Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Nada
Poznavala sam Maju vrlo dobro, druzile smo se u srednjoj skoli. To je bila jedna ponosna devojka iz dobro-stojece porodice. Zavrsila je prava, polozila pravosudni ispit, bila je jako ponosna na sebe kada je postala sudija, pronasla je sebe u tom poslu koji je na zalost izgubila. Maja je bila zustra, odlucna, vrlo zgodna i atraktivna. Izgubile smo kontakt nekoliko godina i kada smo se ponovo videle imala je dete i brak za sobom. I tada je bila ona stara, doterana, atraktivna, ponosna. Sta se dogodilo kasnije, ja ne znam. Valjda svi mi imamo tu zelju da lose stvari prikrijemo, da se ne prica. Dete je neizmerno volela. nemojte je osudjivati, ona je izgubila sve sto je imala: roditelje i baku koji su joj bili ogromna podrska u svemu, posao koji je volela, zdravlje - sto je i najvece bogatstvo. Ko zna kakav je to trnutak pomracenja kroz koji je prosla kada se bacila sa prozora. Koliko puta smo se nalazile tu ispred njene zgrade - ona bi uvek gledala s prozora da li sam stigla pa da sidje dole, da idemo u grad zajedno. Treba postovati svako ljudsko bice, svaku ljudsku odluku. Pa cak i ako je u pitanju trenutak gde se sve zaboravi a trazi se kraj i spas od muka. Mene boli sto je vise nema, voleli smo je, bila je posebna i drugacija. Strasno je kad se zivot tako zaustavi, sopstvenim izborom, mnogi ce to osuditi kao sebicnost ali ja verujem da je samo zelela da je pamtimo kao onu staru Maju. Neka joj je laka zemlja.
vlastelin
Ovo je prava slika Srbije.Ovako kod nas zavrsavaju postene sudije,na plocniku
N.S
Sirota žena. Samo ona i Bog znaju kakvu je ona borbu vodila sa sobom. Neobično je da žena nije imala bliskije komšije da su bar malo o nečemu popričali, pa bi verovatno nešto i znali, pa i pomogli. Dete nije malo, i što mu nije odma rečeno ništa ne znači, on će sve saznati. Jadničko se sa tim već borio. Kako će on sad naći izlaz iz svega. A tata, gde je tata?. Njemu je verovatno roda donela sina pa mu nije rekla da treba i da brine o detetu. Mama se spasila ( nije hrišćanski dići ruku na sebe ), a kome je to nedužno dete ostavila? Ujaku? Na sina je ipak malo mislila. Ne bih da osuđujem, mislim da je moglo i drugačije. Ceo ovaj život je borba, bez odustajanja.