Despot Stefan Lazarević se vraća u Beograd: Svečani prenos moštiju vladara koji je od Beograda napravio prestonicu (FOTO) (VIDEO)
Mošti Svetog despota Stefana Lazarevića danas će biti prenete iz Požarevca u Beograd, gde će u Vaznesenjskoj crkvi ostati trajno da počivaju.
Preporučujemo
U najnovijem Nedeljniku Milena Dravić otkriva koliko Beogradu nedostaje Dragan Nikolić (FOTO)
Danas je Obretenje glave Jovana Krstitelja: Ne dirajte noževe inače će vas stići užasna sudbina!
REŠENA MISTERIJA STARA VEKOVIMA: Despot Stefan Lazarević sahranjen je u manastiru Manasija!
Starešina Vaznesenjske crkve u Beogradu jerej Arsenije Arsenijević rekao je da je doček moštiju Svetog Despota veliki događaj za srpsku prestonicu, imajući u vidu da je Beograd prvi put postao prestonica za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića.
Svečani doček dela moštiju biće upriličen u podne ispred Vaznesenjskog hrama.
Tim povodom srpski Patrijarh Irinej će u petak, 10. marta od 7.30 časova služiti Liturgiju Pređeosvećenih darova u Vaznesenjskoj crkvi.
Pored mnoštva sveštenstva događaju će prisustvovati Episkop toplički Arsenije, vikar Patrijarha Irineja.
Svete mošti će iz Požarevca doneti bratstvo Vaznesenjske crkve, a darovane sa blagoslovom episkopa braničevskog Ignatija ostaće trajno u beogradskom svetom hramu, navode iz SPC.
Stefan Lazarević poznat i kao Stevan Visoki bio je sin kneza Lazara, a vladao je Srbijom od 1389. do 1427. godine.
Stefan je bio pesnik i po definiciji osetljiv na lepo. Napisao je dva kapitalna dela: Slovo ljubve i Natpis na kosovskom mramornom stubu.
Posle Kosovske bitke Stefan Lazarević je bio tek dvanaestogodišnjak. Na dvoru u Kruševu, uz obudovelu majku kneginju Milicu nalazio se uz mlađeg brata Vuka i stariju i još neudatu sestru Oliveru.
Gostoprimstvo njihovog doma delila je i Jefimija, udovica despota Uglješe, za koju Konstantin Filozof kaže da beše "u mnogim besedama i stvarima najmudrija".
Svakako da je mladi princ Stefan vaspitavan na uzornoj srednjovekovnoj viteškoj tradiciji. Uostalom, ratnički ideal bio je glavni u srednjem veku. Njegovi vaspitači pripremali su ga, dakle, da postane ratnik, vojskovođa i vladar. Neko od crkvenih srpskih jerarha tumačio mu je Sveto pismo i upućivao ga u hrišćanske vrline.
Učio je grčki jezik, slobodno izražavanje i besedništvo. Uz despoticu Jefimiju, prvu srpsku književnicu, kao i uz svoju sestru Jelenu, koja je pisala religiozno-filozofske rasprave duhovniku Nikonu Jerusalimcu, moguće je da je našao podsticaj za svoj književni rad.
Pogledajte video:
Iako još nije bio punoletan, morao je da primi prvu državničku dužnost koju su mu nametnule okolnosti. Prema zahtevu sultana Bajazata odazvao se da zajedno s bratom Vukom isprati sestru Oliveru u harem turskom sultanu do njegove prestonice u Jedrenu.
Bio je to jedan od najtežih uslova za mir koje je kneginja Milica morala da prihvati kao turski diktat, da bi makar u vazalstvu sačuvala kneževinu Srbiju.
Izgleda da je dolazak troje Lazarevića u Jedrene ostavio snažan utisak na sultana Bajazita. On koji je naredio da se pogubi njihov otac, pa se zato smatrao najvećim neprijateljem njihovog naroda i njih samih, kao da se, približivši im se nekim čudom preobraćao da bi se najzad i preobratio u njihovog zaštitnika.
Docnije su čak i turski hroničari rado pisali o velikoj privrženosti Bajazitovoj prema Oliveri, koja je na njegovom dvoru stekla najviši rang sultanije. O kolikoj je istinskoj naklonosti bilo reči potvrđuje i podatak da je turski car nikad nije prinudio da se odrekne pravoslavlja i pređe u islam.
Namenjeno mu je bilo da mu život bude borba. I on ga je prihvatao kao veliki ratnik i kao pravi vitez. Njegova viteški zadata reč, kao kletvenika turskog sultana Bajazita, obavezivala ga je da se da se junački bori i u redovima Turaka, a protiv hrišćana od Rovina 1395. godine, od Nikopolja 1396. godine, pa do pohoda na Bosnu 1398. i do velike bitke kod Angore 1402. godine.
U ovoj potonjoj bici, u kojoj je tursku vojsku potukao do nogu mongolski osvajac Tamerlan, a u kojoj je sultan Bajazit bio zarobljen, on se borio viteški i junački. Tu je zadobio poverenje i silnog Tamerlana, koji mu je verovatno dopustio da oslobodi svoju sestru Oliveru iz harema da bi je vratio u Beograd, u svoju prestonicu i u svoj dvor.
Kada su naslednici turskog prestola, Bajazitovi sinovi Sulejman, Isa, Musa i Mehmed počeli međusobno da se bore da bi se izborili za tron sultana, i on je morao vešto diplomatski u tome učestvovati. Ipak, tek posle smrti Bajazitove u zarobljeništvu 1403. godine okrenuo se savezu s Ugarskom, od koje je dobio Beograd i Podunavlje do Golupca.
Ni njegov mladi brat Vuk Lazarević, ni njegov sestrić Đurađ Branković nisu sedeli skrštenih ruku, nego su podržavajući pojedine od pretendenata na turski presto stupali u direktan sukob sa despotom Stefanom.
I protiv njih se morao boriti sve dok Turci ne pogubiše njegovog brata Vuka 1410. godine i dok se 1412, uz posredovanje sestre Mare Branković, nije izmirio sa njenim sinom i svojim sestrićem Đurđem Brankovićem. Kako sa despoticom Jelenom, koja beše kći mitilenskog gospodara Frančeska Drugog Gatiluzija, ostade bez poroda, prihvatio je sestrića Đurđa i kao svog naslednika.
A od kada je prihvatio na svom dvoru i drugog sestrića, teško obolelog Balšu Trećeg, sina sestre Jelene Balšić, posle njegove smrti zagospodario je i njegovom oblašću u Zeti i Primorju. Za svoga života despot Stefan Lazarević uspeo je da za trećinu proširi despotovinu Srbiju i postane gospodar od Beograda i Podunavlja sve do Jadranskog mora.
Na njegovom dvoru u Beogradu i u njegovoj zadužbini Manasiji utočište su našli najumniji ljudi, izgnanici iz hrišćanskih zemalja koje osvajahu Turci. Tako je došao i njegov potonji biograf Konstantin Filozof, tako i Grigorije Camblak, pa i mnogi drugi.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Završen prvi dan konferencije CAPA 2024: Preko 250 svetskih lidera avio-industrije se okupilo u Beogradu
Pritvor osumnjičenom za podsticanje na terorizam
Pevač doživeo stravičnu nesreću u centru Beograda: Jeziva slika sa mesta udesa
<% post.title %>
Mare iz Beograda poželeo poklon: Iako do Nove godine ima još vremena, nije rano da mu ponudite dom
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"RUSIJA LANSIRALA INTERKONTINENTALNU BALISTIČKU RAKETU!" Širom Ukrajine uzbuna za opasnost, Kijev se oglasio: Kremlj PRVI PUT UPOTREBIO OVO ORUŽJE U RATU
ULICA U BELVILU BLOKIRANA, STIGLA I FORENZIKA! Jedni tvrde da je došlo do pucnjave, drugi do tuče, na licu mesta Hitna i čak 3 policijska vozila (FOTO)
"DRAGI MILOŠE, MORAM DA IZRAZIM SVOJE NESLAGANJE" Vučić reagovao na povlačenje dopuna Zakona o visokom obrazovanju: "Krajnje je vreme da se stane na put ucenama"
☆☆☆
A zašto se ovo radi? Pa dobro,učinio je za Beograd pa? Ja sam rođeni Beograđanin,živim ovde,volom ovaj grad,poštujem Despota Stefana..ali zašto ga premeštaju? Pa jel se tako razvija turizam u Srbiji? Mala mesta mnogo bolje brinu o ovakvim važnim ličnostima,bolje ih promovišu,paze.. i koriste kao svoj adud za turizam.Pa mi u Beogradu imamo mnogo slavnih ličnosti čije grobove danima niko ne obilazi.Pa tvrdim npr da više od pola Beograđana ni ne zna da svakodnevno prolaze pored moštiju Cara Dušana u Crkvi Sv Marka.A da ne spominjemo Teslu,Vuka i Dositeja,razne kraljeve i sl...I otimamo im i ovo malo što imaju
Podelite komentar
victoria
Bio turski i ugarski vazal, drugim recima izdajnik i saradnik okupatora. Nista bolji od Stepinca. Slobodan Milosevic vise zasluzuje da bude proglasen svecem.
Podelite komentar
Istorija
Mosti treba da budu u Krusevcu.
Podelite komentar