NADIMCI BEOGRAĐANA: Ko su bili Ruža Kalemegdana, Duplo Golo, Vlajko Ključar, Paja Bunda i Vasa Trunta (FOTO)

Svaki Beograđanin će vam reći da je Beograd posebno mesto na kugli zemaljskoj, da je specifičan i da je njegov duh ono što je najlepše u njemu. E pa, ako neko sumnja da taj duh postoji, onda će ga kratka istorija nadimaka njegovih stanovnika definitivno razuveriti pošto upravo oni svedoče da se neke stvari nikada ne menjaju, ma koliko se menjala vremena i poreklo ljudi koji u Beogradu žive.

Preporučujemo

Tako su savremenici Miloša Obrenovića nazivali Kodža, što na turskom znači "uvažen, veliki", ali i Gospodar, dok su ga u porodici nazivali Babajko, nadimak koji mu je dodelio sin Mihailo, budući knez. On sam je voleo drugima da daje uvredljive nadimke pa je tako jednog svog ministra nazvao Strina Marinko zbog piskutavog glasa, a Vuka Karadžića Topal, što na turskom znači patrljak, podsmevajući se njegovoj kraćoj nozi. Čaršija je njegovu ljubavnicu Jelenu nazivala Mala Gospoja, dok je kneginja Ljubica nazivana Velikom Gospojom.

Kralja Milana Obrenovića nazivali su Adžija i Klovn Milanesko, zbog brojnih ljubavnih veza i afera. Kralja Aleksandra I Karađorđevića od Jugoslavije Beograđani su nazivali Crnogorac jer se hvalio "litrom svoje crnogorske krvi", dok su suprugu mu Mariju zvali Minjon.

Anka Obrenović, ćerka Jevrema Obrenovića, prozvana je Anka Pomodarka jer se oblačila uvek po poslednjoj evropskoj modi. Nerandža, žena generala Ugričića, prozvana je iz istog razloga Gospa Nera s dvanes' karnera, zanatlija Nikola Nikolić - Nikola Švaba, a čuveni pesnik Laza Kostić je bio Frajla Laza ili Laza Maza.

Bašta kafane "Ruski car". Foto: Facebook/old.belgrade

Dragutin Dimitrijević Apis je nadimak dobio po egipatskom bogu sa glavom bika, pošto je još u školskim danima bio snažne građe i uporan po naravi. Liberala Jovana Avakumovića su sa druge strane nazivali Vo Božji. Inače, svaka partija ondašnje Srbije imala je i svog Matu, pa su liberali imali Matu Trtu, naprednjaci Matu Drpu, a radikali Matu Vrtu. Tu je bila i čuvena Anka Radikalka koja se proslavila rečima: "Plati porez za mene, pa da glasam za tebe!".

Doktor Milan Vesnić koji se od dečačića u opancima progurao do Ženeve dobio je nadimak Gur Gur, a ministra Pavla Denića (1855-1939) su nazivali Ujkino dete, jer je bio sestrić moćnog generala Jovana Belimarkovića. Jedan drugi ministar, Pavle Marinković (1866-1925), od Beograđana je nazivan Paja Bunda.

Joakim Vujić (1772-1847), otac srpskog pozorišta, nosio je nadimak Karisim, jer se svima obraćao sa reči "karisimo" koja na italijanskom znači "najdraži". Čiča Ilija je bio nadimak glumca Ilije Stanojevića (1859-1930), bivšeg dorćolskog mangupa koji je blistao na pozornici Narodnog pozorišta. Miloša Crnjanskog su zvali Miša Kicoš, što ovaj nije voleo da je jednog sagovornika čak udario amrelom po leđima. Dragiša Stanojević, naš prevodilac i književnik, nakon izvrsnog prevoda "Bijesnog Orlanda" dobio je od najboljeg prijatelja nadimak Bijesni Dragiša.

Terazijska fontana 1935. godine. Foto: Facebook/old.belgrade

Tu su takođe bili i profesori, izuzetno cenjeno zanimanja tada, kada je Srbija još uvek imala ambiciju da napreduje. Milorad Pavlović je zbog bavljenja obućarskim zanatom imao nadimak Mile Krpa, Kosta Vujić je bio Gida Stari (gida znači žderonja), Živojin Jurišić je bio Žika Travar jer je predavao botaniku i zoologiju, dva predmeta koji su tada bili jedno i zvali se jestastvenica. Mihailo Petrović je bio Mika Alas jer je obožavao da peca, a voleo je i da svira na violini sa izvesnim Arsom Škembonjom.

Gazda Tanasije je držao kafanu "Makedonski car", Bezobrazni Vasa iz "Kasine" nije dao da se pije na crtu, Praporac je bio zakupac "Kolarca", a tu su bili i kafedžija Šiško (šiškav znači gojazan), i Strike koji je držao aščinicu na Zelenom vencu.

Trgovac Jeremija sa Terazija je imao nadimak Crni pas po imenu svoje bakalnice, ali i po zelenašenju, a voskar Bata Kole je zbog uglađenosti prozvan i Konzul. Sin bogatog trgovca Lazar Savić je prozvan Manga Laza i Cuker Laza, dok je Kosta Simić, koji je navodno "pojeo" dedovski spahiluk u Rumuniji prozvan Duplo Golo.

Sremska ulica i Palata Albanija 1940. godine. Foto: Facebook/old.belgrade

Rus je bio nadimak nekog Beograđanina koji je proputovao celu Rusiju i onda se vratio u svoj grad da na ulici prodaje čaj iz samovara. Vlajko Ključar je bio dugogodišnji domar Narodnog pozorišta koji je đacima otključavao zadnja vrata i besplatno ih puštao na predstave, Zdravko Antikvar je na Velikoj pijaci, današnjem Studentskom trgu, prodavao stare knjige i kifle, dok je Ruža Kalemegdana bila čuvena prestonička prostitutka.

Flizer je bio brica na Savi, Danče Ciganče je bila izvesna devojka božanstvenog glasa, a Vasa Ćopa je na ulici prodavao sladoled i vikao "Vasa Ćopa i cela Evropa!". Nekog ministra policije su nazivali Budžonosac, dok je jedan lopov imao nadimak Vasa Trunta.

Za kraj, spomenimo i Ludog Nastu. U pitanju je naš domaći jurodiv koji je jedini mirno, spokojno i nezainteresovano dočekao povratak Turaka u Beograd 1813. godine. Naime, dok su Osmanlije navirale u grad on je na glavi imao nekoliko kapa, brojne drangulije povešane po sebi a pratio ga je u stopu i čopor pasa. Vremenom je nadimak prešao u ženski rod i postao Luda Nasta.

(Telegraf.rs / Izvor: Politikin Zabavnik)