DECA ĆE VAM ODRASTI U UBICE: Ovo su posledice emocionalnog zlostavljanja!

Pored fizičkih povreda, postoje i emocionalne koje mogu da imaju dalekosežne posledice na psihu deteta i njegovo odrastanje.

Preporučujemo

Mada je u našem društvu uvreženo da bilo kakva emotivna potištenost ne figurira toliko koliko fizička, ili uopšte, činjenica je da smo satkani od krvi i mesa, ali i duše i da je tu dušu vrlo lako ozlediti.

U razgovoru sa lekarima beogradskih bolnica saznali smo da postoji veliki broj dece koji su emocionalno zlostavljani u svojim porodicama, a da zbog društva u kom živimo, niko na vreme ne pridaje značaj tome.

Pitali smo ih da nam objasne šta je emocionalno, iliti psihološko zlostavljanje i kako deluje na psihu deteta.

- Morate da  znate da je psihološko   zlostavljanje  suptilno,  skriveno. Bližnje možemo povrediti rečju, gestom ili postupkom koji  mogu  da  zabole  isto  kao  i  udarac. Svi znamo one čuvene izreke - "Jezik  nema  reči,  ali  kosti  lomi", i  "Ubi  ga  prejaka  reč".

Foto-ilustracija: Profimedia

Dete  može  biti  emocionalno zlostavljano   u   svakom   domenu   komunikacije   i   funkcionisanja  - odrasli – vršnjaci, porodica – škola.

Lekari su nam dalje objasnili da je emocionalno zlostavljanje koje se odigrava unutar porodičnog sistema svakako najznačajnije (po  posledicama), kao i to da, kada  se  govori  o  emocionalnom  zlostavljanju dece, najčešće se misli upravo na njega.

DA LI TE JE TATA DODIRIVAO TAMO DOLE? Evo kako srpski stručnjaci otkrivaju da li je dete seksualno zlostavljano!

- Emocionalni  razvoj  deteta  obuhvata  razvoj  sposobnosti deteta da voli druge, da stvara bliske odnose sa njima, da ima dobru sliku o sebi i da se dobro slaže sa drugima u svakodnevnom životu.

Emocionalno  zlostavljanje  obuhvata  ponavljane  postupke koji  nanose   štetu   detetu;   to   je   atak   odraslih   na   dečji   razvoj odnosa  prema  samome  sebi  i  drugima.

Definicija  emocionalnog zlostavljanja Svetske zdravstvene organizacije navodi da ono obuhvata "...neuspeh u omogućavanju razvojno odgovarajućeg, podržavajućeg  okruženja  koje  uključuje  raspoloživost  primarne figure  za  vezivanje  u  tom  smislu  da  dete  može  razviti,  u  punom obimu,  stabilne  emocionalne  i  socijalne  kompetencije  u  skladu sa  svojim  ličnim  potencijalima,  a  u  kontekstu  društva  u  kome odrasta.

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

Ovde su uključeni postupci koji narušavaju ili imaju visok potencijal  da  naruše  dečje  fizičko  zdravlje,  fizički,  mentalni, duhovni,  moralni  ili  socijalni  razvoj.  Ovi  postupci  bi  morali biti  u  vezi  sa  kontrolom  roditelja  ili  osoba  koje  su  u  odnosu odgovornosti, poverenja ili moći..."

- Dete  uči  širok  raspon  osećanja  i  uči  kako  i  kada  da  ih  izrazi. Dete ovo uči, pre svega, od najbližih u porodici, a to su roditelji (negovatelji). Kod emocionalnog zlostavljanja, disfunkcionalnost porodičnog  sistema  se  tretira  kao  disfunkcionalnost  (malfunk­cionalnost)  roditeljskog  sistema.  Osnovne  roditeljske  uloge  u okviru porodičnog sistema su nega i kontrola.

Upravo  zbog  toga  što  je  osnov  u  emocionalnom  zlostavljanju  dece disfunkcionalnost roditeljskog sistema, ono je moralo biti definisano. Kako Priručnik za primenu Posebnog protokola sistema zdravstvene zaštite za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja objašnjava, postoji preko 8 tipova roditeljskog (negovateljskog) ponašanja koji se odnose na zanemarivanje.

MAJKE STAVLJAJU DECI GLAVU U RERNU: Evo kako sve roditelji maltretiraju mališane u Srbiji!

Odbacivanje – dete se ne primećuje (kao da ne postoji) ili se stalno odguruje što dalje, čini se sve da se oseća bezvrednim, neprihvaćenim i slično.

Foto: Profimedia

Degradacija/obezvređivanje   – dete   se   stalno   kritikuje, stigmatizira,  ponižava,  uskraćuje  mu  se  dostojanstvo,  čini  se sve da se oseća inferiornim.

Terorisanje    – dete    se    teroriše    verbalno,    klevetanjem,  zastrašivanjem, prestravljivanjem, obeshrabrivanjem.

Izolacija – dete se izoluje od normalnih socijalnih iskustava (ne  dozvoljavaju  mu  se  kontakti  u  porodici,  ne  dozvoljava  mu se druženje sa vršnjacima, drži se duže vreme u ograničenom

prostoru bez socijalnih kontakata) i čini se sve da se ono oseća usamljenim u svetu.

„Kvarenje“ –  dete  se „kvari“  navođenjem  na  različite  forme antisocijalnog  (i  socijalno  neprihvatljivog)  i  destruktivnog ponašanja,  što  ga  čini  nesposobnim  za  normalna  socijalna iskustva (interese i potrebe)

Eksploatacija –  dete postoji da se iskoristi; deca se koriste  da zadovolje potrebe svojih negovatelja.

Foto: morguefile.com

Uskraćivanje  esencijalne  stimulacije,  emocionalne  razmene  ili  raspoloživosti  – dete  je  uskraćeno  u  ljubavi,  senzitivnoj  nezi,  njegov  intelektualni  i  emocionalni  razvoj se guši, dete se, uopšteno govoreći, ignoriše ili zanemaruje.

Nepouzdano  i  nekonzistentno roditeljstvo  – postoje kontradiktorni i ambivalentni zahtevi od deteta, roditeljska podrška ili nega su nepouzdani i nestalni, detetu se uskraćuje osećaj porodične stabilnosti.

- Posledice emotivnog zlostavljanja su jako opasne po detinju psihu - od neprilagođenosti u društvu, preko anksioznosti i straha od ljudi, do sklonosti suicidu i homocidu - deca mogu da iskuse svakojake trpnje koje ih obeleže za ceo život - priča lekar jedne beogradske zdravstvene ustanove.

Po Priručniku, posledice su podeljene na rane i kasne.

Rane posledice ili emotivna trpnja se iskazuju u ranijem detinjstvu. Svako  negativno    iskustvo    u    detinjstvu    (svaka    vrsta zlostavljanja),  u  zavisnosti  od  težine,  dužine  trajanja,  uzrasta deteta  i  okolnosti  pod  kojima  se  odvija  (porodična  i  socijalna podrška,  spoljni  stresori),  izaziva  emocionalnu  patnju  (trpnju) deteta.

Foto: Profimedia/Alamy

- Fizičko  i  seksualno  zlostavljanje  u  detinjstvu  ostavljaju rane  na  duši,  a  ponekad  i  trajne  ožiljke.  Udarac  kaišem  izaziva telesni bol, ali povređuje i dušu i dovodi do toga da dete pati.

Pokazatelji  (spoljne  manifestacije)  emocionalne trpnje su: "zaleđeni oprez", uplašenost od dodira, povlačenje i izbegavanje kontakata, strahovi i strahovanja, žalbe na telesne smetnje, nesposobnost koncentracije i problemi u kontroli, ponašanja sa agresivnošću, loši kontakti sa vršnjacima, delinkventno ponašanje, promiskuitetno ponašanje, slab uspeh u školi.

Emocionalna trpnja je svojevrstan "nemi svedok" emocionalnog zlostavljanja. Ne postoje strogo diferencirani specifični znaci psihičke/emocionalne   patnje   za   pojedine   vrste   zlostavljanja, ali  je  emocionalna  trpnja  uvek  prisutna  (i  pri  fizičkom  i  pri seksualnom zlostavljanju).

Što se tiče kasnih posledica, emocionalno   zlostavljanje   povređuje   i   oštećuje   dete u    razvojnom    smislu.

- Suštinski poremećaji javljaju su u oblastima vezivanja, socijalnih kompetencija, ponašanja, kognitivnih sposobnosti i rešavanja problema, kao i akademskih postignuća.

Foto: Profimedia

Pokazatelji  poznih  posledica  emocionalnog  zlostavljanja postoje na psihološkom planu i planu ponašanja.

- Na psihološkom planu su to osećanje krivice, nisko samopoštovanje, emocionalna nestabilnost, sniženje emocionalnih kapaciteta, nesposobnost za razvoj samostalnosti, nesposobnost da se ima poverenja u ljude.

Znate li šta je MINHAUZENOV SINDROM? Ono što se krije iza ovoga će SLEDITI SVAKOG RODITELJA!

Što se tiče plana ponašanja, prisutni su nekompetentnost i/ili niža postignuća, krađe, depresija, autistično ponašanje, zloupotreba supstanci, prostitucija, osamljivanje (koje ponekad vodi ka suicidu), agresija - koja ponekad vodi ka homicidu, a tu je i tendencija da se drugi zlostavljaju.

Zbog toga je izuzetno važno da roditelji imaju svest o tome kako se treba ponašati sa decom jer, ponekad svesno, ponekad nesvesno, mogu da im izazovu posledice koje će ih osakatiti za ceo život. - zaključio je jedan od lekara sa kojim smo razgovarali.

(Emilija Cvijanović)