Kula Nebojša nekada je bila svetionik: Tada je reka dodirivala zidove ovog srednjevekovnog zdanja (FOTO)

Najveća i najbolje očuvana kula Beogradske tvrđave - Kula Nebojša, nekad se nalazila na samoj rečnoj obali, kraj ulaza u staro srednjovekovno pristanište.

Preporučujemo

NEZAMISLIVO: Ove kule su ljudi, od krvi i mesa! (FOTO)

Pored ove građevine danas prođe više Beograđana nego što ih zastane pored nje.

Do karaja osamdesetih godina prošlog veka, kada je neko hteo ovim delom da pređe sa savske na dunavsku stranu grada, to je mogao samo u automobilu, dok danas postoji šetalište koje omogućava sugrađanima da pogledaju na ovu tačku iz drugog ugla.

Kula stoji tu duže od pet vekova, i zapamtila je mnoga teška gradska vremena.

DOMIŠLJATI PIJANCI IZ VRŠCA: Naplaćivali ulaz u Kulu iako je besplatan!

Rana artiljerija

- U okviru Beogradske tvrđave, Kula Nebojša predstavlja jedino bolje očuvano srednjevekovno zdanje - kaže arheolog Relja Seratlić.

Podignuta je oko 1460. godine i pripada najstarijem tipu ranoartiljerijskih kula. U vreme kada je građena predstavljala je značajno ostvarenje onovremene arhitekture. Podignuta je radi odbrane grada od Turaka i predstavljala je deo odbrambenog sistema. To je bilo predziđe hrišćanstva koje je decenijama uspešno zaustavljalo otomanske prodore ka središtu Evrope.

Foto: kulanebojsa.rs

- U sistemu odbrane grada Kula je imala veoma značajnu ulogu, pogotovo prilikom turske opsade 1521. godine. Njenim topovima bio je branjen prilaz Donjem gradu iz pravca istoka - kaže Seratlić, stručnjak JP "Beogradska tvrđava".

Pad kule Nebojša negovestio je brzi slom odbrane grada, koji su Turci konačno osvojili 29. avgusta 1521. godine.

Osmanlijske snage predvodio je Sulejman Zakonodavac, kojeg Turci danas pod tim imenom pamte u svojoj istoriji, mada su mi drugi, mahom pokoreni narodi nadenuli i ime Veličanstveni, što se jasno odražava u idolopoklonstvu koje imaju današnje domaćice žestoko udubljenje u haremske spletke njegovog doba, ali to je neka druga priča.

Bela kula

Kula je obnovljena posle pada Beograda, upravo po naređenju Sulejmanovom.

- U to vreme nije nosila današnje ime, već su je zvali Bela kula - dodaje Seratlić.

Pod tim imenom zabeležena je u opisu putovanja carskog poslanika Davida Ungdada, 1572.godine. Kasnije se pominje još jedan njen naziv- Temišvarska kula.

Svoje današnje ime građevina je dobila tek početkom 18. veka. Nadenuli su joj naziv u spomen na nekadašnju znamenitu beogradsku Nebojšu - glavnu kulu zamka despota Stefana Lazarevića. Nažalost, u jesen 1690. godine prvobitna Kula Nebojša je razorena u strahovitoj eksploziji.

- Prvobitno ime izvedeno je negacijom glagola "bojati se", što bi trebalo da ukazuje na njenu neosvojivost i sigurnost koju je pružala svojim braniocima - objašnjava Seratlić.

Jedna vrlo upečatljiva legenda govori o tom vremenu.

Foto: Wikimedia/Saskafoto

Pošto je tadašnja, despotova Kula Nebojša bažila kao neosvojiva, s kolena na koleno se prenosila priča kako su Turci posle teških borbi najzad zaposeli skoro celu Beogradsku tvrđavu.

Tada se Kula vinula u vazduh i odletela u Donji grad van njihovog domašaja, tako da je oni nikad nisu ni zauzeli. Od toga vremena ona stoji na svom današnjem mestu da svedoči o svojoj nepokorenosti.

Sve do kraja 18. veka Kula Nebojša je branila pristup donjogradskom pristaništu. To je bio zaliv koji je dopirao duboko u unutrašnjost. Ukoliko gosti nisu bili dobrodošli, ako su bili nekakvi piratili ili osvajači, branitelji bi razapinjali dugačak lanac koji je spajao jednu obalu sa Kulom i tako bi sprečavali agresore da uplove.

Na kraju je ovo pristanište zatrpano, a Turci pretvaraju Kulu u zloglasnu tamnicu.

- U proleće 1798. godine tu je bio zatvoren i ubijen grčki patriota Riga od Fere, borac za oslobođenje balkanskih naroda od Turaka - podseća Seratlić.

Dve godine kasnije u istoj kuli pogubljen je i beogradski mitropolit Metodije. Posle sloma Karađorđevog ustanka mnogi Srbi su tu bili sužnji. Među njima je, u leto 1815. godine, bio zatočen i Jevrem Obrenović, brat Miloša Obrenovića.

Obnova

Radovi na revitalizaciji ovog objekta počeli su u leto 2009. godine, a stručnjaci kažu da je obnova Kule bila pionirski poduhvat na našem podneblju.

Izazov se sastojao od obezbeđenja objekta, zaštite od podzemnih voda, osavremenjivanja prostora za uključivanje u kulturni život prestonice.

Danas je Kula Nebojša izložbeni prostor u kojem se, na originalan način, uz korišćenje modernih elemenata, posetioci vraćaju u pravi gradski vremeplov u kojem su detaljno zapisane priče o varoškim žrtvama, nevoljama i vapijama za slobodu.

(Telegraf.rs/Večernje Novosti)