Evo kako je pre tačno 71 godinu oslobođena PALATA ALBANIJE!

Nakon osam godina borbe, 20. oktobra 1944. godine oslobođen je Beograd u Drugom svetskom ratu. Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije i ruska Crvena armija pobedonosno su koračale Beogradom.

Preporučujemo

BEOGRAD JE SLOBODAN GRAD! Evo kako je izgledao BOJ ZA SRPSKU PRESTONICU i poražen HITLER! (FOTO) (VIDEO)

Velika borba je tada vođena za osvajanje jedne od najviših zgrada u Beogradu, koja je ujedno bila i jedna od utvđenja Nemaca, palata ''Albanija''.

Od 14. do 20. oktobra 1944. godine, u završnim borbama za oslobođenje Beograda, Četvrti bataljon 6. crnogorske udarne brigade prodirao je Krunskom ulicom ka Starom dvoru i Skupštini, a zatim Dečanskom do zgrade škole ''Kralja Aleksandra''.

Ispred Četvrtog bataljona istim pravcem istupio je i Prvi bataljon 8. crnogorske, a oba bataljona su zastala u zgradi te škole, radi sređivanja i pripreme za napad na jako nemačko utvrđenje u palati ''Albanija''.

U najvišoj zgradi, visokoj 53 metra, sa 13 spratova, izgrađenoj 1939. godine, Nemci su se bili jako utvrdili. Tokom okupacije 1941-1944. u toj zgradi je bilo sedište nemačke poluvojne građevinske Organizacije TOT, koja je upravljala i fašističkim logorom u Starom sajmištu, na Ušću.

Tenkovska kolona (T-34) Crvene armije u prodoru ka centru grada tokom borbi za Beograd, 17. oktobra 1944. Foto: Wikipedia

Nemci su sa ''Albanije'' od prizemlja do poslednjeg sprata, sa mnogih prozora zazidanih džakovima sa peskom, sve do ravnog krova, žestokom ratom iz mitraljeza i snajperom kontrolisali sve prilaze ove zgrade.

Jedinice NOVJ su sve vreme borbi na tom pravcu imale podršku tenkova Crvene armije od Terazija i iz Francuske ulice. Jedan teški tenk Crvene armije je krećući se od Terazija ispalio u pokretu nekoliko granata na palatu ''Albanije'' i zaustavio se na raskrsnici Sremske, Knez Mihailove i Kolarčeve ulice.

Na njega su otvorili vatru nemački protivtenkovci sa ''Albanije'' i sa samo jednom reaktivnom granatom ga zapalili. Posada tenka je pokušavala da se iskakanjem kroz gust dim spase, ali je nažalost izgorela.

''...U tom trenutku jedan proleter, nije se saznalo njegovo ime, iskočio je iz zgrade današnje kafane ''Dušanov grad'' i pokušao da s nakvašenim ćebetom ugasi tenk koji je goreo. Dotrčao je do tenka, bacio preko njega mokro ćebe, ali je plamen zahvatio i njega, pa je i on, zapaljen pao kraj tenka. Kao živa buktinja pokušao je da se valjanjem po zemlji ugasi i spase. Nije uspeo. Nemački fašisti su ga dotukli mitraljeskim rafalom sa ''Albanije'' -  po sećanju oslobodilaca i građana iz susednih zgrada, zapisao je Petar Višnjić, u svojoj knjizi „Beogradski oktobar 1944”.

Iz uličnih borbi za oslobođenje Beograda 14-20. oktobra 1944.godine. Foto: Wikipedia

Pred veče, 19. oktobra počele su borbe za osvajanje utvrđenja u palati ''Albanija'', kada je nekoliko tenkova Crvene armije, uz podršku delova 1. proleterske brigade i jedinica 73. gardijske divizije Crvene armije sa pravca Terazija, otvorilo jaku vatru na prozore ''Albanije''.

Nekoliko boračkih udarnih grupa, jedna za drugom, upadale su u palatu ''Albanija'' kroz ulaze iz Knez Mihailove i Kolarčeve ulice i od Kneževog spomenika.

Pred početak sumraka 19. oktobra 1944. godine na zgradi ''Albanija'' jurnule su grupe boraca 2. čete, 4. bataljona, 8. crnogorske udarne brigade Prve proleterske divizije. Komandir 2. čete Momo Jakić zajedno sa desetarima Milanom Božovićem i Mladenom Cimbaljevićem na čelu, poveo je prvu grupu kroz ulaz iz Knez Mihailove ulice.

Drugu grupu od šest boraca kroz ulaz iz Kolarčeve vodio je puškomitraljezac Miladin S. Petrović, rođen 1922. godine, u selu Nepričava, nedaleko od Lajkovca, stolarski radnik, član SKOJ-a, koji je u 6. crnogorsku stupio dobrovoljno početkom septembra 1944. godine, neposredno pre oslobođenja Valjeva.

Bojište nakon bitke u ulici Kneza Miloša oktobra 1944. Foto: Wikipedia

U vreme uličnih borbi u rejonu Slavije 14. oktobra, iz jedne kapije istrčala je mlada devojka, prišla puškomitraljescu Miladinu i iz nedra je izvadila svilenu trobojku, sa zvezdom petokrakom na sredini i rekla mu:

- Ova zastava je moj rad, a od sada ona je poklon grupe devojaka Beograda vama, oslobodiocima našeg grada, sa željom da je istaknete na nekoj od njegovih najviših...

Poljubila ga i otrčala kroz još otvorenu kapiju u svoje dvorište, a Miladin, pomalo zbunjen ovim iznenadnim susretom, savio je zastavu i stavio u svoju torbu.

Prva proleterska udarna brigada u Beogradu oktobra 1944. Foto: Wikipedia

Miladin je u naredna dva-tri dana iskoristio da se pohvali majoru Savi Maškoviću, komandantu 8. crnogorske brigade da u torbi nosi zastavu i objasnio kako je dobio.

Miladinu je, major Mašković na to rekao:

- Čuvaj zastavu u torbi kao glavu na ramenima, sve do palate ''Albanija'' najviše zgrade u Beogradu. Naša Brigada upravo nastupa preko Terazija ka toj najvišoj zgradi. Ako tvoja četa dobije zadatak da osvaja ''Albaniju'', prijavi se kao dobrovoljac u jednu od prvih udarnih grupa koje će u nju upasti. I uspeš li da se probiješ do samog vrha, na njemu istakni tu zastavu...

Nemački vojnici na utvrđenim položajima spoljne odbrane Beograda, oktobra 1944. Foto: Wikipedia

Sada je eto došao i taj trenutak.

Trojica boraca iz Miladinove grupe, su na samom prilazu zgradi ''Albanije'' bila pogođena vatrom Nemaca i tom prilikom su izbačena iz stroja. Nastala je velika borba bombama i bliskim rafalim na stepeništima i kroz sobe, od sprata do sprata. Borbene grupe su stepeništima grabile ka vrhu zgrade.

''...Miladin i dva druga, krčeći sebi put rafalima iz automata i ručnim bombama, uspeli su se sve do sedmog sprata. Odatle, pa do trinaestog sprata, puškomitraljezac Miladin se nepokolebljivo probijao sam-njegovi drugovi su zaostali, ranjeni. Pucao je i borio se, napredujući korak po korak. Najzad, izbio je na sam krov ''Albanije'' i bombama ućutkao nemačke mitraljesce. Tada je i on ranjen, ali je smogao onoliko snage koliko je bilo potrebno da na samom vrhu ''Albanije'', na najvišem telefonskom stubu, istakne pobedonosnu zastavu, koja se vijorila na vetru, počev od 21 časa.

Partizanske jedinice na budućem Trgu Republike u oslobođenom Beogradu 1944. Foto: Wikipedia

Napokon kada je ''Albanija'' osvojena, borci 2. čete Četvrtog bataljona ušli su u zgradu da pokupe svoje mrtve i ranjene drugove i na samom vrhu, ispod zastave našli su ranjenog Miladina.

Kada se oporavio, Miladin se vratio u svoju jedinicu i nastavio borbu protiv Nemaca na Sremskom frontu, do svoje pogibije kod Kajiševca, sela između Soltina i Grabrova, 18. decembra 1944. godine.

Iste godine kada je i Miladin poginuo, na Sremskom frontu poginuo je i njegov tri godine stariji brat Jordan, a Miladinov najmlađi brat Milan rođen 1925. godine, kao borac Prve proleterske brigade, učestvovao je u oslobađanju Beograda, oktobra 1944. godine.

Od sada pratite Telegraf i preko Vajbera!

(Telegraf.rs / Izvor: Politika)