SRAMOTA ME BELOG MANTILA: Ispovest medicinske sestre čijeg su oca pet sati maltretirali u Urgentnom centru!

Verovatno ste imali prilike da nekada posetite Urgentni centar u Beogradu ili da i sami budete pacijenti istog. I verovatno ste bezbroj puta čuli (često i neutemeljene) zamerke običnih pacijenata na tretman u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Evo šta se desi kada jedna medicinska sestra  dovede u Urgentni centar svog oca koji, kako ona otkriva za Telegraf, doživi višesatno maltretiranje od strane njenih kolega.

Preporučujemo

Ružica M. i njen brat Sava odveli su svog oca Milorada (75) u Urgenti centar u Beogradu i kako kažu doživeli su toliko neprijatnu situaciju od strane tamošnjih lekara, da je Ružica u jednom trenutku poželala da svoje kolege prijavi lekarskoj komori za nesavesno ponašanje prema pacijentima.

Naime, Milorad je pao i iščašio rame i sa ogromnim bolovima uz pomoć sina i ćerke otišao je u Urgentni centar da sanira povredu.

- Naš otac je pao i doživeo veliku povredu ramena. Odveli smo  ga prvo u ambulantu u Obrenovcu gde je snimljen. Zatim su nas uputili u Urgentni centar gde smo sedeli punih pet sati. Njemu su za to vreme u dva navrata lekari početnici pokušali da saniraju rame. Vukli su ga i maltretirali pod punim bolovima, bez anestezije. Od svega toga on se dva puta onesvestio.

U Urgentnom nije bio ni jedan anestiziolog koji bi Miloradu dao anesteziju kako bi lakše podneo nameštanje ramena. Na Ružičino pitanje dežurnom lekaru kako je moguće da se pet sati čeka anesteziolog, dobila je u najmanju ruku šokantan odgovor.

Printskrin: Google.maps, Marko Todorović

- Pitala sam dežurnog lekara da li je normalno da se pet sati čeka anesteziolog kako bi došao i dao anesteziju mom ocu uzvratio mi je kontrapitanjem: "Da li vi znate u kojoj zemlji živite? Samo nas 20 lekara rade. U skorije vreme otišlo je mnogo lekara iz bolnice, ali i iz zemlje".

Ružica i njen brat i sami su lekari po struci i kako kaže posle ove situacije stide se belog mantila.

- Ja sam po struci medicinska sestra, posle ovakvog ponašanja lekara u ovakvoj hitnoj situaciji slobodno mogu da kažem da se stidim belog mantila koji nosim - rekla je Ružica.

Posle pet sati provedenih u Urgentnom centru i nedobijene pomoći Milorad je zajedno sa svojom ćerkom i sinom otišao u dežurnu bolnicu na Bežanijskoj Kosi kako bi zatražio pomoć.

- Morali smo da odemo, jer je situacija u jednom trenutku postala toliko dramatična, da smo se plašili da se ocu ne dogodi nešto najstrašnije. Stigli smo u Bežanijsku kosu oko 17 časova, otac je iste sekunde primljen, rame mu je bilo namešteno i stavljen gips u 17 i 15. Bez ikakvog maltretiranja. I ovom prilikom se zahvaljujemo stručnom osoblju bežanijske bolnice i ortopedu na pomoći, a samo me kolegijalno razumevanje za rad u teškim okolnostima sprečava da ovaj slučaj prijavim nadležnim organima, zaključuje Ružica.

(Telegraf.rs)