Mogu li policijske kamere da snime i kazne pešake?

U Beogradu u proseku, gine pet pešaka mesečno, a nikakve mere za bezbednost istih se ne preduzimaju. Pretrčavanje ulice, prelazak na crveno samo su neki od razloga zbog kojih mnogi gube život.

Preporučujemo

U Francuskoj ulici kod Narodnog pozorišta, saobraćajna policija nadgleda da li pešaci prelaze pešački prelaz kada se upali zeleno svetlo za pešake. Ukoliko se desi da pređu kada je upaljeno crveno svetlo, sledi im kazna u iznosu od 5.000 dinara koju je pešak u obavezi da plati za osam dana.

Takođe, na svakom semaforu postoje kontrolne kamere. Kako saznajemo, snimak kontrolne kamere na kom se vidi pešak kako nepropisno prelazi ulicu, na sudu ne može biti dokaz da je napravljen prekršaj. Osoba ne može biti kažnjena na osnovu tog snimka, jer snimak kamere nije dokaz da je pešak prešao na crveno, navodi se u Zakonu o bezbednosti saobraćaja.

Shodno ovome, počela su nagađanja  ako pešak pređe ulicu kada je upaljeno crveno svetlo i kamera na semaforu ga uslika, da li će mu fotografija stići na kućnu adresu.

Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost u saobraćaju, za Telegraf demantuje ovu tvrdnju.

- To i jesu samo nagađanja, ništa drugo. Taj napredni sistem nemamo mi, to imaju Britanci, to je softver pomoću kojeg se osoba na osnovu fotografije nađe u sistemu i kazna se pošalje na kućnu adresu - kaže Okanović.

Opisujući ovaj vid kažnjavanja, istakao je kako bi kažnjavanje bio jedan vid represije kao i da do sada ništa nije urađeno ni u preventivnom smislu.

- Veća je poruka ako postavite bilbord na nekoj crnoj tački, kao na primer u Jurija Gagarina i napišete koliko ljudi tu godišnje gine, nego da se šalju kazne na kućnu adresu - poručuje Okanović za Telegraf.

Takođe, kako bi suzbili pogibiju pešaka na ulici, policija Novog Sada i Niša sprovodila je akcije u kojima su policajci u civilu slikali pešake koji su prolazili na crveno ili van pešačkog prelaza. Cilj akcije je bio da se smanji crna statistika prema kojoj pešaci čine 27 odsto nastradalih u saobraćajnim nesrećama, a često bivaju i teško povređeni.

Ali ipak, ova metoda se nije pokazala najboljom.

- Građani su često negodovali, pitali zašto baš njima pišu kazne, isticali kako oni nisu jedini koji su prešli ulicu kao i da samim prelaskom nisu nikoga ugrozili - ističe Okanović.

(I.D.)