. Naravno, javila sam roditeljima da ne brinu. S druge strane, bolje da nisam, odmah su krenuli da me "dave" šta mi je i, "ju, zamisli, kako to da dva meseca neću ništa učiti".

Ne znam šta sam radila sve tamo, faktički ništa, telefon je bio ostao u Beogradu, fakultet je mogao da sačeka, ma sve je moralo da sačeka da ja prvo pomognem sebi.

Na planini sam uživala - bilo je tu starih, mudrih ljudi koji povremeno dođu pa se ispričamo. Bilo je zvuka ptičica, kiše, svežine, divnih izlazaka i zalazaka sunca. Mnogo sam čitala.

Šetala sam se. Prijala mi je samoća, nekad bih se osećala baš usamljeno, ali tu je bio psić, pa sam se s njim igrala.

Vratila sam se puna neke neverovatne ljubavi prema svetu, prema sebi i ljudima oko mene.

I tad sam u stvari pomogla i sebi i svojoj porodici. Završila sam fakultet, sredila sam se, nastavila sam da budem ona stara i - što je najvažnije - ljudi, pa ja sam prodisala.

Čak sam shvatila i da ne moram da diplomiram, pobogu, šta će to da mi donese u životu? Ulažem ja u sebe i bez odlaska na fakultet - čitam, idem na razne kurseve, znam jezike...

Ali, hajde, uradila sam to zbog mojih

Zato me izlude svi ovi koji pljuju Jelenu jer pojma nemaju šta je moglo nju da iznervira, od čega je umorna... Šta se dešavalo u toj mladoj glavi, koja je daleko od familije, u tuđem gradu, gde em radi em uči.

Molim vas da objavite celu moju ispovest, jer smatram da nisam jedina kojoj se nešto slično desilo, ali očigledno, jedna od retkih koja tako nešto sme da kaže javno"

(Telegraf.rs)