Bio je surovi beogradski REKETAŠ i PLJAČKAŠ: Plašili su ga se i najveći kriminalci, a nakon sukoba s Giškom, postao je još nemilosrdniji (FOTO)

Ranko Rubežić rođen je 1951. godine u Peći, ali njegovo detinjstvo i odrastanje vezuje se za “Lekino brdo”. Za Ranka se može reći da je prvi surovi beogradski pljačkaš i reketaš, čovek koga su se i mrtvog plašili.

Preporučujemo

BEOGRAD JE "PRIPADAO" NJIMA: Nikada viđene slike kraljeva asfalta devedesetih (FOTO)

Kao mali zbog krađa, džeparenja i provala poslat je u dom. Kao i većina domaćih kriminalaca kada je malo stasao otišao je u inostranstvo. Zbog ucenjivanja i iznude vlasnika restorana u Nemačkoj, odležao je pet i po godina zatvora. Pre toga predvodio je grupu opasnih momaka koji su dugo i uspešno operisali po Belgiji, Holandiji, Italiji i Austriji.

Krajem sedamdesetih godina počelo je njegovo preuzimanje Beograda, bio je kako se kaže solo igrač i nije se plašio ničega.

Otimao je, pljačkao, reketirao dilere i makroe, njegov je bio ceo centar grada i to su svi znali.

Beograd je imao problem sa jednim čovekom koga je bilo nemoguće kontrolisati.

Ranko je bio prvi koji je počeo da nosi pištolj i koji je odstupio od onog viteštva koje je do tada krasilo Beograd, kad se sve rešavalo pesnicama, a ne ubistvima.

Njega su se bojali i mnogi opasniji i snažniji momci u gradu, ali bio je čuven po pričama koje niko nije želeo da proveri da li su istinite.

Uvek je sa sobom nosio bombu, a kada bi se potukao sa nekim izvadio bi osigurač i udarao protivnika bombom u glavu, reskirajući tom prilikom i svoj život ukoliko je ispusti iz ruke ili ako bude poražen, nije prihvatao tu opciju.

Jednom prilikom Ranko je sedeo u kafani na Crvenom krstu i naručivao nacionalističke pesme koje su bile zabranjene. Ostalo je zabeleženo da je pola gradske policije došlo da ga hapsi, a on je sa bombom u ruci prevrtao celu kafanu.

Na kraju su se svi povukli jer su znali da je spreman da digne sve u vazduh.

Tadašnji kriminalci dobro su bili poznati policiji pa i pored svih dela imali su neki prijateljiski odnos sa inspektorima.

On je imao običaj da obilazi hotele za koje je znao da se u njima odvija prostitucija i od recepcionara uzimao novac iz kase od angažovanja prostitutki i iznajmljivanja soba.

Foto: Profimedia/Photononstop

Prvi put je uhapšen 1978. godine, upravo zbog tih razloga, prijavili su ga iz hotela „Moskva“ i „Srbija“.

Međutim, u to vreme takva krivična dela nisu tretirana kao teška, zato što pojam reketiranja u Beogradu još nije bio dovoljno ozbiljno shvatan.

Dobio je šest meseci zatvora. Dve godine kasnije, zbog istog dela, koje je kvalifikovano kao „drska krađa“, zaradio je još šest meseci zatvora.

Tu kaznu je izdržavao 1980. godine, u CZ-u na Odeljenju izolacije, gde je zaveden kao izuzetno opasan. Tada je svima padalo u oči da je bio izuzetno ćutljiv i da je u levom uvu nosio dijamantsku minđušu.

Niko od zatvorskog osoblja se nije usudio da mu naredi da je skine. Retko je razgovarao sa ostalim zatvorenicima, a ni oni se nisu kačili s njim, jer su zazirali od njegove preke naravi.

Foto: Profimedia/Corbis Crush

U decembru 1984. godine, ispred jednog kluba u Beogradu teško je ranio Jovana Simendića. U kafani “Čuburska lipa” na Crvenom krstu pretukao je čoveka iz čista mira, udarajući ga ručnom bombom po glavi. Tada je već nosio nadimak beogradski Dač Šulc.

Na Rubežića je pokušavano nekoliko atentata. Sve je preživeo, pa se u podzemlju uveliko pričalo kako ga neće metak. Međutim, 1984. došao je u sukob sa Đorđem Božovićem Giškom.

Ranko i Đorđe su bili prijatelji, družili su se ali se nisu mešali jedan drugom u poslove niti radili zajedno.

Druženje je trajalo sve dok jednoga dana Ranko nije opljačkao kockarnicu u hotelu Srbija koja je bila pod Giškinom zaštitom, a Ranko je to znao.

Giška je saznao gde je Ranko, otišao u lokal „Nana“ i zamolio poslugu da mu kažu da izađe, čim je izašao Ranko je potegao pištolj, priča se da ga je Giška smirio pričom o prijateljstvu, a zatim mu oteo pištolj i opalio u grudi.

Ranko je ostao da leži na zemlji, ali ga je jedan od radnika primetio i spasao mu život.

Ranko je tom prilikom ostao bez jednog plućnog krila. Giška je isto veče napustio zemlju. Kasnije je pričao da je bilo pitanje ko će koga pre ubiti.

Foto: Arhiva

Pričalo se da je Rankov revolt i odlučnost da se udari na Gišku proistekla iz njihovog sukoba oko Rankove devojke i Giškine superiornosti koju Ranko nije mogao da podnese.

Posle Rankovog izlaska iz bolnice kažu da je pola beogradskog podzemlja pobeglo preko jer su se bojali da ne krene redom da se sveti. Oni koji su ostali trpeli su neviđen teror, a kasnije mu i došli glave.

Interesantan podatak je da je Ranko policiji rekao da ga je upucao Ljuba Zemunac, ali pošto je Ljuba tada bio u zatvoru ta priča je pala u vodu.

Ranko je postao još suroviji i nemilosrdniji. Pod svoje je uzeo dva mlađa beogradska mangupa Milovana Vujisića Vuju i Dragana Popovića Dadilju koji su mu kasnije i došli glave.

Priča se da ih je maltretirao, da su mu služili kao taksisti, a nekada i živi štit kada je išao u pljačke.

Ranko je počeo da se meša u sve poslove beogradskih mangupa, pa su rešili da ga je bolje skloniti i odležati nego trpeti njegov zulum.

Konkretan problem nastao je kada su oni koji ga se nisu plašili to počeli i javno da mu pokazuju.

(Telegraf.rs)