SLAVIMO DAN REKE SAVE: Sve o najlepšoj reci i životu pored nje koji postoji samo u Beogradu (FOTO)

Ako ste u Beogradu poslovno, samo prolazite, ili ste došli da u njemu provedete odmor, reka Sava je mesto koje ne smete propustiti. Imaćete utisak da ste na nekom egzotičnom moru, a ne na samo 20 minuta od centra grada. Danas je Dan reke Save, a mi ćemo vam objasniti zašto je baš ova reka prava destinacija za vas.

Preporučujemo

Beograd u očima američkog Voga: Ovakav život na rekama nigde ne postoji! Opijaju se i puše iz hobija, srećni su! (FOTO)

Vlasnici splavova i sojenica na Savi uradili FENOMENALNU STVAR - zakrpili sve rupe na Savskom nasipu (FOTO) (VIDEO)

Srpska prestonica je podignuta na ušću Save u Dunav, na mestu gde se danas spajaju stari i novi deo Beograda.

Kućice za odmor se nalaze duž reke Save, pa mnogi Beograđani svakodnevno uživaju u prirodi, a na mestu nekada deponija, zapuštenih šipražja u nepristupačnih obala nikle su sojenice i splavovi koji Beogradu daju poseban šmek i zbog kojeg svi svetski turistički savetodavci preporučuju letovanje baš u Beogradu.

Na samo četiri kilometra od centra srpske prestonice, na Savi se nalazi najpopularnije izletište svih koji posete ovaj grad Ada Ciganlija ili popularnije “beogradsko more”.

Reč je o nekadašnjem rečnom ostrvu koje je veštačkim putem pretvoreno u poluostrvo i koje sa Savskim jezerom čini savršeno mesto za popodnevni odmor i rekreaciju u vrelim letnjim danima.

Foto: Petar Lazović

Sava je u istoriji oduvek imala značajnu ulogu. Nekada je ovo bila najduža jugoslovenska reka. Danas je ona veza između država Balkana i ostatka Evrope.

Reka Sava na svom putu otkriva brojne znamenitosti i atrakcije, stoga ne čudi što se sve više pažnje obraća na njenu zaštitu.

Ima nacionalni značaj za Republiku Srbiju, i ogroman potencijal da bude savršena turistička destinacija.

Sava je duga 940 kilometara, ima međunarodni značaj, a njena dolina predstavlja glavnu vezu Balkanskog poluostrva sa prostorom Evrope zapadno od njega.

Na ovom mestu, udaljenom samo 40 kilometara od Beograda, živi ogroman broj ptica i riba.

Ovde je moguće videti i jedinu zmiju otrovnicu na ovim prostorima - šarku, kao i retke biljne vrste, žuti lokvanj, močvarnu orhideju, barsku paprat…

Područje Srbije sa obe strane Save dobilo je ime po njoj – Posavina, a ova oblast može biti idealna ako želite da se na kraći period izvučete iz gužve i vreve grada i provedete prijatno vreme u prirodi, uživajući u hladovini drveća ili aktivno obilazeći neki od arheoloških lokaliteta kao što su Sirmium, Gomolava ili Debrc.

AMERIČKI MAGAZIN "VOG" PISAO O RECI SAVI

Meri Holand, koja je autor teksta i koja je očigledno dobro upoznala Beograd, opisala je reku Savu kao svojevrsni fenomen.

- Danas, osećaj oslobode se može osetiti u svakom delu grada: u restoranima, gde ljudi puše, piju i igraju uz cigansku muziku do jutarnjih časova, preko neverovatnog života pored reka, malih i velikih splavova, koji su svejovrsni fenomen kakav nema nijedan drugi grad, i koji su pretvorili Beograd u turističku destinaciju. Ono što neki smatraju porokom, Beograđani smatraju slobodom - napisala je Meri.

KAKO JE NASTALO IME REKE SAVE

Sava je snažna reka koja bogu Zevsu (Dunavu) naliva nektar i hrani ga ambrozijom, da bi bio besmrtan i natprirodan.

Od hidronima Sava vodi poreklo i ime Sabazios (Σαβαζιος), sa Save. U mitologiji, Sabazije je tračko-frižansko božanstvo.

Njegov otac je Zevs, koji se u vidu zmije sjedinio sa Persefonom, Hadovom ženom u njegovim dvorima kraj reke Stiga.

Boga Sabazija slavili su orgijastički ljudi, nalik na Dionisa, posebno žene iz prostog naroda. Njegovo ime poistovećuje se sa današnjim gradom koji se zove Šabac.

Postoje teorije da je ime vezano za reku Savu, koja se i latinski zvala Sava, te mnogi smatraju da bi se pre trebalo zvati Sabacium. Po nekim autorima se smatra da je Grčkog porekla, jer Grci Savu zovu Saba, pa otuda Sabac, Šabas, Šabac. Po drugom mišljenju, naziv grada potiče iz paleoglosologije Balkana, od naziva reke Save i boga Sabazija.

Pogledajte neverovatne fotografije Beograda japanskog fotografa Yuya Matsuo:

A kao bonus pročitajte i ovu kratku rečnu minijaturu iz pera glavnog urednika Telegrafa - "POSLEDNJI PLES".

(Telegraf.rs - Kristina Bezbradica)