KAKO AMERI VIDE NAŠU PRESTONICU: Njujork Tajms proglasio Beograd istočnoevropskim rođakom Berlina

Njujork Tajms je objavio zanimljiv tekst o Beogradu i detaljno opisao mesta koja bi svaki turista trebalo da obiđe.

Evo šta dobiju stranci kada pitaju Google šta treba videti u Beogradu! (FOTO)

Epski noćni život, napredna kultura kafe, obilni obroci, krajevi koji odišu industrijskim dizajnom: Beograd ima žestoku i prepoznatljivu pojavu.

Da li je Beograd sledeći Berlin? Kamenit siv grad sa istrošenim tramvajima i sirovim šarmom, glavni grad Srbije ponekad izgleda kao rođak nemačke metropole. Među beogradskom ponudom kafića, niskim cenama, talentovanim mladim dizajnerima pojavljuju se i bivši industrijski krajevi, kuhinja prepuna domaćih kobasica i razuzdan noćni život - od klubova gde nastupaju D.J.-evi, preko žurki koje se održavaju na brodićima do noćnih klubova koji rade celu noć i sve to ovo poređenje čini još ubedljivijim.

Iako mu možda nedostaju kulturne institucije svetske klase koje ima Berlin, Beograd koji se nalazi na ušću Save u Dunav nudi svoj prepoznatljiv izgled sa delovima grada koji deluju kao da dolaze iz knjige iz istorije kao i cenjenu tvrđavu i mnoštvo parkova. Što je najbolje, do ovog "slovenskog centra opuštenosti" sada može mnogo lakše da se stigne: direktnim letom iz Njujorka, linijom ErSrbije.

Foto: Foter/Flickr/marko8904

Kalemegdan je rodno mesto Beograda i predstavlja mnogo više od mesta pored koga se spajaju Sava i Dunav. Zelena površina bila je naseljena Keltima milenijumima unazad i nosi tragove mnogih naroda i carstava. Za razgledanje grada i upoznavanje sa istorijom, uđite u Knez Mihailovu ulicu i odatle nastavite pravo i prođite kroz kalemegdanski park, sve do kamenja, koje je stari deo tvrđave, sa kog se pruža odličan pogled na Savu i obalu preko puta koja obiluje splavovima koji nude različite muzičke žanrove. Na travnatom delu možete videti rimski bunar, austrijsku kulu-sat iz 18. veka, mauzolej turskog carstva, slovensku polu-drvenu palatu iz 19. veka i vojni muzej koji je okružen starim tenkovima i artiljerijom. Na ovom mestu možete videti skoro celu retrospektivu istorije Srbije.

Sve što želite da kupite možete da nađete duž Knez Mihailove ulice. Pored knjižara, tezgi sa suvenirima, prodavnica brendirane odeće i kioska, ova pešačka zona je središte amaterskih umetnika, uličnih muzičara, a možete da vidite i muškarca koji pravi ogrome balone od sapunice. Pogledajte zgrade oko sebe, zato što možete videti neo-klasicizam, neo-renesansu i romantizam. Secesionistička zgrada izgrađena 1920. godine, bila je banka, ali pre nekoliko godina pretvorena je u muzej u kome možete da vidite savremenu i umetnost 20. veka. Na ulju na platnu Vladimira Veličkovića vidi se čovek mučen zbog duga Fransisu Bekonu, dok gledanje anđela na crtežu Dragane Stanačev zbog čudne perspektive može izazvati vrtoglavicu.

Foto: Telegraf

Industrija se susrela sa farmom! Baka bi bila ponosna. Beogradski ugostitelji mešaju tradicionalnu balkansku kuhinju sa sastojcima i veštinama 21. veka. Brojni su restorani na savskom keju i tu možete, pre odlaska u noćni provod, da pojedete večeru koja može da sadrži kajmak, slaninu ili pečenu jagnjetinu, ali i roštilj. Isto tako možete uživati u širokom izboru balkanskih vina.

Preko dana zanimljivo je posetiti Savamalu, koja se nalazi pored Brankovog mosta i obiluje umetničkim galerijama, berbernicima i kulturnim mestima, kao što je Mikser House. Uveče je na tom mestu moguće posetiti jedan od brojnih koktel barova.

Gorivo Beograda je kafa tako da širom grada možete naći različite vrste ovog napitka u različitim ambijentima i po različitim cenama. Osim kafe, Beograđani vole i sladoled tako da na svakom koraku možete kupiti sladoled.

Foto: Beoinfo

U Beogradu sigurno nećete ostati gladnim, zato što na sve strane možete naići na kafane sa prasetinom. Isto tako na raznim mestima možete kupiti pršutu i domaće kobasice i ako želite da se zasladite, nemojte da preskočite baklave, odnoso dezert koji je zavladao ovim prostorima nakon viševekovne okupacije turskog carstva.

Prašnjavi, sumorni deo sakriven u bučnoj Makedonskoj ulici predstavlja kutak gde su smešteni radovi nezavsnih, beogradskih modnih dizajnera.

Stariji ga se sećaju, a ne bi bilo loše da mlađi za njega saznaju, pa bi trebalo posetiti Muzej istorije Jugoslavije radi upoznavanja sa likom osnivača i doživotnog predsednika SFRJ, Josipa Broza Tita. Moguće je pogledati dokumentatne filmove o Titovim svakodnevnim navikama, ali i susretima sa Kastrom, Džimijem Karterom i ostalim visokim državnim zvaničnicima. Moguće je videti kolekciju njegovih ličnih predmeta i posetiti Kuću cveća gde je se nalazi njegov grob, sa ogromnim mermernim spomenikom.

Foto: Marko Todorović

Prošlost i budućnost se susreću u Skadarliji, ulici koja je sva u kaldrmi i u kojoj možete da posetite stare kafane i čujete starogradsku muziku. Ako odmaknete malo dalje i uđete u Cetinjsku ulicu, naići ćete na najnovija i najbučnija mesta u Beogradu, različitih muzičkih žanrova.

Foto: Turistička organizacija Zemun

Za kraj posete Beogradu, ostavite Zemun koji je savršen za nedeljnu šetnju. Tamo možete da obiđete riblje restorane,de šetate pored reke ili sednete na kafu na neki splav na Dunavu. Ako obiđete Zemun, obavezno posetite Gardoš i na njemu Milenijumsku, odnosno kulu Sibinjanin Janka. Popnite se na vrh kule i moći ćete da imate pogled na ceo Beograd.

(Telegraf.rs)