DŽAK ZA GRADSKI BUDŽET SVE VEĆI: Ova javna preduzeća su ostvarila neverovatnu dobit u odnosu na 2013. godinu

Grad Beograd je pokrenuo reformu javnih preduzeća, koja se bazira na uspostavljanju jasnog principa da Beograd kao osnivač javnih preduzeća mora da vrši svoju osnovnu funkciju, odnosno da sprovede kontrolu u njima.

Preporučujemo

Osnovni cilj javnih i javno-komunalnih preduzeća je da pružaju kvalitetnu uslugu iz oblasti delatnosti za koju su osnovana, a da princip efikasnog poslovanja bude uvek prisutan kao korektivni mehanizam, koji nedozvoljava da se pod plaštom obavljanja javne delatnosti potkradaju nepotrebni troškovi. Ključ reforme javnih preduzeća predstavlja kontrola troškova.

Reforma javnih preduzeća sprovodila se kroz mere finansijskog, institucionalnog i organizacionog restrukturiranja.

FINANSIJSKO RESTRUKTURIRANJE

Finansijsko restrukturiranje javnih preduzeća prvenstveno se zasnivalo na racionalizaciji troškovne strane. Analize bilansnih pozicija pokazale su da su u 2013. godini troškovi koji nisu direktno u funkciji osnovne delatnosti bili neopravdano visoki. Takođe, mnogi troškovi su bili "prenaduvani", sprovođenjem javnih nabavki koje nisu bile racionalne i optimalne.

Foto: Telegraf

U cilju ove racionalizacije preduzete su sledeće mere:

* Ukinute su advokatske usluge što je na godišnjem nivou donelo uštedu od 33 miliona dinara. Naime, 2013. javna preduzeća platila su advokatskim kancelarijama 33 miliona dinara za pružene advokatske usluge, a u isto vreme sva preduzeća u svojim sistematizacijama i organizacionim šemama imaju odeljenje za pravne poslove, a Grad Beograd svoje gradsko pravobranilaštvo.

* Prodati su automobili koji su identifikovani kao višak - 263 automobila. Projekcija ušteda samo na troškovima goriva, osiguranja, registracije i rezernvnih delova na godišnjem nivou iznosi oko 108 miliona dinara.

* Ukinute su portparolske usluge kao i konsalting usluge koje nisu u funkciji osnovne delatnosti.

* Odlukom o osnivanju i radu Službe za centralizovane javne nabavke i kontrolu nabavki, pokrenut je proces centralizacije javnih nabavki za određen broj dobara i usluga (dobra: kancelarijski materijal, sredstva i pribor za održavanje higijene i papirna galanterija, namirnic,e vozila energenti, računari i računarska oprema, nameštaj i usluge: čišćenje objekata, fizičko-tehničko obezbeđenje, održavanje i popravke računara i računarske opreme, usluge štampanja materijala, usluge dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije), čime su napravljene uštede od preko 2 miliona evra u 2015. godini.

* Pored praćenja formalnog ispunjenja procedure javnih nabavki i sprovođenja centralizovanih javnih nabavki kod Agencije za javne nabavke, Grad je pri Budžetskoj inspekciji uveo i posebno Odeljenje koje se bavi analizom suštinske potrebe za javnim nabavkama. Nijedno preduzeće ne može pokrenuti javnu nabavku dok prethodno ne obavesti ovo odeljenje i jasno obrazloži potrebu za istom. Posebna pažnja se obraća na neohpdnost objedinjenja javnih nabavki u cilju pokretanja otvorenog postupka i eliminisanja nabavki malih vrednosti i nabavki preko porudžbenica gde je mogućnost zloupotrebe mnogo izraženija.

Sistem javnih, javno-komunalnih preduzeća i d.o.o. je u 2015. godini pozitivno poslovao i ostvario ukupnu neto dobit od 3.858.817.185 dinara, što je u odnosu na prethodnu godinu porast od preko 100%, a u odnosu na 2013. godinu povećšanje od 5.427.748.101 dinara. Evidentni su dalji efekti poslovno-finansijske konsolidacije celokupnog javnog sektora započete krajem 2013. godine.

Foto: JKP Gradske pijace

Najveći pozitivni pomak u odnosu na 2013. godinu ostvarili su JKP "Parking servis" i JKP "Beograd-put". Parking servis je povećao svoju dobit za 582 miliona dinara odnosno 13 puta, dok je Beograd-put ostvario pozitivnu promenu od preko 1,5 milijardi dinara. Treba napomenuti da promena poslovnog rezultata u svim javnim preduzećima nije promena cenovne politike, jer u nijednom preduzeću cena usluge nije rasla više od 5% uz stopu inflacije. Kod određenog broja preduzeća, cene nekih usluga su i snižene.

Jedina dva preduzeća koja su u 2015. godini poslovala sa gubitkom su JP "Sava centar" i GSP. Problem kod ovih preduzeća je sistemske prirode. Mere restrukturiranja, primenje ne u 29 preduzeća koja su uspešno reformisana, sprovedene su i kod ova dva preduzeća, ali priroda problema je različita. Kod GSP-a problem je na prihodnoj strani, jer kao ni u jednom drugom preduzeću, preko GPS-a se prelama socijalna politika (penzioneri, studenti, srednjoškolci, socijalno ugrožene osobe, osobe sa invaliditetom). Veliki problem predstavlja i "bojkot kupovine karata". Sa druge strane, 75% ukupnih troškova čine troškovi zarada i goriva. Ove komponente ne mogu se drastično smanjiti jer bi svako njihovo smanjenje značilo pogoršanje kvaliteta usluge (manje autobusa, manje vozača, a time i veće gužve u prevozu). U rešavanju ovog problema prvi korak je napravljen. Uveden je novi tarifni sistem, a 2016. godinu treba da obeleži povećanje naplate karata i rpihoda. Ilustracije radi, 1994. godine, broj prodatih mesečnih markica bio je 637 hiljada, 2004. bio je 355 hiljada, da bi 2015. prosečno tokom jednog meseca bilo prodato 104 hiljade mesečnih kartica.

Što se tiče Sava centra, uzrok problema su visoki troškovi energenata, s obzirom da objekat nije građen po principima energetske efikasnosti, kao i neažurnost rukovodstva prethodnih godina, kada je bio smanjen obim ugovorenih kongresnih aktivnosti. Kako bi se doveo neki značajan kongres, pripreme se pokreću nekoliko godina unapred. rešenje za restrukturiranje ovog preduzeća je traženje partnera i pravljenje određenog vida "join venture".

Plan je da se tokom ove i sledeće godine u potpunosti zaokruži reforma javnih preduzeća, gde bi svih 31 pravnih subjekata, koje je osnovao Grad Beograd, poslovalo sa pozitivnim rezultatom.

Foto: JKP Gradske pijace

INSTITUCIONALNO RESTRUKTURIRANJE

U okviru gradske uprave identifikovane su dve ključne organizacione jedinice koje kontinuirano prate i kontrolišu javna preduzeća: Uprava za cene i resorni sekretarijati. resorni sekretarijati dominantnu ulogu imaju u praćenju i nadzoru nad obimom i kvalitetom ispunjenja usvojenih programa poslovanja, dok Uprava za cene prati finansijski segmet, isplate zarada kao i broj zaposlenih. Na nedeljnom nivou se prikupljaju i sistematizuju podaci koji pružaju uvid u rad preduzeća (opšti podaci, finansijski podaci, kao i otvorena pitanja - aktuelni problemi u poslovanju preduzeća).

Ovim merama je uspostavljen proaktivan pristup gradsKe administracije i pokazan primer menadžementa u okviru urpave - administracije. Takođe, uspostavljen je sistem kontinuirane kontrole i monitoringa, ali u isto vreme i podrške koju osnivač daje javnim preduzećima.

Nalog za izradu nacrta programa poslovanja u 2015. godini od strane osnivača prosleđen je 1. septembra. Prvi nacrti programa poslovanja dostavljeni su Skupštini grada 15. oktobra. Prvi krug kontrole tako dostavljenih programa sproveli su resorni sekretarijati i Uprava za cene. Na bazi inicijalnih sugestija i primedbi, preduzeća su revidirane nacrte programa dostavili Komisiji koja se sastojala od pomoćnika gradonačelnika, sekretara resornog sekretarijata, rukovodioca projekta iz Uprave za cene, predstavnika interne revizije i predstavnika budžetske inspekcije. Kontrolisana je svaka pozicija u programu poslovanja, kako bilansne pozicije, tako i svaka pojedinačna stavka iz plana javnih nabavki. Tako verifikovan program prosleđen je Skupštini grada na usvajanje. Ovim je uveden sistem preventivne kontrole.

Iz gradske uprave izdvojene su službe Interne revizije i Budžetske inspekcije i data im je pozicija nezavisnih institucija. Za razliku od ostalih sektora gradske uprave, gde je došlo do smanjenja broja zaposlenih, u ovim institucijama tokom prošle godine došlo je do novog zapošljavanja, sa ciljem da se kadrovski ojačaju kako bi u punom kapacitetu mogle da obavljaju funkcije koje su im dodeljene.

ORGANIZACIONO RESTRUKTURIRANJE

U poslednje dve godine Grad Beograd je smanjio broj zaposlneih u javnim preduzećima za 1.791 ljudi na neodređeno, što predstavlja procentualno smanjenje za oko 9,3% u odnosu na 2013. godinu. Ovo smanjenje učinjeno je po dva osnova: jedan broj ljudi je prirodnim odlivom otišao u penziju, dok je u određenom broju preduzeća sproveden socijalni program. Ono što karakteriše organizaciono restrukturiranje, nije samo smanjenje broja zaposlenih već i promena unutrašnje organizacije i sistematziacije u svakom preduzeću.

Na ovaj način, Grad Beograd je spremno dočekao Zakon o maksimalnom broju zaposlenih jer je i nečekajući donošenje Zakona sproveo neophodne reformske procese. Grad Beograd u 2015. godini nije imao broj zaposlenih iznad maksimalnog broja koji definiše pomenuti Zakon.

Foto: JKP Gradske pijace

(Telegraf.rs)