Prvi stanar Novog Beograda bio je Dušan Spasojević: Do Voždovca mi je isprva autobusom trebalo dva sata!

Tamo gde se uliva Sava u Dunav, gde su se nekada nalazile pustare i ritovi, nikao je Novi Beograd koji bi, da nije jedna od beogradskih opština, bila druga po veličini u Jugoslaviji. Dušan Spasojević je prvi stanar ove opštine koji je 1998. godine ispričao kako je tada izgledao život na Novom Beogradu. 

Preporučujemo

Pogledajte najbolji vatromet u Beogradu, u Bloku 45 (VIDEO)

Ovo su najpopularniji krajevi u Beogradu: Evo gde se najviše prodaju nekretnine I KO IH KUPUJE

Žućkastosive petospratnice nadomak Tošinog bunara stoje tako da oblikuju slovo P. Svaka zgrada ima četiri istovetna ulaza: pet stepenika, tesno odmorište, ukrasni stub od veštačkog kamena i rasklimatana drvena zastakljena vrata.

Otkako postoje, nazivaju ih - paviljoni. Prva tri su na uglu ulica Sremskih odreda i Radoja Dakića.

Sledeća tri do njih i tako redom do nekadašnje železničke pruge, pa natrag, pored Instituta za majku i dete, onda Pohorskom do kraja, pa natrag. Između njih su senovite zelene oaze u kojima uvek ima dece.

Foto: beobuild.rs

Dušan Spasojević je  prvi stanar Novog Beograda. Stanovao je u prvom paviljonu. Rođen je 1911. godine u Brzoj Palanci a u Beograd je došao 1923. godine da bi izučio obućarski zanat i ostao.

- Živeli smo na Zelenom vencu, u zgradama koje su odavno srušene, tamo gde je danas park ispod Terazijskog platoa. Kada je počelo raseljavanje, nama su ponudili da idemo u Novi Beograd. Naš gazda, imena mu se ne sećam, a bio je iz ugledne beogradske vinarske porodice Starčević, rekao je: "Ja u Austro-Ugarsku ne idem ni mrtav". Mi smo, bogami, pristali. Da se kurtališemo zajednice i konačno skrasimo u pravom stanu. I preselili smo se 1953. godine - rekao je Dušan Spasojević za Ilustrovanu Politiku.

Foto: beobuild.rs

Kada su se uselili, zgrada je još bila okovana skelama, a drugi i treći paviljon su bili tek goli neomalterisani zidovi. Okolo su bile livade i bašte, a po obroncima Bežanijske kose vinogradi. Najbliža zgrada je bila stara kafana "Tošin bunar".

- Jedan autobus je vozio odavde do grada ispod onog podvožnjaka kod zgrade SIV-a. Kad padne kiša, ili kad zaledi, vozi samo do podvožnjaka, ne može ispod. Meni je do preduzeća na Voždovcu trebalo sat i po, nekad i dva. Toliko i natrag. Samo, nije to bilo teško, navikne se čovek, a i mladost - dodao je Dušan.

Foto: beobuild.rs

Dušan se oseća kao da je ovde rođen. Nikada ne bi menjao stan, ma šta mu ponudili. Jeste da nema centralnog grejanja, da su podrumi poplavljeni ali on ipak ostaje u svom stanu, u najstarijoj novobeogradskoj zgradi.

(Telegraf.rs/Ilustrovana Politika, 11.04.1998, Autor: Miloš Lazić)