Vesić: Budući spomenik žrtvama iz devedesetih treba da bude prihvaćen u javnosti!
Gradski menadžer i predsednik Odbora za podizanje spomenika Goran Vesić otvorio je danas izložbu radova u Muzeju istorije Jugoslavije pristiglih na konkurs za likovno, arhitektonsko i urbanističko rešenje spomenika „Srpskom narodu i građanima Srbije stradalim za otadžbinu u oružanom sukobu od 1990. godine na prostoru bivše Jugoslavije”.
Vesić je istakao da da je reč o memorijalnom spomeniku koji treba da podseća na stradanje srpskog naroda a koji će odgovarati i zahtevima našeg naroda, države ali i struke i samim tim bude opšte prihvaćen u javnosti.
–Zbog svega donešena je odluka da danas prva nagrada ne bude dodeljena, već samo druga i treća nagrada uz zahvalsnost svim učesnima konkursa. Odbor nastavlja sa radom i u najkraćem mogućem roku biće raspisan novi konkurs za prvu nagradu, gde ćemo precizirati naše zahteve, a koje su proistekle iz rada Odbora.
Naš plan je do kraja godine imamo rezultate novog konkursa, posle koga verujem da ćemo izabrati rešenje koje ćemo naredne godine moći da implementiramo na Ušću, preko puta palate „Srbija” – istakao je gradski menadžer.
On je istakao da budući spomenik treba da ima dimenziju memorijalnosti, odnosno da se priseća na sve žrtve ratova s kraja devedestih godina prošlog veka. Takođe da ima dimenziju edukacije, gde će mlade generacije imati priliku da saznaju za užasne događaje koje su desile našem narodu u tom periodu, ali da ima i istraživačku dimensziju, s obzirom na na tragičnost sukoba i veliki broj žrtava.
– Odbor će od rada zahtevati da na kompleku budu ispisana imena žrtava, jer nažalost to do sada nije bila praksa na spomenicima sličnog sadržaja, zbog čega danas ne znamo maltene ni jedno ime stradalo u Jasenovcu – ukazao je Vesić.
Zamenica predsednica Skupštine grada Andrea Radulović se zahvalila svim članovima odbora, jer su predano radali na ovom projektu, kao i da Skupština podržava da ovakvi i sllični događaji iz bliže i dalje istorije treba da imaju dostojna obeležja.
Predsednik Udruženja izbeglica Miodrag Linta zahvalio se Skupštini garada Beograda jer je prihvalitila inicijativu tog udruženja da se podigne zajednički spomenik svim srpskim žrtvama koji su stradali u ratovima od 1990. godine na prostoru bivše Jugoslavije.
On je istakao da na ovaj način Srbija šalje poruku da ne želi nikakve podele među žrtvama, da su sve one jednake bez obzira da li su one srpske, hrvatske, bošnjačke ili albanske, dok spomenikom želimo da afirmišemo kulturu sećanja kao civilizacijko dostignuće.
Profesor Nikola Vukosavljević, koji je predsedavao stručnim žirijem, istakao je da je drugu nagradu dobili autori i akademski vajari Sleve Hajtoski i Dragan Nikolić i koautor Zoran Hajtoski, diplomirani arhitekta enterijera, koji su se opredelili za rešenje koje se oslanja na iskustva sakralne arhitekture minulih civilizacija. Treću nagradu je, prema njegovim rečima, dobio akademski vajar Gabrijel Glid, vanredni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, koji urbano rešenje uspešno uklapa u faktor zelenila iz okruženja.
(Telegraf.rs / Beoinfo)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
ja
zrtve devedesetih treba da imaju spomenike gde god je neko stradao od nato bombardovanja !
Podelite komentar
Okrim
Apstraktne pojmove predstavite odgovarajućim formama, a opipljive pojmove (patnja, stradanje, zločin... nečim više upečatlhivim i jasnijim formama.
Podelite komentar
Гага
Неће ваљда латиницом да буде исписан текст на споменику, као што је приказано на макети !!!!! Ужас, ако буде тако.
Podelite komentar