PISANA REČ JE NAJVEĆE BOGATSTVO NARODA: Treba je čuvati kao svetinju! (FOTO)

Veliko je zadovoljstvo imati za svog sagovornika Aliju Krasnićija, jednog od najvećih, ako ne i najvećeg romskog pisca, koji je ceo svoj vek posvetio svom narodu. Alija nije samo posmatrač mučne i teške svakodnevice njegovog naroda, već pesnik, književnik, sakupljač narodnog stvaralaštva Roma, koji aktivno učestvuje u borbi za emancipaciju Roma, a život Roma je priča o gladi, strahu i stradanju od Aušvica do današnjih nepravedno mukotrpnih uslova za život.

Gospodine Alija kažite nam kad ste počeli da pišete i šta želite da prenesete svom romskom narodu putem knjiga i pisane reči?

Preporučujemo

- Daleke 1971. godine, služio sam vojsku u Klanu kod Rijeke, napisao prve stihove za decu. Zahvaljujući jednom učitelju, koji je pročitao moje stihove posveće mojoj najstarijoj ćerki i dobio sam pohvale i podršku da nastavim sa pisanjem na romskom jeziku, jer ću tako biti najkorisniji svom narodu. Zatim rodila se ideja da na kosovsko-metohijskim prostorima, počnem sa prikupljanjem narodnog stvaralaštva Roma, što pre mene niko nije ni pokušao. Dakle, od 1975. godine krenuo sam po mnogim selima, gradovima i mahalama da beležim to romsko blago na nekoliko romskih dijalekata, što se i tada kod mene javlja interesovanje da pripremim u tadašnje vreme neobjavljenu građu za rečnik, te ideja je bila da od oko 12.ooo prikupljenih reči objavim na romskom, srpskom i albanskom jeziku.

- Međutim, nije bilo interesovanih za finansijsku podršku, ali ne gubeći nadu da ću jednog dana objaviti rečnik, nažalost nakon 37. godina rada na Prvom romsko srpskom i srpsko romskom rečniku sa nekih 70.000 reči što ga svrstavam u najbogatije do sada izdatih rečnika, a znamo da nam je maternji bar za sada veoma oskudan za mnoge reči, ali se naš jezik može približiti drugim jezicima nacionalnih manjina, ali moramo priznati da smo i nakon hiljadugodišnjeg egzodusa iz prapostojbine Indije uspeli da sačuvamo naš govor, te preko hiljadu reči ponetih iz Matice koristimo do današnjih dana. Kada ovaj obiman rečnik stvarno uzmete u ruke i prelistavate, a to često činim, mogu se ponositi svojim radom koji će itekako pomoći mnogim budućim korisnicima da temeljitije istražuju svaku reč, pa čak i one preko 6000 novih koje sam otkrio zahvaljujući mom dugogogišnjem radu baveći se prevodom, a koje nisu do sada bile zastupljene u romskom jeziku, što je moj veliki doprinos svima onima koji žele da se bave romskim jezikom, pre svega učitelji, nastavnici, profesori, prevodioci, dakle svi oni kojima je romski jezik na srcu.

Foto: Privatna arhiva

Saznali smo da ste radili i na drugim rečnicima, recite nam o čemu se radi?

- Nakon objavljenog rečnika, a svakako Vam je poznato da nam mnogi rečnici nedostaju na relaciji romsko I strani rečnici, što su nam neophodni za dalju komunikaciju mladih sa svetom, te se latih nimalo lakog posla. Krenuo sam sa romsko engleskim i englesko romskim rečnikom, zatim romsko francuski – francusko romski, romsko italijanski – italijansko romski, romsko švedski – švedsko romski, romsko albanski – albansko romski, romsko nemački – nemačko romski, kao i skraćena verzija romsko srpski i srpsko romski što pripremam još nekoliko na drugim jezicima, smatrajući da ću jednog dana naići na razumevanje i finansijsku podršku. Ali moram reči zbog nerazumevanja kod institucija sistema, ove godine uspeo sam svojim sredstvima da objavim Prvi rečnik stranih reči u romskom jeziku (romski – srpski i srpsko romski) kao i Prvih rečnik strani reči, (na romskom i srpskom i srpsko romskom jeziku, navedene izdavačke kuće).

Gospodine Krasnići, vi se smatrate autorom prvih dramskih tekstova na romskom?

- Da. Autor sam prvih drama na romskom jeziku , Romska krvava svadba”, ,,Malo ja, Malo ti…”, ,,Loš drug”, ,,U ime ljubavi”, ,,Srećan sam u ovoj zemlji”, ,,Sve zbog sina i druge, a preveo sam i dramu ,,Državnog lopova” Fadila Hadžića, kao i ,,Zvezdano leto”, Đoke Stojičića, koje su mnoge od njih igrane na pozorišnim daskama u Obiliću. A što se tiče mojih napisanih dela do sada ukupno 103 od toga preko šezdeset je objavljeno, te medju njima se nalaze ,,Čergarske vatre”, ,,Povratak u život”, ,,Život nazvan samoća”, ,,Romska crna bajka”, ,,Životne nesreće”, ,,Život pomešan gorčinom”, ,,Romske bajke 1,2,3,4.”, ,,Romi u bajkama 1”, ,,Antologija romske poezije u Srbiji”, ,,Ciganin na konju, a konja nema”, ,,Bože pretvori me u mrava”, na romskom, srpskom i engleskom ,,Stradanja Roma u Jasenovcu”, antologija poezije ,,Jasenovac”, ,,Elvira…”, ,,Šta kažu životinje”, ,,Krv romska”, ,,Ne plači majko moja”, ,,Romska kletva” i mnoge druge.

Foto: Privatna arhiva

Dobitnik ste mnogih nagrada i priznanja, možete li nam neku izdvojiti, kao Vama posebnu dragu?

- Do sada sam dobio preko 30-tak što domaćih, što stranih nagrada i priznanja za svoj stvaralački rad, ali bih izdvojio: Nagradu Predsednika Italije 2000. U Lanciano, u Italiji na Medjunarodnom konkursu ,,Amigo Rom”, zatim takodje nagradu za životno delo 2001, od iste institucije u Italiji, a nije bilo konkursa gde nisam osvajao prva, druga ili treća mesta, naravno na međunarodnom nivou, zatim veoma meni draga i nezaboravna iz mog rodnog mesta Obilića ,,Vidovdanska nagrada”, koju dobijam Prvi kao Rom, Zlatnu značku KPZ Srbije(1979), Decembarske nagrade za kulturu opštine Priština 1979, Novčanu nagradu Samoupravne interesne zajednice za kulturu, Novembarsku nagradu grada Prištine za 1985. godinu, Prvu novčanu nagradu ,, Usin Kerim” u Sofiji 1999, za pesmu ,,Umoran sam od svega” Mnoge nagrade na Smotrama kulturnog stvaralaštva Roma, Nagradu ,,Šaip Jusuf”, u Zagrebu za 40. godina rada i stvaralaštva 2011, kao i mnoge druge.

Kažite nam koga izdvajate od romskih intelektualaca i stvaralaca koji su svojim radom i pisanom rečju zadužili romski narod?

Različita su mišljenja o dr. Rajku Đuriću, ali hteli mi priznati ili ne, on je najviše uradio, za sobom ima pionirske oblasti poput, književnosti, Istoriji Roma, tradiciji, kulturi, holokaustu nad Romima, narodnoj književnosti, a posebno dela o romskom jeziku, a ovom prilikom bih izvojio Prvu ,,Gramatiku romskog jezika” u Srbiji, koju sam sa srpskog preveo na romskom, s čime sam bio veoma počašćen. Jer je Rajko Djurić, za mene u svoje vreme bio veliki pesnik, novinar, publicista, borac za romska prava. Za njegov rad je samo podstrek za nas mnoge koji smo tada krenuli da pišemo i ostavljamo tragove mladim generacijama koje će nadam se studioznije baviti ne samo Rajkovim delima nego i mojim, a i drugih, jer smo pioniri stvaralaštva na romskom jeziku. On je u zemlji i van granica poznata ličnost i zato ma šta mislili pojedinci o njemu, mi moramo poštovati njegov rad kao čvrst oslonac i temelj daljeg rada i istraživanja.

- Što se tiče intelektualaca Roma, kažu da ih ima u nekom broju, ali nažalost u stvaralaštvu malo su poznati. Nikako da se late olovke da nešto ostave svome pokolenju i ne mogu da razumem pojedine koji u nedovoljnoj meri daju svoj doprinos svome napaćenom narodu. Ako od strane intelektualaca ne pokreću se ovakve stvari korisne za nas Rome, bar u oblasti književnosti, istorije, holokausta… za nas rade samo pojedinci koji vide svoj materialni interes. Zato Romi intelektualci moraju se uključiti i pitati za svoju i sudbinu svoga naroda.

Foto: Privatna arhiva

Kao što ste rekli dugo radite na emancipaciji Roma. Kažite nam koliko je država uradila za Rome i koliko su Romi uradili za sebe?

- Nažalost, što se tiče pisane reči država nije mnogo uradila za Rome. Ponekad se pitam nas ima malo, možemo se u prste brojati koliko nas ima pesnika, književnika. Ne mogu da razumem ljude u institucijama kulture koji odvajaju mrvicu sredstava za izdavačku delatnost na romskom jeziku, a znamo da malo ko konkuriše za sredstva jer su ti stvaraoci ogorčeni od strane pojedinaca kada dobijaju odgovor da nema para za pisanu reč. Naravno opravdanja nema. Šta bi bilo kada bi nas bilo više. Oni kažu eto, toliko para za vas Rome, pa podelite, tako mi to liči. Niko se ne pita da su te nacionalne zajednice ili većinski narodi, krenuli poput nas na stvaranju literature, kojima nije bila dostupna ili napisana. Mnogi to znaju, ali smo uvek na kraju, ili bolje rečeno građani drugog reda što se tiče dobijanja sredstava. Unazad dve godine bar što se tiče mene, eto ljudi počeli da me cene i poštuju i daju koju crkavicu za dela na romskom, ali verujte da je to veoma malo…

- Što se tiče koliko su Romi uradili za sebe, moram reči veoma, veoma malo. Žalosno je da se jezik, kultura, tradicija Roma svede na par ljudi, da bi ti stvaraoci bili žrtve za svoje sunarodnike, koji za nesreću sebe smatraju intelektualcima, po meni nekako ne razumeći svoju ulogu da mogu više uraditi za svoj narod, ne mahati diplomom

koju dobro donosi samo nosiocu, (stideći se svog porekla ). Malo se od mladih uključuje u romskom stvaralaštvu, bez obzira na sve poteškoće kroz koje mi romski stvaraoci prolazimo, naše knjige, pisane na maternjem romskom jeziku su ugledale svetlost dana i za nas stvaraoce je to najveće bogatstvo, i kada bi biblioteke promenile svoj odnos o otkupu romskih dela, onda bi se stvaraoc Rom bogatije osećao, sanjajući da će u tim bibliotekama širom zemlje neko uzeti njegovu knjigu u ruke. Ali nema razumevanja za otkup naših knjiga, pogotovo napisane na romskom jeziku.

Foto: Privatna arhiva

Vas krase 44 godine uspešnog rada, pa Vas pitam: Hoćete li stati sa pisanjem i otići u penziju ili ćete i dalje raditi?

- Ne dao Bog da stanem. Molim se Bogu da mi podari zdravlja. Vi znate da je umni rad težak, ali ja i dalje, naravno kada sam kući, dnevno provedem po 7-8 sati ispred kompjutera pišući. Mnogi moji rukopisi čekaju na objavljivanje poput, knjiga ,,Romi kroz vekove”, ,,Genocid nad Romima” u drugom svetskom ratu (oko tri knjige), ,,Zašto”, Medicinski eksperimenti nad Romima, to su moja kapitalna dela, a grabim vreme dok sam da kažem zdrav, iako se malo zdravlje poljuljalo, ipak ću ako Bog da da izdržim i objavim ova kapitalna dela, za koji moji ,,prijatelji” ne veruju da ih imam u rukopisu, ali nažalost to malo kome odgovara da se objave, a sve što je učinjeno predhodnih godina u ratovima, moji sunarodnici trebaju da se više potrude i ostave pisane tragove za pokolenja o postradalom narodu bez imena i broja. Sve dok bude kucalo ovo romsko srce, koje nailazi na poteškoće stvaraće do trenutka prestanka I poslednjeg otkucaja.

Šta poručujete romskom narodu?

- Romskom narodu poručujem, posebno mladima koji dolaze da se što više deklarišu da su romske nacionalnosti, da se ne stide svog porekla, svog jezika, da ti mladi ljudi uspeju u životu i da više daju od sebe romskom narodu, koji od njih to i očekuje. Moj prijatelj Petar kaže: ,,Ništa bez nas”, ili ,,Mi se moramo pitati”, a to podržavam da iskoristimo našu mladu obrazovanu omladinu i što više im ustupimo mesta, i nastave naš put afirmacije romskog naroda.

- Želim da rade na očuvanju svog maternjeg jezika, svoje kulture, romske tradicije i da se ne stide, još jednom ponavljam svog pradedovskog porekla. Ako mi Romi budemo imali više jedinstva, bolje ćemo se slagati i sporazumevati, drugačije će nas gledati I poštovati drugi.

Hvala Vam na razgovoru.

- Hvala i Vama.

(Telegraf.rs)