NISMO DALI DA SE DRUGI BOGATE NA NJIHOVOJ NESREĆI: Darko Glavaš, direktor Beokom servisa, o dočeku migranata u Beogradu

Kada su prošle godine, početkom leta, počeli da se iseljavaju sa svojih ognjišta u Siriji, teško da je ko mogao da zamisli da će jedna od bitnih destinacija na ruti migranata biti i naša Srbija. Kako su dani odmicali, priča o azilantima se intenzivirala, a počele su i prve tragedije da se događaju (prevrtanje prepunih čamaca na otvorenom moru).

Preporučujemo

PROŠLE GODINE JE SLOMIO SRCE DEVOJKAMA U SRBIJI: A sada više niko ne zna gde je, NIJE SE NI JAVIO!

Došla je i sredina avgusta i odjednom su svi počeli da pričaju o njima uz veliki osećaj straha. Prvi put je blokirana granica između Grčke i Makedonije, pa odblokirana, pa su vozovi prestali da idu, pa krenuli i niko nije mogao ni da zamisli šta će se sledeće dogodini. A onda su krenuli ka Srbiji, sve u cilju bržeg dolaska do svog krajnjeg cilja - razvijenijih evropskih zemalja, a u najvećem broju slučajeva do Nemačke.

O tome šta je potom usledilo u Beogradu, na koji način se pomagalo ljudima koji su kroz našu prestonicu prolazili kako bi našli put ka boljem sutra, kako su se migranti ponašali, ali i o mnogim drugim stvarima, za Telegraf je pričao Darko Glavaš, direktor Beokom servisa.

Kada i kako ste odlučili da se uključite u akciju pomoći i rad s migrantima?

- Grad Beograd je identifikovao konstantno povećavanje broja migranata iz dana u dan, kao i činjenicu da se situacija s juga Srbije seli u prestonicu. Prvo smo započeli aktivnosti na uređenju cele zone u koju su pristizali, sarađivali smo s policijom i ministarstvima, aktivno smo se uključili u rad grupe koja se bavi isključivo pitanjima migranata, organizovano se pristupilo rešavanju čitavog problema.

Šta ste prvo učinili?

- Grad Beograd i komunalni sistem Beograda se do tada nije susreo s nečim ovakvim. Činjenica je da je komunalni sistem grada uspešno zbrinuo lica koja su izbegla iz poplavama pogođenih područja u maju 2014. godine, ali treba imati u vidu da je to lokalno stanovništvo, koje je u potpunosti bilo spremno na saradnju. S migrantima je drugačije jer je to grupa ljudi koja je veoma nepoverljiva i koja se našla u novoj sredini, pa njihova saradnja s institucijama nije bila kompletna. Bilo je potrebno da kroz nekakvu interakciju saznamo šta je ono što je njima potrebno i na koji način bismo mogli da im pomognemo, a da oni tu pomoć i prihvate.

Foto: Marko Todorović

Kada su došli u glavni grad Srbije, naselili su se po gradskim parkovima. Nisu se dugo zadržavali u centru, već su im parkovi predstavljali mesto na kojem će doći do predaha dok ne pronađu prevoz do granice s Mađarskom. Upravo je u vezi s tim bio prvi potez koji smo načinili. Ubrzo je usledilo poboljšanje higijenskih uslova, čišćenje smeća, s porastom temperatura postavili smo osam cisterni, 25 suvih toaleta, dve mobilne stambene jedinice iz kojih se delila pomoć, info-pult i druge sadržaje. Uz to, Beograd je ponudio i prevoz migranata od dolaznog perona do prihvatnog centra. Napravljena je jedna kružna linija koja je saobraćala od Glavne železničke stanice i Borče do mesta gde je zvanično prihvatilište za izbegla i raseljena lica, gde su mogli da dobiju medicinsku pomoć i spreme za dalji put.

Tada je organizovano stalno dežurstvo komunalnih radnika, pre svega radnika Gradske čistoće, Zelenila Beograd i Komunalne policije, a sve u cilju uređenja prostora, ali i izbegavanja zloupotrebe ljudi u toj zoni nuđenjem nekih nesavesnih taksi usluga ili prodajom telefonskih kartica po mnogo većim cenama. Uvedeno je i dežurstvo Zavoda za hitnu medicinsku pomoć i Centra za socijalni rad. Grad Beograd je posvećeno radio na unapređenju njihovog boravka, koliko god on trajao. Dodatno je otvoren i Dnevni centar koji je, u saradnji s ustanovama lociranim u blizini parka, imao niz radionica za najmlađe. Bilo je mnogo aktivnosti koje nisu mogle da se vide na prvi pogled, ali je bitno da se zna da je čitava armija ljudi radila na tome da migrantima boravak u Srbiji ne bude nešto što će ostati kao gorka uspomena, nego da ga pamte kao jednu od prijatnijih situacija na svom putu. Imajte u vidu da je letos kroz naš grad u proseku prolazilo između 1.500 i 4.000 ljudi dnevno.

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Koji su bili najveći problemi?

Sve ono čime smo na samom početku počeli da se bavimo bili su ujedno i najveći problemi. Iz dana u dan je radilo oko 60 radnika u tri smene s više od 10 vozila. Oni su bili zaduženi za održavanje parkova u kojima su migranti boravili. Sve ono što bi oni ostavili za sobom, radnici su čistili i sređivali, dnevno je odnošeno oko 80 kubika smeća, što je negde oko osam punih kamiona. Zavod za biocide kao i ekipe VU "Veterina Beograd" redovno su dolazile i tretirale prostor. Vodila se velika briga o svemu, što se pokazalo kroz činjenicu da u toj zoni nije bila nijedna epidemija.

Koje ustanove su vam pružile podršku i pomogle?

Centar za socijalni rad i Komunalna policija svakodnevno su sprečavali da se neko bogati na račun migranata. Naime, uspeli smo da sprečimo da im vožnju do Mađarske naplate po nekoliko stotina evra. Svi oni koji su hteli da zarade na taj način procesuirani su od strane nadležnih. Inače, bilo je i drugih neprijatnosti, na primer prodavanje mobilnih kartica po ceni od nekoliko hiljada dinara.

Foto: Marko Todorović

Treba istaći i saradnju s Crvenim krstom Beograda, uz čiju pomoć smo otvorili punkt za davanje hrane i pomoći koji i dalje radi. Nekoliko medijskih kuća se usključilo i one su svakodnevno izveštavale o situaciji s migrantima. Hotel "Bristol" je takođe otvorio prihvatilište za najmlađe, a Parking servis je tokom kišovitih dana ispraznio donje nivoe dve garaže, pa su i one bile na raspolaganju migrantima, kao zaklon od kiše, podelili smo i nekoliko hiljada ćebadi uz pomoć radnika JKP.

Da li postoji neka situacija koja je na Vas ostavila veoma jak utisak?

Kao direktor Beokom servisa svakodnevno slušam i vedre, ali i tužne priče, međutim nešto što bih istakao je momenat kada je Grad Beograd zajedno s udruženjem "Fiš fest" organizovao topli obrok za migrante. Tada im je pripremljena riblja čorba po njihovom specijalnom receptu, a kasnije je s Islamskom zajednicom Srbije organizovana bajramska sofra. Lepo je kada se događaju situacije u kojima se prepliću osećanja. Emocija koja se rađa kada pomognete nekom i pritom znate da vaše malo tom nekom znači mnogo, jednostavno je neopisiva.

Foto: Petar Lazović

Ispričajte nam neku simpatičnu situaciju koja Vam se dogodila u društvu migranata.

Takvih situacija je bilo najviše s decom. Ona su, kao i sva deca, vesela i vedra, a svoje igračke pravili su i od najobičnijih stvari. Umeli su na poseban način, osmehom i gestikulacijom da se zahvale za ručak, kolač ili bilo šta drugo što im je poklonjeno.

Kako su oni reagovali na Beograđane?

Ono što sam ja video, a to su potvrdili lokalni i strani mediji, je da je Srbija bila jedna od prijatnijih tačaka na njihovom putu ka boljem sutra. Svi su jasno rekli da ne žele  da ostaju ovde, da im je cilj neka razvijenija zemlja, ali su svi rekli koliko im je lepo bilo ovde i koliko su kvalitetno i dobro prihvaćeni, da im je to olakšalo ceo napor koji je tek dolazio pred njih. Beograd je pokazao i dokazao da svako ko dođe u ovaj grad neće ostati zaboravljen i sam, već će se uvek naći neko ko će mu pružiti pomoć.

Sam Grad Beograd i Republika Srbija su sa svojim službama adekvatno odgovorile na izazove koji su se tada događali.

Foto: Marko Todorović

Prema Vašem mišljenju, da li je bio dobar potez uslužnih radnji i pekara koje su na arapskom jeziku postavili reklame?

Srbi su veoma snalažljiv narod, a opet s druge strane su i sami prošli kroz mnogo toga. Još uvek su nam sveže rane zbog našeg naroda koji je bežao s Kosova i s prostora bivše Jugoslavije, tako da se mnogo ljudi prepoznalo u muci migranata. Kada prođete sve to, svesni ste kroz šta su migranti morali da prođu nakon odluke da napuste svoja ognjišta znajući da na njima ne mogu ostati, ali istovremeno ne znajući u kakvu budućnost će se otisnuti.

Istakao bih doprinos Unije pekara Srbije koja je s gradom organizovala niz pekara uz čiju pomoć je na terenu deljeno pecivo i kolači migrantima u više od 10 organizovanih akcija, a dogovoreno je i redovno snabdevanje punkta Crvenog krsta.

Kakva je trenutna situacija s migrantima?

Kroz Beograd svakodnevno prolaze migranti, samo što to više nije taj broj. Otvoren je punkt za pružanje pomoći, a prema nekim najavama, kako se vreme bude prolepšalo, povećaće se broj migranata. Međutim, nakon svega mi smo spremni i smatram da neće biti problema ako ponovo dođe toliki talas izbeglica.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Kako komentarišete najave da će Hrvatska vratiti izbeglice koje Slovenija ne bude želela da primi?

Prema brojkama koje se pominju, slobodno se može reći da je ovo nešto poput seobe naroda, ali je bilo i dosta onih koji su želeli da zloupotrebe situaciju.

Koji su naredni planovi Beokom servisa?

Beokom servis je samo jedan mali deo Gradske uprave i drago mi je da s te strane pomažemo sugrađanima, a onda i svim gostima grada da se osećaju prijatnije. Nastavićemo i dalje da sprovodimo aktivnosti u saradnji s ministarstvima i prilagođavaćemo se budućim situacijama. Prema našim Beograđanima radimo na stalnom unapređenju komunikacije, povećaćemo broj odgovora, povećaćemo međusobno poverenje, uvešćemo nove elektronske usluge. Prošle godine smo imali 128.000 poziva od strane građana, a odgovorili smo na 95% njih, trudićemo se da taj procenat bude još veći. Aktivirali smo novi softver i niz aplikacija za mobilne telefone, tako da ćemo nastaviti s pružanjem boljih usluga našim građanima.

(Marina Bojić)