Srpski iseljenici iz Sarajeva: Beograd nas gleda kao strano telo, za njih smo danas izbeglice, sutra izjelice
Svim izbeglicama iz Sarajeva koji su se nakon rata nastanili u Beogradu, zajednička je jedna stvar - nostalgija za rodnim gradom piše u reportaži balkanske Al Džazire.
DUH SARAJEVA U BEOGRADU
Kako kažu navikli su na činjenicu da je sve smešteno u prestonici, ali priznaju da se može uspeti i van Beograda, ali ne i mimo njega jer tu nalazi ukorenjeni sarajevski duh, svako malo nalete na "sarajevski ćevap", "sarajevski burek", sve više afirmisanih pojedinaca u privatnom biznisu, nauci, sportu, muzici, filmu, književnosti koji su došli iz Sarajeva.
- Ideologija nas je prevarila. Sve zajedno, do samouništenja. Nismo razumeli kad nas je drug Kardelj opominjao da sistem ne donosi pojedincu sreću nego se ona zaslužuje.
- U očovečenom sistemu, u kome je individualno duboko ukorenjeno u sistem, koji je imao ugrađene greške, ali imao je neku vrstu osiguranja, bekapa, kako kažu ovi informatičari. Paradoksalnu, nemoguću i do ludila izdajničku - kaže Milena Stojanović, s ranijom adresom u Sarajevu.
Milena se uverila da je traganje za utehom, na ušću Save u Dunav, neizvesna misija. Dok joj brojanica klizi niz ruku, Milena iskreno kaže da nije našla životni mir u rezervnoj varijanti, uz samopriznanje da će zauvek ostati "ponosna Sarajka".
- Niko ne zna šta su muke teške ako kao moje olovne noge nije prošao Novi Beograd, Bežaniju, Altinu i Batajnicu peške. Čini mi se, ništa strašnije, ili strašnije, što bi rekli u Bosni, nije moglo da me snađe. Bio sam i danguba, ali svoj na svome, a ne među svojima. Mukotrpno sam preživeo zahvaljujući novobeogradskom buvljaku, kineskim dućanima i preprodajom voća i povrća kod starog Merkatora.
- Radeći dan i noć, da prehranim ostarele roditelje, koji se nikako ne privikavaju, nego čeznu za zavičajem i stalno pominju Ilidžu. Čak su ostavili u amanet da ih tamo ukopam, dok su dečurlija odrasla u gradskim autobusima, na putu za Zemun, sasvim druga priča. Za njih, kažu, postoji samo Zemun, taj jedan grad, uz koji je Beograd - priča setno Branislav Golijanin, iz Beograda, s nekadašnjom adresom u Sarajevu.
Dejan Marković zamenio je urbano sarajevsko naselje Mojmilo za Kaluđericu, najveće divlje naselje u Evropi, u kojem ima ulica širine biciklističke staze i bezbroj poljskih WC-a. Na beogradskoj periferiji, Smederevskim drumom, ka Grockoj, poslednja je šansa za pridošlice, sarajevske izbeglice, skromnijeg finansijskog stanja.
Zajednički donose zaključak da Sarajevo nose u srcu zauvek, ali da nije njihovo. Ni Beograd nije njihov, kako kažu "danas si izbeglica, sutra izjelica", starosedeoci ih nikada nisu prihvatili, već ih i danas doživljavaju kao strano telo. Smatraj da zato u Beogradu, ipak, koliko-toliko poštuju migrante jer je svaki peti Srbin takođe izbeglica.
(Telegraf.rs/balkans.aljazeera.net)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Srecica
A Vi sve "Beogradjani" moj do moga.Svima Vam PRAZILUK iz pozadine viri.Lako Vam je biti SRBENDA u Srbiji.ZATO nama Srbima ovako i ide.Svi drugi narodi su slozniji od nas.JA SAM PONOSNA RODJENA PECANKA unazad 600 god. i time se ponosim i da me velika muka nije naterala mogla sam Vam zelju nositi koliko sam htela doci medju Vas pacenike.FUUUJ.
Podelite komentar
Dino
Eh da niste prodali svoje kuće i stanove za debele novce,isto kao i srbi sa Kosova,rado bi se vratili u Sarajevo...ako niste prodali slobodno se vratite mi srbi koji nismo kukavički napustili grad živimo i radimo normalno,pjevamo,setamo,radimo,jedemo na Bascarsiji cevape,pijemo,navijamo na utakmicama etc etc etc
Podelite komentar
Miroslav
Nikad Srbe iz Sarajeva nisam drugacije tretirao nego kao svoj narod,dali smo im kucu na raspolaganju dve godine dok se nisu snasli.Iako su sad u Novom Sadu,neprodje dan da se ne cujemo.Posecujemo se redje,ali deca redovno.
Podelite komentar