NEĆU CVEĆE, HOĆU SVOJA PRAVA: Osmomartovski marš za radna prava žena i socijalnu pravdu (FOTO) (VIDEO)
Mreža Žene protiv nasilja, Romska ženska mreža, Mreža Žena u crnom Srbije i Rekonstrukcija Ženski fond i ove godine organizuju protestni osmomartovski marš pod sloganom - ZA RADNA PRAVA ŽENA I SOCIJALNU PRAVDU!
ONA SE IZBORILA ZA SVOJU SLOBODU: Upoznajte Saru, taksistkinju iz Avganistana
Aktivistkinje i aktivisti će se okupiti 8. marta, u 14 časova, na Trgu Republike u Beogradu i krenuti u protest protiv patrijarhata, kapitalizma, nacionalizma, militarizma, rasizma, ksenofobije, homofobije, fašizma .... Od Trga Republike kolona će krenuti do Terazija, ulicom Kralja Milana prema Slaviji i zaustaviti se ispred spomenika Dimitriju Tucoviću. Na ovaj način želimo da izrazimo protest zbog najavljenog izmeštanja socijaliste i antimilitariste sa trga i iz istorije! Kolona će potom nastaviti do Centra za kulturnu dekontaminaciju.
Položaj žena u oblasti rada u Srbiji
U domenu rada razlika u položaju između muškaraca i žena u Srbiji je daleko lošija nego u 28 država članica Evropske unije. Rodni jaz je najveći u oblasti podele i kvaliteta rada, čak duplo veći od onog u Evropskoj uniji.
- Zaposlenih žena u Srbiji ima za 16 posto manje u odnosu na zaposlene muškarce (42% odnosno 58%).
- Samozaposlenih među muškarcima ima dvostruko više nego među ženama (u starosnoj dobi od 15 do 64 godine 29% muškaraca i 14% žena).
- Žene se znatno ređe javljaju na poziciji nosioca gazdinstva nego muškarci. Na nivou cele Srbije, one su zastupljene među nosiocima gazdinstva sa 17,3 % iako obavljaju u daleko većem procentu poljoprivredne aktivnosti na gazdinstvu.
- Žene su ređe zaposlene sa punim radnim vremenom u odnosu na muškarce a rade u proseku 5 godina kraće od muškaraca.
Indeks rodne ravnopravnosti u Srbiji, objavljen 2016. godine, saopštava da je mnogo veći udeo žena zaposlenih u sektorima obrazovanja, zdravstva i socijalnog rada, takozvanim "sektorima brige" i dodaje da žene ređe rade na poslovima sa promenljivim početkom i krajem radnog vremena, što se smatra pokazateljem fleksibilnog radnog vremena. Zaključak je da to može da smanji njihovu sposobnost usklađivanja rada i porodičnog života, posebno u kontekstu neuravnotežene podele rada u domaćinstvu i brige o porodici koja se više oslanja na žene.
Pored podataka koji su ušli u zvaničnu statistiku mnogo više zabrinjava nevidljivost podataka o široko rasprostranjenoj diskriminaciji žena prilikom zapošljavanja i rada. Diskriminaciji su najčešće izložene: Romkinje, žene sa invaliditetom, lezbejke, žene drugih nacionalnosti, žene u reproduktivnom dobu, žene sa maloletnom decom, starije žene, mlade žene.... Prilikom zapošljavanja i u radnom odnosu žene prežive brojna seksualna uznemiravanja, ucene i zlostavljanja; prve su na listama za otuštanje a poslednje na listi kandidata i kandidatkinja za unapređenje, i dalje su manje plaćene za isti rad u odnosu na muškarce.
Žene su češće odbijane na konkursima za posao sa obrazloženjem da je to "muški posao" ili zbog svojih godina, a nisu retki slučajevi da je žena dobila otkaz nakon korišćenja porodiljskog odsustva. Diskriminacija žena prisutna je i u biznis sektoru, žene zauzimaju tek četvrtinu (25,8%) najviših pozicija odlučivanja u kompanijama, a čine nešto manje od trećine preduzetnika/ca (31,7%). Većina žena prisutnih u preduzetništvu danas su preduzetnice iz nužde (66%), većinom bez porodične tradicije u ovoj oblasti i posluju uglavnom na lokalnom tržištu, u okviru uslužnih delatnosti.
Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da žene u proseku rade više od 4 sata dnevno na neplaćenim kućnim poslovima, dok u danima vikenda žene provedu više vremena u neplaćenim poslovima nego muškarci u ukupnom poslu.
Feminističke aktivistkinje, neposlušne građanke, buntovne žene, solidarne drugarice obeležavaju 8. mart zbog njegovog emancipatorskog i buntovnog karaktera, internacionalističke solidarnosti, antifašističkog kontinuiteta, uzajamne podrške žena i zajedničkih akcija protiv patrijarhata.
8. mart – Međunarodni dan žena
Dan žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu na inicijativu Klare Cetkin, tadašnje liderke radničkog pokreta. Taj praznik obeležava se u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine, i njujorški marš više od 15.000 žena koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Osmi mart kao praznik pod nazivom Međunarodni dan žena postoji od 1975. godine koja je bila proglašena međunarodnom godinom žena, a dve godine kasnije Generalna skupština UN je rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira. Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine.
Pogledajte video:
(Telegraf.rs)
Video: U Narodnom muzeju Srbije otvorena izložba "Odličja i zaveštanja"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Stefan
Sve zene u rudnike
Podelite komentar
Pera
Sto se prava tice mi Srbi imamo dosta pametnih i hrabrih zena koje trebamo da slavimo,Klaru Cetkin i Rozu Luksemburg,da prepustimo istoriji,sam jos nekoliko komunistickih drzava proslavlja ovaj praznik,ako su trazile pravo sad ga imaju pa nek zajednod sa muskarcima sidju u rudnik,a sto se tice ravnopravnosti polova ja se zalazem da pingvini zive i na Severnom polu,a ne samo n JUZNOM.
Podelite komentar
Snezana яяя
Koja to prava danas mi zene nemamo, da cujem??? Ako je meni kao zeni vise muka od ovih feministkinja, pitam se kako li je tek muskarcima koji spavaju sa silikonkama, i normalnu hranu jedu iskljucivo kod mame na nedeljnom rucku!!! Na ulici vise ne mozes razlikovati obicnu devojku od prostitutke, sve je do pupka, i suknja i deholte, kultura odevanja i mozak u glavi su stvar proslosti, kuhinja mesto gde se ne zalazi. Cast izuzetcima, ali ako neko ove pomahnitale zene ne zaustavi, izumrecemo kao vrsta!
Podelite komentar